Autor kolumni za Radio Slobodna Evropa.
Ako i Putin stvarno pristane da uveze poneki „srpski Fijat“ (!), gde će nam biti kraj! A za Evropu ćemo lako, neće EU moći sebi da dozvoli da ispusti priliku da inkorporira ovako prosperitetnu i sređenu zemlju
Bilo je sasvim sigurno da će Parada ponosa ove godine biti održana čim je objavljeno da će na njoj učestvovati, recimo, gospoda Kirbi, Davenport i Vilhelm. Možda je, eto, tu pogrešila i autorka „Utiska nedelje“
Ovo zapravo jeste dobar trenutak za Vučićevu vlast da „izvede“ Paradu ponosa ovog septembra, i tako stekne poene tamo gde joj trenutno najviše trebaju. Oni to mogu da izvedu po više nego prihvatljivoj ceni za sve, a za sebe naročito, piše kolumnista RSE Teofil Pančić
Zgodna je ta slika, berlinska, s „postrojenim“ zapadnobalkanskim liderima koje nemačka kancelarka Angela Merkel poput stroge, ali dobronamerne učiteljice dovodi u red, ohrabruje ih i podstiče na „konstruktivne napore“
I svaki put bi se dogodilo baš to što Vučić nije želeo, i svaki put bi Vučić nekako uspeo da zaboravi sopstveno obećanje, i da ostane u politici, ne zbog sebe, naravno, nego zbog svih nas, piše Teofil Pančić u novoj kolumni
Ukupan, ne samo „umetnički“ dojam ponašanja vlasti u nekoliko na razne načine kriznih nedelja u Srbiji može se sažeti u jednu reč: karambol, piše u novoj kolumni Teofil Pančić
Peti predsednik Demokratske stranke u njenoj istoriji dugoj četvrt veka (nakon obnavljanja) zove se Bojan Pajtić. Mandat njegov prethodnika Dragana Đilasa bio je u znaku posvemašnjeg nazadovanja; zapravo, ni termin "raspadanje" ne bi bio jako preteran
Voda će se, dakle, povući, i posledice poplave će biti sanirane, ali sa ovakvom državnom i društvenom strukturom nam valja i dalje živeti, a to nije razlog za optimizam, i to je najblaže što se o tome danas može reći. Kada se svi osušimo, biće vreme i za teže reči
Nije iznenađenje postavljanje Maje Gojković za predsednicu Skupštine Srbije - samim tim i za, u izvesnim okolnostima, de iure prvu ličnost države; setite se uloge Nataše Mićić u vreme vanrednog stanja nakon ubistva premijera Đinđića - a ipak su svi iznenađeni, uključujući i autora ovog teksta
Mandatar Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka dobili su od biračkog tela mandat da vladaju sami, a oni ionako nisu mnogo krili pre izbora da baš takvom mandatu teže i nadaju mu se, piše Teofil Pančić
Neko ko je prespavao prethodne dve godine prilično bi se začudio rezultatima izbora u Srbiji: jedna lista (naprednjačka) sama je osvojila dobrano preko polovine mandata, druga, a ranije vodeća (demokratska) skoro da je jedva prešla cenzus. I to su samo ona najveća "čuda", ima tu i niz pratećih - piše Teofil Pančić
Zapravo se radi o Aleksandru Vučiću, sve ostalo je prateći orkestar lako zamenjivih anonimusa (a tako je onomad bilo i s Miloševićem). Istraživanje o rejtingu SNS-a bez Vučića pokazuje da bi to bila stranka koja bi se grčevito borila za cenzus
Koliko god iz centrale DS pokušavali da minimizuju raskol, Tadićeva „struja“ nije bez šansi da na izborima prođe dovoljno dobro da „Đilasovim“ demokratama pokvari posao, a sebi da obezbedi... šta, zapravo?
Sada valja opet na izbore kad im vreme nije, jer se nekome kome se to može, učinilo da mu to baš odgovara, i da će tako olako kupiti ceo novi mandat, i to iz daleko komfornije pozicije, piše Teofil Pančić
Proces degeneracije javnog prostora, dobio je uzlet otkad je na vlasti čovek za koga „cela Srbija“ sada trubi da se, eto, oženio, samo u medijima o tome nema praktično ništa. Koincidencija? Nikako. Tehnika vladanja? Svakako
Unutrašnju je kredibilnost vlast osvojila prevashodno teatralnim hapšenjima, što deklasirani puk uvek voli kao ideju, prizor i princip, ali nevolja je u tome što je nemoguće svakog dana ili bar nedelje uhapsiti po jednog Miškovića, piše u kolumni Teofil Pančić
Aleksandar Tijanić preminuo je i napustio srpsku javnu scenu kao jedan od onih ljudi o kojima ama baš svi vole da imaju mišljenje – neretko bez solidnijeg osvrtanja na bilo kakve činjenice, kamoli na kompleksnost jedne biografije, piše teofil Pančić
U mesecu koji upravo ističe, srpska vladajuća koalicija imala je dva zadatka, i ispunila ih je sa polovičnim uspehom. Jedan je bio da smeni gradonačelnika Beograda, a drugi da obezbedi mirno odvijanje Parade ponosa u Beogradu.
Nakon što je Vlada Srbije uspešno rekonstruisana, izgleda da je na redu „rekonstruisanje“ vlasti u glavnom gradu Srbije, nakon čega bi sledilo gomilanje (političkih) snaga na „južom obodu“ Vojvodine, piše Teofil Pančić.
Dačić se peče na tihoj vatri uz gotovo pa neskriveno likovanje naprednjaka, i teško je ne zapitati se šta od ovakvog testa uopšte može da se umesi, a naročito – koliko sve to može da potraje?
Učitajte više sadržaja...
