Vladimir Kaminer, trenutno jedan od najpopularnijih mlađih pisaca u Nemačkoj, ali i gotovo čitavom starom kontinentu, izveo je u beogradskom Domu omladine celovečernji hepening. Poklonici njegovog književnog dela, ali i muzike koja je sastavni deo Kaminerovog rada, mogli su na trenutak da osete atmosferu berlinskog kafea Burger u kome ova književna zvezda poslednjih godina organizuje večeri pod nazivom “Ruski disko”. Možda autentične proletereske ikonografije nije bilo kao u samom Burgeru, ali se ovaj ruski emigrant jevrejskog porekla potrudio da predstavi najveći deo svog uobičajenog repertoara.
Sam autor tokom razgovora za Radio Slobodna Evropa otkriva da je “Ruski disko” nastao sasvim spontano. On je zajedno sa svojim prijateljima nameravao da organizuje zabavu, gde bi puštao muziku koju inače voli. Međutim, jednom prilikom je došlo mnogo drugih ljudi kojima se dopala ta muzika i “Ruski disko” je vremenom postao putujuća zabava za gotovo čitavu Evropu. Vladimir Kaminer na sledeći način opisuje svoju muziku:
“Ta muzika za mene je posebna zato što nije komercijalna, a ‘Ruski disko’ je jedan dobar mali deo ruske muzike. U Rusiji isto retko ko sluša ovu vrstu muzike koju ja puštam, više vole Britni Spirs i svo ono s.... koje se sluša svuda u svetu.”
Vladimir Kaminer stigao je u Berlin 1990 godine, u velikom emigrantskom talasu mladih Rusa kojima je bio to prvi izlazak u svet. Prvih godina Kaminer nije ništa radio, a onda je otkrio pozornice za čitanje u Belinu. Bila su to mesta na kojima su neafirmisani autori u kafićima čitali svoje radove.
“Devedeset sedme on je otkrio jednu novu vrstu sastanaka. Mladi autori su se skupljali u kafiću i naplaćivali su ulaz i svaki od njih je čitao po dve priče. Oni su njega pozvali kao gosta i prvi put kad je bio čitao je dve priče. Posle toga su ga ponovo pozvali i na kraju su ga pitali da se učlani što je on naravno i uradio, i kaže da je to mnogo lepši način komunikacije sa publikom nego u pozorištu, pošto je direktnije i to mu se jako dopalo.”
Izlasci pred nepoznate ljude kojima je čitao svoje priče, predstavljali su za Kaminera nezamenjivo književno iskustvo. Nakon njegovog književnog prvenca pod nazivom “Ruski disko”, Kaminer je objavio je deset proznih dela, koja su se nalazila na vrhovima lista čitanosti. Lakim i zavodljivim stilom koji je izbrusio na književnim pozornicama, Kaminer je postao miljenik publike:
“Primetio sam da su me ljudi slušali od samog početka i da se jako interesuju za priče koje im ja govorim. Ta vrsta čitanja je bio jedan jako težak način prikazati sebe publici. Inače, kada autori organizuju ta čitanja, ljudi se već pripreme na to i znaju da treba da očekuju nešto, a u kafiću je to opet mnogo teže. Ja moram za prvih 30 sekundi da osvojim te ljude jer inače će se oni okrenuti počeće da pričaju, da piju pivo i neće obraćati pažnju na mene. Znači imam maksimalno jedan minut ili sam ih osvojio ili nisam.”
Stiče se utisak da se “Ruski disko” polako pretvara u globalni fenomen: knjiga sa tim naslovom već je odavno postala je svetski bestseler, Kaminer radiju vodite emisiju istog imena, a osnovana je izdavačka kuća pod nazivom Rašndisko Records... Da li se ovaj pisac plaši da polako postaje deo mejnstrim scene, upravo onoga protiv čega se uvek najviše borio?
“Sklopio sam kompromis sa zapadnom mašinerijom, ne moram da prodam svoje knjige, nisam zavistan od tog komercijalnog uspeha. To je moj dogovor sa izdavačem. Dozvoljavaju mi da pišem sve što ja želim, daju mi veliku slobodu, ne kontrolišu me ni u čemu i zato oni moraju da prodaju te knjige.
Da li Vladimir Kaminer razmišlja o nekim budućim načinima da zabavi one koji su u njegovim pričama i muzici nalazili utočište od sivila svakodnevice? Šta će Vladimir Kaminer smisliti kada “Ruski disko” svima dosadi?
“Srpski disko.”
Sam autor tokom razgovora za Radio Slobodna Evropa otkriva da je “Ruski disko” nastao sasvim spontano. On je zajedno sa svojim prijateljima nameravao da organizuje zabavu, gde bi puštao muziku koju inače voli. Međutim, jednom prilikom je došlo mnogo drugih ljudi kojima se dopala ta muzika i “Ruski disko” je vremenom postao putujuća zabava za gotovo čitavu Evropu. Vladimir Kaminer na sledeći način opisuje svoju muziku:
“Ta muzika za mene je posebna zato što nije komercijalna, a ‘Ruski disko’ je jedan dobar mali deo ruske muzike. U Rusiji isto retko ko sluša ovu vrstu muzike koju ja puštam, više vole Britni Spirs i svo ono s.... koje se sluša svuda u svetu.”
Vladimir Kaminer stigao je u Berlin 1990 godine, u velikom emigrantskom talasu mladih Rusa kojima je bio to prvi izlazak u svet. Prvih godina Kaminer nije ništa radio, a onda je otkrio pozornice za čitanje u Belinu. Bila su to mesta na kojima su neafirmisani autori u kafićima čitali svoje radove.
“Devedeset sedme on je otkrio jednu novu vrstu sastanaka. Mladi autori su se skupljali u kafiću i naplaćivali su ulaz i svaki od njih je čitao po dve priče. Oni su njega pozvali kao gosta i prvi put kad je bio čitao je dve priče. Posle toga su ga ponovo pozvali i na kraju su ga pitali da se učlani što je on naravno i uradio, i kaže da je to mnogo lepši način komunikacije sa publikom nego u pozorištu, pošto je direktnije i to mu se jako dopalo.”
Izlasci pred nepoznate ljude kojima je čitao svoje priče, predstavljali su za Kaminera nezamenjivo književno iskustvo. Nakon njegovog književnog prvenca pod nazivom “Ruski disko”, Kaminer je objavio je deset proznih dela, koja su se nalazila na vrhovima lista čitanosti. Lakim i zavodljivim stilom koji je izbrusio na književnim pozornicama, Kaminer je postao miljenik publike:
“Primetio sam da su me ljudi slušali od samog početka i da se jako interesuju za priče koje im ja govorim. Ta vrsta čitanja je bio jedan jako težak način prikazati sebe publici. Inače, kada autori organizuju ta čitanja, ljudi se već pripreme na to i znaju da treba da očekuju nešto, a u kafiću je to opet mnogo teže. Ja moram za prvih 30 sekundi da osvojim te ljude jer inače će se oni okrenuti počeće da pričaju, da piju pivo i neće obraćati pažnju na mene. Znači imam maksimalno jedan minut ili sam ih osvojio ili nisam.”
Stiče se utisak da se “Ruski disko” polako pretvara u globalni fenomen: knjiga sa tim naslovom već je odavno postala je svetski bestseler, Kaminer radiju vodite emisiju istog imena, a osnovana je izdavačka kuća pod nazivom Rašndisko Records... Da li se ovaj pisac plaši da polako postaje deo mejnstrim scene, upravo onoga protiv čega se uvek najviše borio?
“Sklopio sam kompromis sa zapadnom mašinerijom, ne moram da prodam svoje knjige, nisam zavistan od tog komercijalnog uspeha. To je moj dogovor sa izdavačem. Dozvoljavaju mi da pišem sve što ja želim, daju mi veliku slobodu, ne kontrolišu me ni u čemu i zato oni moraju da prodaju te knjige.
Da li Vladimir Kaminer razmišlja o nekim budućim načinima da zabavi one koji su u njegovim pričama i muzici nalazili utočište od sivila svakodnevice? Šta će Vladimir Kaminer smisliti kada “Ruski disko” svima dosadi?
“Srpski disko.”
