Bez obzira što je Savet Evrope u nekoliko navrata izneo brojne primedbe na račun Predloga zakona o crkvama i verskim zajednicama, Vlada Republike Srbije i dalje čvrsto stoji iza sadržaja ovog zakonskog akta. Obrazlažući da se ovim zakonom pre svega garantuju slobode veroispovesti i zabranjuje svaki oblik verske diskriminacije, u Ministarstvu vera, gde je i inače pripremljen ovaj zakon, smatraju da je krajnje vreme da se zakonski definišu odnosi države i crkve. Ministar vera u Vladi Srbije Milan Radulović objašnjava da je nedopustivo što oblast delovanja verskih zajednica nije do sada bila regulisana na odgovarajući način:
“Nisam zadovoljan pravnim položajem Srpske pravoslavne crkve kao nijedne crkve u Srbiji zato što nemamo zakon koji reguliše njihov pravni položaj. Ne mogu biti zadovoljan činjenicom da se Srpska pravoslavna crkva u našem pravnom sisitemu tretira kao udruženje građana ili kao nevladina organizacija. Poneko je smatra pravnim licem, što je, naravno, ne snošljivo.”
U samoj srži novog zakona o crkvama leži arbitrarna odluka vlade o postojanju sedam tradicionalnih verskih zajednica, za koje su obezbeđene materijalne pa i moralne beneficije. Samim tim sve druge verske zajednice od kojih neke deluju na ovim prostorima i vekovima, dovedene su u podređeni položaj. Predsednik Evanđeoskog udruženja sveštenika i vernika Aleksandar Mitrović:
“Taj zakon je, pre svega ja bih rekao pomalo šizofren, jer dok u početku zagovara tezu jednakosti da se zasniva i bazira na međunarodnim zakonima o ljudskim pravima, kasnije, vrlo suptilno i konstantno vrši selekciju, klasifikaciju crkava koja je vrlo diskrimitivna. Mi ne vidimo u tom zakonu zaštitu koja se pominje, štaviše vidimo opasnost da će jedan nepovoljan status i položaj u društvu biti za nas legalizovan i da ćemo imati još više problema.”
Za razliku od malih verskih zajednica, Srpska pravoslavna crkva je uglavnom zadovoljna položajem koji će joj omogućiti nova zakonska regulativa. SPC je poslednjih godina zauzela dominantan položaj u društvu, a novim zakonim će samo biti rešeno sve ono što Srpskoj pravoslavnu crkvu nije do sada omogućavalo da koristi državne i institucije, od izjednačavanja crkvenih i državnih škola, do prava na penziju, socijalnu i zdravstvenu zaštitu za sveštenstvo. Stoga protojerej Vasilije Kalezić kaže da Srpska pravoslavna crkva u načelu podržava ovaj zakon.
“On je dobro postavljen, ministarstvo stoji iza njega i sigurno Ministarstvo pravosuđa, imamo kanonske komisije itd, zakon je što prije potreban da se ne bi išlo na improvizaciju.”
Zadovoljstvo ponuđenim zakonom ne dele međutim neke druge, uglavnom protestanske verske zajednice, koje najavljuju da će učiniti sve da se jedan ovakva zakon ne usvoji u parlamentu. To su pre svega one crkve koje su već godinama izložene napadima, uz kvalifikacije da se radi o sektama. Sekretar Baptističke crkve Žarko Đurđević:
“Usprkos dobre volje resorsnog ministra i ministrstva mi naprosto ne verujemo da ovako sročen zakon pruža i ravnopravost i zaštitu našim crkvama. To dovoljno govori o političkoj bezvoljnosti da se mimo nacionalnih korpusa hriščanske zajednice tretiraju ravnopravno.”
“Nisam zadovoljan pravnim položajem Srpske pravoslavne crkve kao nijedne crkve u Srbiji zato što nemamo zakon koji reguliše njihov pravni položaj. Ne mogu biti zadovoljan činjenicom da se Srpska pravoslavna crkva u našem pravnom sisitemu tretira kao udruženje građana ili kao nevladina organizacija. Poneko je smatra pravnim licem, što je, naravno, ne snošljivo.”
U samoj srži novog zakona o crkvama leži arbitrarna odluka vlade o postojanju sedam tradicionalnih verskih zajednica, za koje su obezbeđene materijalne pa i moralne beneficije. Samim tim sve druge verske zajednice od kojih neke deluju na ovim prostorima i vekovima, dovedene su u podređeni položaj. Predsednik Evanđeoskog udruženja sveštenika i vernika Aleksandar Mitrović:
“Taj zakon je, pre svega ja bih rekao pomalo šizofren, jer dok u početku zagovara tezu jednakosti da se zasniva i bazira na međunarodnim zakonima o ljudskim pravima, kasnije, vrlo suptilno i konstantno vrši selekciju, klasifikaciju crkava koja je vrlo diskrimitivna. Mi ne vidimo u tom zakonu zaštitu koja se pominje, štaviše vidimo opasnost da će jedan nepovoljan status i položaj u društvu biti za nas legalizovan i da ćemo imati još više problema.”
Za razliku od malih verskih zajednica, Srpska pravoslavna crkva je uglavnom zadovoljna položajem koji će joj omogućiti nova zakonska regulativa. SPC je poslednjih godina zauzela dominantan položaj u društvu, a novim zakonim će samo biti rešeno sve ono što Srpskoj pravoslavnu crkvu nije do sada omogućavalo da koristi državne i institucije, od izjednačavanja crkvenih i državnih škola, do prava na penziju, socijalnu i zdravstvenu zaštitu za sveštenstvo. Stoga protojerej Vasilije Kalezić kaže da Srpska pravoslavna crkva u načelu podržava ovaj zakon.
“On je dobro postavljen, ministarstvo stoji iza njega i sigurno Ministarstvo pravosuđa, imamo kanonske komisije itd, zakon je što prije potreban da se ne bi išlo na improvizaciju.”
Zadovoljstvo ponuđenim zakonom ne dele međutim neke druge, uglavnom protestanske verske zajednice, koje najavljuju da će učiniti sve da se jedan ovakva zakon ne usvoji u parlamentu. To su pre svega one crkve koje su već godinama izložene napadima, uz kvalifikacije da se radi o sektama. Sekretar Baptističke crkve Žarko Đurđević:
“Usprkos dobre volje resorsnog ministra i ministrstva mi naprosto ne verujemo da ovako sročen zakon pruža i ravnopravost i zaštitu našim crkvama. To dovoljno govori o političkoj bezvoljnosti da se mimo nacionalnih korpusa hriščanske zajednice tretiraju ravnopravno.”
