Direktor Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa.
Za uvrede koje su Ivana Dulić Marković i članovi njene porodice u više navrata pretrpeli od funkcionera Srpske radikalne stranke, potpredsednica Vlade Srbije nije dobila satisfakciju na sudu. Činjenica da je Ivana Dulić Marković Hrvatica po nacionalnosti bila je dovoljna da Radikali članove njene porodice nazovu ustašama, a brata optuže da se borio u Zengama, Zboru narodne garde u Hrvatskoj. Markovićeva je 2.avgusta podnela krivičnu prijavu protiv predsednika Opštine Leskovac Gorana Cvetanovića, ali ju je Okružno tužilaštvo odbilo. Da li ovaj primer pokazuje da je vređanje na nacionalnoj osnovi u Srbiji nekažnjivo?
Kada je crnogorski referendum konačno završen, a ova Republika obnovila svoju nezavisnost, više beogradskih turističkih agencija otkazalo je redovne aranžmane za najpopularnija tamošnja letovališta. To nije bila osveta, već naprosto posledica odustajanja velikog broja turista, koji jednostavno nisu bili spremni ni na najmanje rizike i eventualne neprijatnosti, koje na sreću, na crnogorskom primorju nisu ni zabeležene. Ipak, sasvim je izvesno da letovanje u Crnoj Gori neće postati onoliko sporno za turiste iz Srbije koliko je i deset godina posle rata odlazak u Hrvatsku, baš kao što je i potpuno sigurno da bez obzira na manje i više razložne strahove, za mnoge mlade ljude iz bivše Jugoslavije upravo postaju provokativna i interesantna putovanja i obilasci gradova u krvi nestale države. Tipičan primer je, između ostalog i veliki broj mladih Slovenaca koji, teško i da se sećaju zajedničke države iz koje su izašli još 1991. godine, ali koji itekako zapošljavaju beogradske i turističke kapacitete u Srbiji. O svemu tome u Kontrapunktu govore: • Profesor na Fakultetu za turizam u Dubrovniku Zdravko Bazdan • Iz Beograda vlasnik televizijske produkcije „Arhitel“ i kuće na Istri Lazar Lalić • Dramski pisac iz Herceg Novog Stevan Koprivica • I ambasador Slovenije u Beogradu Miroslav Luci
Pet dana nakon što je zamenik specijalnog tužioca Mioljub Vitorović smenjen sa te funkcije, specijalni tužilac za organizovani kriminal Slobodan Radovanović optužio ga je za, kako je objasnio, neoprezno odavanje službene tajne. Prethodno je bilo saopšteno da je Vitorović smenjen jednostavno zato što mu je istekao mandat. Tvrdnje da je službenu tajnu preneo pripadnicima kriminalne Jotkine grupe, Vitorović u intervjuu za Radio Slobodna Evropa opisao kao podle, i naveo da se iza napada na njega kriju moćni krugovi. Podsećamo, tužilac Vitorović vodio je postupak protiv ubica Ivana Stambolića i odgovornih za pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi. U završnoj reči u tim procesima on je ustvrdio da iza ovih zločina stoji pokojni Slobodan Milošević. Po prvi, i za sada jedini put, tu je Milošević određen kao nalogodavac ubistava. Za taj potez tužilac Vitorović nije dobio nikakvo priznanje, već obratno –smenjen je i vraćen na prethodni posao u Okružni sud u Beogradu.
Koliko je vojnika u srpskoj armiji sklono problematičnom ponašanju ili ovisno o drogama? Ovo pitanje aktuelizovao je sam Generalštab gde je saopšteno kako je dvadestdvogodišnji vojnik Marko Dejović iz Užica, koji je u nedelju izvršio samoubistvo, bio korisnik opojnih sredstava. Ovo je četvrto samoubistvo vojnika u poslednjih mesec dana, a Vojska je posle njega obelodanila kako je suočena sa široko rasprostranjenom „depresijom i apatijom“ među vojnicima, a što je povezana sa čestim korišćenjem droga. Istovremeno, uočeni su apsurdi proizašli iz vojnih pravila koji korisniku droge, na primer, zabranjuju civlino služenje vojnog roka, ali mu dopuštaju da nesmetano obuče uniformu i sa puškom u ruci oduži dug prema otadžbini.
Glavna beogradska ulica Knez Mihajlova ovih je dana glavno mesto za prikupljanje potpisa podrške za razlicite inicijative. Ko god ima stav o Kosovu, srpskim radikalima, ruskoj politici prema Srbiji ili Titovim spomenicima, ima priliku svojim potpisom podržati s njima povezane akcije. Šarolikost javno iskazanih mišljenja podseca neke prolaznike na londonski Hayde Park Corner.
Nema pravnog osnova za ukidanje Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja! Ovakvu ocenu u Beogradu uglavnom iznose i oni koji su još pre šest godina tražili da se zabrani rad partije na čijem čelu je i danas jedan od haških optuženika, a povodom verbalnog napada i uvreda koje je njen poslanik Zoran Krasić uputio ministarki poljoprivrede Ivani Dulić Marković, koja je po nacionalnosti Hrvatica. Njena partija G-17 plus pozvala je na zabranu rada Radikala, međutim utisak je da je za tako nešto danas kasno, kao i da bi se ukidanjem najjače srpske partije rizikovale dramatične posledice
Trideset i prvi maj je jedan od dana kada SAD revidiraju svoju pomoć nekim zemljama. Taj datum proteklih godina izazivao u Beogradu pojačanu makar verbalnu aktivnost vezanu za saradnju sa Haškim tribunalom, odnosno izručenje osoba optuženih pred tim međunarodnim sudom. Ovoga puta američka pomoć je još jednom zamrznuta, ali u Beogradu se gotovo niko nije uzbudio.
Po prvi put predstavnici četiri verske zajednice u Srbiji otpočeli su raspravu o nasilju u porodici čije su žrtve uglavnom žene i deca. Srpska pravoslavna crkva, Katolička crkva, Islamska i Jevrejska zajednica, pokušaće na taj način da zajednički, ne samo probude savest društva, već i konkretnim savetima pomognu žrtvama da prepoznaju i ne pristanu na nasilje.
Šestorica bivših pripadnika državnog, vojnog i policijskog vrha, koji se brane sa slobode iz Srbije, do 30. juna moraju ponovo ponovo biti u haškom pritvoru. Naredba je stigla od Haškog tribunala, a Radio Slobodna Evropa saznaje da je razlog za naredbu skori početak postupka protiv bivšeg srpskog predsednika Milana Milutinovića. U Hagu odbacuju tvrdnje da se radi o pritisku na Beograd zbog neizručivanja Ratka Mladića.
Kuća sociologa religije Mirka Đorđevića, u Šimanovcima (nedaleko od Beograda) kamenovana je sinoć oko ponoći. Nepoznata lica bacila su betonsku kamenicu, koja je polupala dva stakla na prozorima i završila pored Đorđevićevog kreveta. Na sreću, nije bilo povređenih.
Koliko puta ste samima sebi u životu rekli – da li je ovo moguće? Večeras ćemo razgovarati o nečem što može da nosi baš takav naslov.
Predstavnici Saveta ministara SiCG do 5. aprila neće komentarisati spremnost Beograda da uhapsi i isporuči Ratka Mladića. Baš kao i zvanični Brisel, i zvaničnici državne zajednice iščekivaće poteze nadležnih organa. Ovo je za Radio Slobodna Evropa potvrđeno u Savetu ministara nakon današnjeg sastanka šefova diplomatije Evropske unije. Podsećamo, na Beogradu je da do 5. aprila (što je datum nastavka pregovora sa Evropskom unijom) dokaže da je učinio sve kako bi ispunio obaveze prema Haškom sudu.
Naša večerašnja tema je Vladika Pahomije. Ne zbog slučaja koji se protiv njega vodi i koji bi uskoro trebao biti završen, već zbog činjenice da se on pojavio u pregovaračkom timu Srpske pravoslavne crkve o budućnosti Kosova i to upravo u vreme trajanja tog sudskog spora.
Grand produkcija i televizija Pink, otvorili su jedno pitanje o kojem su se mnogi bavili. Kakva bi bila manifestacija tog pitanja zabeležili smo u Bijelom Polju: “...Pre nego za milost zamolim svuci me ....“ interpretiraju devojčice.
Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Pavle pozvao je otvorenim pismom predsednika Srbije i Crne Gore Svetozara Marovića da se lično založi i spreči rušenje crkve podignute na planini Rumija. Patrijarh Pavle postavio je pitanje: “ko bi danas u ovoj zemlji pomislio da ruši nečiju bogomolju, osim kada su u pitanju većinska Srpska pravoslavna crkva i njeni hramovi?”. Za Radio Slobodna Evropa stavove SPC pojašnjava vladika raško-prizrenski Artemije.
Predsjednik Srbije i Crne Gore, Svetozar Marović: Mi možemo da kažemo – ne, mi nećemo u Evropu, mi nećemo u Partnerstvo za mir, ali s tom politikom da hoćemo u Evropu, s tom politikom da hoćemo u Partnerstvo za mir, s tom politikom da Srbija i Crna Gora na taj način ulaze u društvo najrazvijenijih, najdemokratskijih naroda i da stvaraju uslove da se demokratski riješi i pitanje Kosova, s tom politikom je pobijedio i gospodin Tadić, s tom politikom, konačno, funkcioniše i Vlada Srbije i ja mislim da tu politiku treba dovesti do kraja, da ona ne bi ostala na riječima
