Web urednik Radija Slobodna Evropa.
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji predstavio je danas zbornik tekstova posvećenih ubijenom premijeru Srbije Zoranu Đinđiću, pod nazivom "Etika odgovornosti", koji je priredila istoričarka Latinka Perović.
Sin poslednjeg jugoslavenskog kralja, Petra II, Aleksandar Karađorđević zatražio je danas tokom obraćanja javnosti u Belom dvoru u Beogradu da Srbija bude uspostavljena kao kraljevina, apelirajući na okončanje svađa, podela i sukoba u toj zemlji i otvaranje demokratske debate o ovom pitanju. Za uspostavu Kraljevine Srbije, nakon ishoda crnogorskog referenduma založio se i ćelnik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković.
Kada se u posleratnoj Hrvatskoj, možda prvi put u jednom od zagrebačkih kafea začulo zapevanje srbijanskih narodnjaka, praćeno karakterističnom preplitanjem harmonike i elektronskih instrumenata, prisutnima je to izgledalo kao ne tako uspešna šala. No kada su neki od onih koji su se tu zatekli ustali, podigli ruke i zaplesali u ritmu turbo-folka, postalo je očigledno da je taj muzički mutant već odavno prekoračio granice Srbije i da je bilo samo pitanje dana kada će izaći napolje iz sfere privatnosti, gde je stidljivo prikrivan zbog straha od negativnih reakcija okoline. Ubrzo potom folkoteke „Sova“, „Paša“ i „Ludnica“ u Zagrebu, „Oks“ iz Osijeka ili splitski „Metropolis“, postale su deo noćnog života, otvarajući široko vrata za uobičajenu ikonografiju koja je postala pratilac ovog muzičkog stila. Njen sastavni deo bili su pištolji, zlatni lanci i pre svega izazovna odeća pojedinih pevačica, najčešće na samom rubu dobrog ukusa. Neka nova istraživanja javnog mnjenja na kraju su pokazala da više od četrdeset posto tinejdžera u Hrvatskoj sluša narodnjake, nakon čega se prvi put dogodilo da lokalne vlasti u Osijeku zabrane izbor folk hita u najvećoj gradskoj hali, tvrdeći da balkanska muzika nema šta da traži u gradskom prostoru.
Nakon premijera u Sarajevu i Zagrebu, koje su izazvale veliku pažnju, bh. predstavu "Hamlet" u režiji Harisa Pašovića, moći će pogledati i beogradska publika, 11. i 12. maja na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Odavno se već Srbija nalazi na meti kritika međunarodne zajednice zbog nemogućnosti da se izbori sa nasleđem ratnih zločina. Ovaj problem najčešće ima apstraktnu formu, koja se pre svega manifestuje kroz različite oblike poricanja onoga što se događalo tokom devedesetih, ali je poslednjih dana dobio sasvim konkretan oblik. Uprkos obećanjima i preciznim rokovima, vlasti u Beogradu nisu uhapsile bivšeg vojnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića. Pri tom su nakon upornog poricanja da se Mladić nalazi u Srbiji, najviši državni čelnici priznali da se on poslednjih godina skriva upravo u ovoj zemlji. Zbog toga što je Mladić, koji je između ostalog optužen za genocid i ubistvo oko 8.000 Bošnjaka nakon pada Srebrenice, i dalje na slobodi, Evropska unija je suspendovala sve dalje pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom, baš kao što su svojevremeno odloženi razgovori između Brisela i Zagreba zbog Ante Gotovine.
Retke su zemlje u svetu čiji su stanovnici pokazali poslednjih godina manje volje da izgrade neku ozbiljnu državnu zajednicu od žitelja Srbije i Crne Gore. Čak i ono malo entuzijazma za nastavkom zajedničkog života, što se pojavilo u suton počivše Jugoslavije, brzo se istrošilo pod naletom svakojakih teškoća koje su iskrsavale tokom prvih koraka te države. Jedna bi teškoća proizilazila iz različitih carinskih sistema, drugi put zbog dve valute, nakon toga su se nizale nesuglasice oko uloge vojske i raspodele državnih funkcija, dok su se iz pozadine stalno probijale trzavice zbog neusaglašene spoljne politike između dve članice ove zajednice. Ništa više harmonije nije se moglo videti ni u životnoj svakodnevici. Likovne izložbe, književne tribine i pozorišne predstave iz Crne Gore bile su u Srbiji mnogo ređe od gostovanja umetnika iz nekih drugih, stranih, zemalja.
Kao posledica Zakona o rehabilitaciji žrtava političkog i ideološkog progona, koji bi trebala usvojiti Skupština Srbije, došlo bi i do rehabilitacije onih koji su u do sada tretirani kao kolaboranti s okupatorom, među ostalima i predsjednika srpske Vlade nacionalnog spasa Milana Nedića.
Petnaest godina već stanovnici Slovenije i Srbije idu svojim putevima ne obraćajući previše pažnju jedni na druge. Bilo je za to vreme nekih dobronamernih gestova sa obe strane, mogle su se povremeno čuti i neke zlovoljne opaske na račun jedne ili druge države, ali stanovnici ove dve zemlje kao da su se trudili da što pre zaborave sve one neprijatne epizode koje su obeležile poslednje dane života u zajedničkoj državi.
Pred poslanicima Parlamenta Srbije uskoro će se naći zakon o crkvama koji je naišao na oštro protivlje malih verskih zajednica u Srbiji.
Koliko god je poslednjih godina između književnih scena država bivše Jugoslavije bilo više zanemarivanja, nesporazuma i uzajamnog optuživanja od strane pojedinih aktera nego pravih kontakata, odavno se nisu toliko uskovitlale strasti kao kada je u Zagrebu izašla knjiga „Nebolomstvo“.
Srpski pregovarački tim koji učestvuje u razgovorima o budućem statusu Kosova istupiće uskoro sa predlogom za stvaranje zaštitnih zona oko najznačajnih pravoslavnih manastira na Kosovu, kakva već postoji oko Visokih Dečana. Potrebu za postojanjem teritorija koja bi bila vezana sa spomenicima kulture na Kosovu podržao je danas i ministar kulture Srbije Dragan Kojadinović.
Mada je bioskopska publika na prostoru bivše Jugoslavije već odavno mogla da shvati da se poruke filmova koji stižu iz neke od susednih zemalja, često razmimoilaze sa njihovim pogledom na svet, svako novo delo koje se bavi savremenim zbivanjima, iznova pokreće neka stara pitanja. To se pre svega odnosi na filmove koji govore o devedesetim, onom turobnom ratnom razdoblju, čije tragične posledice još uvek nisu prevladane.
Ponašanje Aleksandra Hadžihristosa koji je u nedelju Pančevu ispalio iz kalašnjikova rafal na prolaznike, ranivši teško jednu osobu, ima sve elemente posttraumatskog ratnog sindorma.
Vim Venders je rođen kao Ernst Vilhelm Venders u Dizeldorfu 1945. i kao jedan od najnagrađivanijih i najintrigantnijih evropskih režisera, danas predsedava Evropskom akademijom za film. Pažnju svetske javnosti i filmske kritike na sebe je privukao prvim radovima koji su se ticali Nemačke nakon rata i amerikanizacije njene kulture. Njegovi filmovi već su se tada odlikovali osobenom atmosferom, jakim karakterima, promišljenim filozofskim stavovima... Sa ovim velikanom filmske umetnosti razgovarali smo u Beogradu, gdje je u nedelju naveče zatvorio ovogodišnji FEST.
Projekcijom filma “Slomljeno cveće” Džima Džarmiša, večeras je Sava centru počeo Beogradski međunarodni filmski festival (FEST).
Jedan od najčitanijih evropskih pisaca mlađe generacije Vladimir Kaminer, gostovao je tokom vikenda u Beogradu gde je predstavio svoj program pod nazivom “Ruski disko”. Ovaj nemačko-ruski pisac kombinuje javna čitanja svojih radova sa muzikom ruskih bendova.
Na pozorišnim scenama Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, u poslednje vreme sve češće se mogu sresti glumci i reditelji koji dolaze iz neke od zemalja bivše Jugoslavije. Naravno, pozorišna razmena postojala je i ranije, mada se ona uglavnom svodila na gostovanja pojedinih kuća. Povremeno bi se na pozorišnim repertoarima našle predstave koje su izvodili ansambli iz susedstva, ali se sve to završavalo na jednovečernjem izvođenju određenog komada i brzom odlasku iz domaćinskog grada.
Mada je težište priprema za obeležavanje 150. godišnjice rođenja Nikole Tesle, kako u Srbiji tako u Hrvatskoj, stavljeno na delo velikog naučnika, i ovaj put su se javnosti otvorila neka pitanja koja su pre svega povezana sa biografskim detaljima iz njegovog života. Koliko god su se muzeji i naučne institucije ovih dveju zemalja trudile da se i najširi slojevi upoznaju sa značajem pronalaska obrtnog magnetnog polja, indukcionog motora ili polifazne naizmenične struje, ponovo je pokrenuta rasprava o Teslinom poreklu i da li je Tesla, osim što je američki, prvenstveno srpski ili hrvatski naučnik. U pojedinim hrvatskim medijima moglo se prethodnih dana pročitati da je Tesla po nacionalnosti bio Hrvat pravoslavne veroispovesti. Iz Srbije je iz najviših akademskih krugova ubrzo stigao odgovor kako su takve teze navodno samo deo strategije sistematskog poništavanja svega što je srpsko u toj susednoj zemlji.
Izdavačka kuća “Rende” iz Beograda pokrenula novu ediciju u kojoj će isključivo objavljivati knjige autora iz Bosne i Hercegovine. U Centru za kulturnu dekontaminaciju danas su predstavljeni i prvi naslovi iz te biblioteke – “Mama Leone” Miljenka Jergovića i “Godišnjica mature” Lamije Begagić.
Usvajanje političke Platforme od strane partija koje okupljaju Albance u regionu Preševske doline, donelo je novo iskušenje u već jako opterećene srpsko-albanske odnose. Bez obzira što se u Platformi pre svega traži poštovanje prava albanske manjine koja živi na jugu Srbije, između redova ovog dokumenta jasno se nazire težnja za političkom i teritorijalnom autonomijom u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa. U slučaju da dođe do nekih promena u granicama Kosova, albanski predstavnici su nedvosmisleno i jasno rekli da će zatražiti pripajanje ovog regiona Kosovu. S obzirim da su se najviši predstavnici vlasti u Srbiji potpuno oglušili na zahteve koji su im upućeni, u javnosti se polako stvara utisak, da je to pokušaj da se otcepi još jedan deo Srbije, što bi ponovo destabilizovalo čitav region.
Učitajte više sadržaja...
