Od kada je početkom devedesetih princ Aleksandar Karađorđević, inače sin poslednjeg jugoslovenskog kralja Petra II, prvi put posetio Srbiju, pojedine stranke ili udruženja građana pokretale su u različitim prilikama inicijative da ova zemlje postane parlamentarna monarhija. Sam Karađorđević, kome je nakon smene režima Slobodana Miloševića omogućeno da se useli u zgradu Belog dvora na Dedinju, nikada se nije odrekao pretenzija za presto. Poziv da Srbija postane Kraljevina, Karađorđević je ponovio i nakon što su se građani Crne Gore odlučili za život u samostalnoj državi:
„Tužan sam zbog toga. Želim našoj crnogorskoj braći demokratiju, prosperitet i sreću. Crnogorci su naša braća i sestre, živeli mi u jednoj ili u dve države. Tako je bilo i biće zauvek. Sada je vreme da se mi Srbi potpuno posvetimo našoj Srbiji. Previše je krvi proliveno i snage utrošeno u 20. pa čak i u 21. veku, sa malo dobrih rezultata. Ne smemo da gubimo dragoceno vreme. Došao je pravi trenutak da Srbi urede Srbiju po svojoj meri, a ta mera je Kraljevina Srbija. Snažno verujem u ustavnu monarhiju Srbiju.“
Promenu republikanskog opredeljenja zagovarao je, nakon što su saopšteni rezultati crnogorskog referenduma, jedino predsednik Srpskog pokreta obnove, inače ministar spoljnih poslova državne zajednice, Vuk Drašković:
„To je moj stav kao predsednik Srpskog pokreta obnove. Mi na tom opredeljenju insistiramo u svom programu od našeg osnivanja. Ništa se tu nije promenilo.“
Ostale partije vladajuće koalicije u Srbije, a pre svega Demokratska stranka Srbije, u ovom trenutku ne razmatraju ozbiljno mogućnost da se otvori rasprava o eventualnom uvođenju monarhije u Srbiji. Funkcioner Demokratske stranke Srbije Đorđe Mamula:
„Koliko mi je poznato, samo jedna stranka – SPO – ima tu ideju u svom programu i programski se zalaže za to. Ostale stranke su republikanske orijentacije i u njima su monarhisti u manjini.“
Na sličan način razmišlja i portparol Demokratske stranke Đorđe Todorović, tako da je republikansko opredeljenje jedna od retkih dodirnih tačaka vlasti i opozicije u Srbiji:
„Uz svo poštovanje prema tradiciji, prema monarhiji i prema dinastiji, ja verujem da većina građana Srbije ipak uzima i drži to opredeljenje koje je republikansko i koje je zasnovano na tome da građane predstavljaju oni ljudi koji su izabrani na demokratskim i na parlamentarnim izborima na svim nivoima.“
Takvo opredeljenje građana Srbije potvrdila su i sva dosadašnja ispitivanja javnog mnjenja. Istraživač Strategic marketinga Svetlana Logar primećuje da je monarhiju u poslednje vreme podržavalo svega sedam procenata građana, sa daljom tendencijom pada broja zagovornika uspostavljanja Srbije kao kraljevine:
„Prelazak na monarhiju zaista ne vidim da bi doneo nešto što bi bilo progresivno. Mislim da za to nije trenutak, pogotovo u ovim okolnostima kada imamo jako mnogo i nacionalizma i klerikalizma i mnogih drugih regresivnih ili konzervativnih ideja u ovom društvu.“
„Tužan sam zbog toga. Želim našoj crnogorskoj braći demokratiju, prosperitet i sreću. Crnogorci su naša braća i sestre, živeli mi u jednoj ili u dve države. Tako je bilo i biće zauvek. Sada je vreme da se mi Srbi potpuno posvetimo našoj Srbiji. Previše je krvi proliveno i snage utrošeno u 20. pa čak i u 21. veku, sa malo dobrih rezultata. Ne smemo da gubimo dragoceno vreme. Došao je pravi trenutak da Srbi urede Srbiju po svojoj meri, a ta mera je Kraljevina Srbija. Snažno verujem u ustavnu monarhiju Srbiju.“
Promenu republikanskog opredeljenja zagovarao je, nakon što su saopšteni rezultati crnogorskog referenduma, jedino predsednik Srpskog pokreta obnove, inače ministar spoljnih poslova državne zajednice, Vuk Drašković:
„To je moj stav kao predsednik Srpskog pokreta obnove. Mi na tom opredeljenju insistiramo u svom programu od našeg osnivanja. Ništa se tu nije promenilo.“
Ostale partije vladajuće koalicije u Srbije, a pre svega Demokratska stranka Srbije, u ovom trenutku ne razmatraju ozbiljno mogućnost da se otvori rasprava o eventualnom uvođenju monarhije u Srbiji. Funkcioner Demokratske stranke Srbije Đorđe Mamula:
„Koliko mi je poznato, samo jedna stranka – SPO – ima tu ideju u svom programu i programski se zalaže za to. Ostale stranke su republikanske orijentacije i u njima su monarhisti u manjini.“
Na sličan način razmišlja i portparol Demokratske stranke Đorđe Todorović, tako da je republikansko opredeljenje jedna od retkih dodirnih tačaka vlasti i opozicije u Srbiji:
„Uz svo poštovanje prema tradiciji, prema monarhiji i prema dinastiji, ja verujem da većina građana Srbije ipak uzima i drži to opredeljenje koje je republikansko i koje je zasnovano na tome da građane predstavljaju oni ljudi koji su izabrani na demokratskim i na parlamentarnim izborima na svim nivoima.“
Takvo opredeljenje građana Srbije potvrdila su i sva dosadašnja ispitivanja javnog mnjenja. Istraživač Strategic marketinga Svetlana Logar primećuje da je monarhiju u poslednje vreme podržavalo svega sedam procenata građana, sa daljom tendencijom pada broja zagovornika uspostavljanja Srbije kao kraljevine:
„Prelazak na monarhiju zaista ne vidim da bi doneo nešto što bi bilo progresivno. Mislim da za to nije trenutak, pogotovo u ovim okolnostima kada imamo jako mnogo i nacionalizma i klerikalizma i mnogih drugih regresivnih ili konzervativnih ideja u ovom društvu.“
