Slučaj ubistva trogodišnje Katarine iz Beograda, primer je koji je zbog brutalnosti učinjenog zločina daleko najviše šokirao srpsku javnost. Dete je umrlo od posledica zlostavljanja, kom su je podvrgli, kako se sumnja, njena majka i njen ljubavnik kojima se trenutno sudi. Suđenje se odvija uz veliku medijsku pažnju, a devojčicin deda za naš program svojevremeno govorio da svojoj ćerki nikada ne može oprostiti ono što je učinila svome detetu:
„To ne može da se oprosti. Ne možemo da razumemo da to može da uradi rođena majka. Ona je nju bolesnu odvela da je ovaj zlikovac ubije, bolesno dete…“
Povodom bolesti koja očigledno nagriza srpsko društvo, upozorenja da su mnoga deca žrtva teških tortura, crkve se nisu oglašavale. Daleko glasnije bile su neke javne ličnosti koje su smatrale da, iako sa tim nemaju direktne veze, ovakvi slučajevi jesu i njihov problem. Poput rediteljke Ivane Vujić:
„Imate grupu, imate društvo, porodicu koja to zna, susede koji to takođe primećuju. Valjda je neko to dete video na hodniku, video je te tužne oči. Ta bol, ta smrt, kad su oni nju ubijali, kad je njoj prsla jetra, ja o tome mislim i to me boli, moram da kažem. To su monstruozne ubice, koje su mučile jedno malo, nedužno, nemoćno stvorenje.“
Četiri verske zajednice u Srbiji nedavno su se dogovorile da ubuduće zajednički nastupaju i zalažu se za rešavanje ozbiljnih društvenih problema (u koje je svrstan i abortus na primer). Ipak, razgovor o nasilju u porodici protekla je uz, kako je rečeno, opravdano odsustvo predstavnika Islamske verske zajednice. Crkva otvara ovo pitanje i sa namerom razbijanja stereotipe o onome što govore svete knjige, a što je nasilnicima često pokriće za njihove postupke. Vladika Srpske pravoslavne crkve Porfirije:
„Apostol Pavle jasno kaže da je muž dužan da voli svoju ženu kao samoga sebe, to jest da voli svoju ženu kao Hristos crkvu. A kako je Hristos volio crkvu, njegova ličnost i njegov život kroz Jevanđelje jasno objašnjavaju. Hristos je do te mere voleo čoveka unutar svoje crkve da je i život svoj dao, dao se razapeti i vaskrsao radi svoje crkve. Dakle, apostol Pavle upućuje muškarce da se dakle razapnu za svoju ženu.“
Poručio je Vladika Porfirije. Nevladina organizacija Centar za promociju nenasilja pozdravila je inicijativu crkava, ali i izrazila niz zebnji, koje opisuje njen aktivista Boban Stojanović:
„Ja se bojim da se oni ljudi koji imaju toliko poverenja u crkvu i koji bi tamo tražili savet za svoj život, već negde privikavaju na neke kanone. To je nešto čime sam ja uvek zapanjen kada čujem, pogotovo od mladih žena, pa i muškaraca, da je Bog tako hteo ili da žena treba da sluša muža i slično. Dovoljno je da pogledate knjigu koja se zove ,Srpska pravoslavna porodica‘, koja se prodaje svuda po centru, u svim knjižarama koje prodaju knjige na temu religija, prvenstveno pravoslavna, gdje imate primere da muž čak ubije ženu zato što ga je nešto nervirala, ali se posle kaje kada vidi krst na njenom grobu, jer njega taj krst prosvetli i tako dalje.“
U Srbiji je, nažalost, tragična situacija. Istraživanja su pokazala da je svaka druga žena žrtva psihičkog nasilja, a svaka treća trpi i fizičko zlostavljanje. Takođe, svako peto dete u Srbiji trpi fizičko nasilje. Ove podatke ponovio je i beogradski rabin Isak Asiel. Pozivajući se na pouke iz Tore, ali i savremena psihološka istraživanja, on je naveo karakteristike po kojima, kako kaže, lako možete prepoznati nasilnika:
„Da li pokušava da vas izoluje od vaše porodice i vaših prijatelja? Da li od vas očekuje da s njim provodite sve vaše slobodno vreme? Da li želi da zna gde ste u svakom trenutku i naljuti se kad mu niste rekli gde ste? Onda, vrlo je nestrpljiv, na primer naljuti se u restoranu ako nije zadovoljan uslugom i pri tom vas optuži da ste vi krivi jer ste želeli da jedete baš u tom restoranu. Zatim, naljuti se ako ne sledite njegov savet. Da li preuzima odgovornost za svoje postupke ili uvek krivi druge? Da li pokušava da vas postavi u podređeni položaj i da li ste primetili da sebe stavljate u podređeni položaj kako biste ga zadovoljili? Da li se plašite da ga ne naljutite i preduzimate korake da to ne učinite? Da li ima nerealna očekivanja od vas kao supruge i majke?“
Nema sumnje, da je žrtvama nasilja potrebna pomoć i podrška. Najveći doprinos crkava bilo bi ako im to pružila i ukoliko ne bi okretala glavu pred očiglednim problemom.
„To ne može da se oprosti. Ne možemo da razumemo da to može da uradi rođena majka. Ona je nju bolesnu odvela da je ovaj zlikovac ubije, bolesno dete…“
Povodom bolesti koja očigledno nagriza srpsko društvo, upozorenja da su mnoga deca žrtva teških tortura, crkve se nisu oglašavale. Daleko glasnije bile su neke javne ličnosti koje su smatrale da, iako sa tim nemaju direktne veze, ovakvi slučajevi jesu i njihov problem. Poput rediteljke Ivane Vujić:
„Imate grupu, imate društvo, porodicu koja to zna, susede koji to takođe primećuju. Valjda je neko to dete video na hodniku, video je te tužne oči. Ta bol, ta smrt, kad su oni nju ubijali, kad je njoj prsla jetra, ja o tome mislim i to me boli, moram da kažem. To su monstruozne ubice, koje su mučile jedno malo, nedužno, nemoćno stvorenje.“
Četiri verske zajednice u Srbiji nedavno su se dogovorile da ubuduće zajednički nastupaju i zalažu se za rešavanje ozbiljnih društvenih problema (u koje je svrstan i abortus na primer). Ipak, razgovor o nasilju u porodici protekla je uz, kako je rečeno, opravdano odsustvo predstavnika Islamske verske zajednice. Crkva otvara ovo pitanje i sa namerom razbijanja stereotipe o onome što govore svete knjige, a što je nasilnicima često pokriće za njihove postupke. Vladika Srpske pravoslavne crkve Porfirije:
„Apostol Pavle jasno kaže da je muž dužan da voli svoju ženu kao samoga sebe, to jest da voli svoju ženu kao Hristos crkvu. A kako je Hristos volio crkvu, njegova ličnost i njegov život kroz Jevanđelje jasno objašnjavaju. Hristos je do te mere voleo čoveka unutar svoje crkve da je i život svoj dao, dao se razapeti i vaskrsao radi svoje crkve. Dakle, apostol Pavle upućuje muškarce da se dakle razapnu za svoju ženu.“
Poručio je Vladika Porfirije. Nevladina organizacija Centar za promociju nenasilja pozdravila je inicijativu crkava, ali i izrazila niz zebnji, koje opisuje njen aktivista Boban Stojanović:
„Ja se bojim da se oni ljudi koji imaju toliko poverenja u crkvu i koji bi tamo tražili savet za svoj život, već negde privikavaju na neke kanone. To je nešto čime sam ja uvek zapanjen kada čujem, pogotovo od mladih žena, pa i muškaraca, da je Bog tako hteo ili da žena treba da sluša muža i slično. Dovoljno je da pogledate knjigu koja se zove ,Srpska pravoslavna porodica‘, koja se prodaje svuda po centru, u svim knjižarama koje prodaju knjige na temu religija, prvenstveno pravoslavna, gdje imate primere da muž čak ubije ženu zato što ga je nešto nervirala, ali se posle kaje kada vidi krst na njenom grobu, jer njega taj krst prosvetli i tako dalje.“
U Srbiji je, nažalost, tragična situacija. Istraživanja su pokazala da je svaka druga žena žrtva psihičkog nasilja, a svaka treća trpi i fizičko zlostavljanje. Takođe, svako peto dete u Srbiji trpi fizičko nasilje. Ove podatke ponovio je i beogradski rabin Isak Asiel. Pozivajući se na pouke iz Tore, ali i savremena psihološka istraživanja, on je naveo karakteristike po kojima, kako kaže, lako možete prepoznati nasilnika:
„Da li pokušava da vas izoluje od vaše porodice i vaših prijatelja? Da li od vas očekuje da s njim provodite sve vaše slobodno vreme? Da li želi da zna gde ste u svakom trenutku i naljuti se kad mu niste rekli gde ste? Onda, vrlo je nestrpljiv, na primer naljuti se u restoranu ako nije zadovoljan uslugom i pri tom vas optuži da ste vi krivi jer ste želeli da jedete baš u tom restoranu. Zatim, naljuti se ako ne sledite njegov savet. Da li preuzima odgovornost za svoje postupke ili uvek krivi druge? Da li pokušava da vas postavi u podređeni položaj i da li ste primetili da sebe stavljate u podređeni položaj kako biste ga zadovoljili? Da li se plašite da ga ne naljutite i preduzimate korake da to ne učinite? Da li ima nerealna očekivanja od vas kao supruge i majke?“
Nema sumnje, da je žrtvama nasilja potrebna pomoć i podrška. Najveći doprinos crkava bilo bi ako im to pružila i ukoliko ne bi okretala glavu pred očiglednim problemom.
