Autor kolumni za Radio Slobodna Evropa.
Ne bi trebalo da prođe više od par dana pre nego što se kompletira spisak pridošlica u “rekonstruisanu” vladu, pa da se možemo ponovo baviti glavnom temom ove igranke: kako da premijer što duže ostane premijer i kako da vicepremijer što duže ne postane premijer osim što to de facto jeste.
Nikad još otkad je među Srbima kalendara nije dvadeset i sedmi juli potrajao ovoliko dugo: evo traje već peti dan, s gotovo potpunom sigurnošću da će se protegnuti i na (bar) početne dane avgusta.
Kad vas krene, onda vas krene: ne samo da neki od ključnih evropskih zvaničnika najavljuju da bi Srbija morala dobiti famozni Datum, nego i Haški tribunal najednom oslobađa „srpske“ optuženike, piše u novoj kolumni Teofil Pančić.
Prvo se činilo da je sporazum sa Kosovom pod okriljem EU nadohvat ruke i samo se još čeka da se adekvatno „spakuje“ ne bi li bio što lakši za varenje; potom se naša vladajuća Trojka vratila iz Brisela sa „odlučnim ne“, da bi ovaj na kraju ipak bio postignut, piše kolumnista RSE Teofil Pančić.
Srbija teško da može dalje ovako, bilo nazad, bilo napred. Napred je ionako teže ali se jedino istinski isplati, a nazad je bar trenutno lakše, ali se time ne rešava ni jedan problem, piše u novoj kolumni Teofil Pančić.
Prvi ljudi srpske politike vrlo su aktivni, gotovo da bi se moglo reći da su se rastrčali u potrazi za prilično različitim stvarima, koje zapravo objedinjuje samo jedno: svi kao da misle samo o tome da se što bolje „pozicioniraju“ pred moguće vanredne izbore, piše kolumnista RSE Teofil Pančić.
Priča o imploziji DS-a je priča ne o ljudima koji se odriču stranke, nego o stranci koja se odriče ljudi koji su bili bitni igrači u njenom dosadašnjem radu, piše naš kolumnista Teofil Pančić.
Sve je u Srbiji u upravo odlazećoj 2012. „novo“ na jedan stari, više nego prepoznatljiv način. Pa tako i proces, hm, „rešavanja kosovskog problema“, da se poslužimo političkim žargonom koji je dizajniran tako da može da znači svašta, a ne kazuje baš ništa.
Hapšenjem Miroslava Miškovića stvar postaje još jasnija i ogoljenija: Aleksandar Vučić igra ulogu svog života, a ulog u njoj je poveliki - sve ili ništa, piše Teofil Pančić u ovonedeljnoj kolumni.
Stvari treba vratiti u okvire bazičnih istina: kakva god da je presuda Gotovini i Markaču, jedno je činjenica: Hag je taj (dakle, „međunarodna zajednica“) koji ih je optužio, i Hag je taj koji ih je oslobodio! Nisu se tu ništa pitali ni Beograd ni Zagreb, piše Teofil Pančić.
Ima još nešto što Đilasu i(li) demokratama može sačuvati pozicije na vlasti u glavnom gradu: nazovimo to „faktor Vučić“, piše naš kolumnista Teofil Pančić.
Predsednik se rukuje, a potpredsednik rukovodi; ovako bi se mogla opisati trenutna podela poslova u Vladi. U takvoj podeli ima nečega „neprirodnog“, ali i u samoj raspodeli funkcija, to jest, ako je premijer tu ikakva žrtva, onda je isključivo žrtva nerealne ambicije, piše kolumnista RSE.
Beograd više nikako i ni od koga ne može da dobije ono što želi, a ne sme – samog je sebe sapeo, između ostalog i Ustavom, da pogleda činjenicama u oči i prihvati konsekvence jednog istorijskog promašaja, piše Teofil Pančić u novoj kolumni.
Svako ko je video izraz nepomućene sreće na Vučićevom licu nije mogao nego da zaključi da je Nikolićevom stranačkom nasledniku vidno laknulo od saznanja da je ipak pobedio u trci sa samim sobom, piše Teofil Pančić.
Ne bi bilo prvi put u novijoj istoriji da se Srbija u nedoumici uzmeđu stvarnosti i iluzije većinski opredeli za potonje, ali Srbija za tako nešto više nema snage i resursa: istrošila ih je upravo u prethodnim iluzijama, piše kolumnista RSE.
Daleko je deseti novembar i svakakva se čuda i pokore do tada mogu izdešavati. Nesumnjivo je tek to da aktuelna vlast do tada može biti prilično mirna jer će se prvaci najveće opozicione stranke baviti međusobnim čupanjem grkljana, piše Teofil Pančić.
"Upodobljavanje“ se nastavlja, a dok se politički akteri i kibiceri bave živopisnim nuspojavama tog procesa, Srbija je sve dalje od Evropske unije, ali je zato sve bliže Putinovoj Rusiji, piše naš kolumnista Teofil Pančić.
„Starom“ partijskom lideru, sve glasnije se zamera da je svojim pogrešnim potezima, a i svojom neodlučnošću i trulim kompromiserstvom, doveo Partiju u težak položaj. „Mladi“ lider zato sve jače i sve otvorenije lobira da je došlo vreme da ga zameni na vrhu, piše Teofil Pančić.
Boris Tadić trenutno ne drži uglavnom ništa osim kancelarije u Krunskoj, to jest stranačke organizacije koja pokazuje znake raslojavanja i otkazivanja vernosti dojučerašnjem neprikosnovenom predsedniku, piše naš kolumnista Teofil Pančić.
Od proleća do leta politički pejzaž Srbije se drastično izmenio, toliko da bi neko ko je proveo tri ili četiri meseca bez ikakvih vesti odavde imao dosta problema da se snađe i razabere u pletivu, piše Teofil Pančić.
Učitajte više sadržaja...
