Mađarski policajci i vojnici su brutalo pretukli neke migrante, okrutno postupaju prema njima, odbacujući po kratkom postupku zahteve za azil i vraćaju ih sa svoje južne granice na ničiju zemlju, navodi se u najnovijem izveštaju Hjumen rajts voča (HRV).
Od 5. jula, Mađarska vraća sve migrante uhvaćene u zoni od osam kilometara od svoje granice natrag u Srbiju, što je mera koju je zvanična Budimpešta uvela kako bi zaustavila priliv izbeglica. Prvoga dana poslato je šest hiljada policajaca koji su tokom prve nedelje primene ove nove mere vratili u Srbiju 621 izbeglicu.
Potresne ispovesti izbeglica
U izveštaju HRV, organizacije za zaštitu ljudskih prava, opisuje se slučaj u kom je grupa mađarskih vojnika dva sata tukla grupu od 30 do 40 migranata, puštajući čak i pse na njih, među kojima je bilo i žena i dece.
"Ni u filmovima nisam video da neko nekog tako bije", izjavio je Farhad (34) migrant iz Irana. "Pet ili šest vojnika su nas tukli jedan po jedan. Zavezali su nam ruke iza leđa plastičnim lisicama. Tukli su nas svime, rukama, nogama i palicama. Namerno su nas teško povređivali”.
Farhad kaže da je nastala zbrka s obzirom da je bila ponoć i padala kiša. Pokušao je da zaštiti jednu devojku dok je policija nastavila da ga tuče.
“Vojnici su tom prilikom pravili selfije i smejali nam se. Bili smo ljuti zbog batina, ali još više zbog selfija”, dodaje Farhad.
Ehsan (28), izbeglica iz Irana, takođe je bio u ovoj grupi.
“Tukli su nas gde god su stigli. Kada su nas naterali da sednemo, mi, muškarci smo pokušali da zaštitimo žene i decu. Policajac mi je na silu podigao glavu i poprsako sprejom u oči iz blizine. Nisam moga da dišem niti da vidim 30-40 minuta. Policija je tukla one koje su pokušavali da zaštite oči od spreja. Bili smo prinuđeni da sedimo oko sat i 15 minuta. Sve vreme su nas tukli”, kazao je Eshan.
Prema njegovim rečima, policajci su ih nakon toga na silu dovukli do ograde.
“Kad smo tamo stigli, ponovo su počeli da nas tuku. Videli smo vozila i pomislili smo da će nas napokon odvesti u kamp. Međutim, umesto toga podigli su ogradu, nastavili da tuku i šutiraju primoravajući da se provlačimo kroz male otvore na ogradi od bodljikave žice. Razgovarali su voki tokijima sa policajcima sa druge strane žice koji su nas takođe tukli govoreći nam da idemo u Srbiju, pokazujući nam put”, svedoči Eshan.
Izveštaj HRV se bazira na razgovoru sa 41 tražiocem azila i migrantom, kao i zvaničnicima iz više mađarskih i međunarodnih institucija, uključujući agenciju Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), mađarsku policiju i službu za imigraciju.
HRV tvrdi i da Mađarska ne ispunjava međunarodne standarde za tražioce azila, time što brzo odbacuju većinu zahteva za azile neoženjenim muškarcima, a odobravaju samo 15 zahteva na dan na svakoj od dve tranzitne zone na granici sa Srbijom, zbog čega su stotine izbeglica blokirane na granici u lošim uslovima.
Nasratulah (21), izbeglica iz Avganistana, kazao je Hjumen rajts voču da je morao da čeka 20 dana izvan tranzitne zone pre nego što je u nju pušten.
“Kada sam ušao u zaštitnu zonu, prevodilac mi je dao 19 različitih papira da potpišem. Nisu mi rekli šta u njima piše, već samo da moram potpišem. Zvaničnici su mi rekli da moram da sačekam 27-28 dana i da posle toga mogu da uđem u Mađarsku i nastavim put. Međutim, nakon 15 dana, lice u uniformi i prevodilac su mi rekli da ne mogu da ostanem u Mađarskoj i da moram da se vratim u Srbiju, odbivši da mi daju bilo kakvo obrazloženje. Kazali su da imam svega pet minuta da pokupim svoje stvari i odem”.
Mohamad (34) iz Avganistana, koji putuje sa suprugom i troje dece, opisuje veoma teške uslove izvan tranzitnog centra Roske, gde su bili 13 dana.
“Nismo imali čak ni šator za spavanje, niti mogućnost da se okupamo. Dobili smo veoma malo hrane, uglavnom krekere od UNHCR. Nije bilo potrepština za bebe”.
Lidija Gal, istraživačica HRV-a, navodi da je u aprilu i maju razgovarala sa migrantima blokiranim u tranzitnim zonama Reske i Tompa i dobila izvještaje da su žene i deca prebijani i vraćani nazad zbog pokušaja ulaska u zemlju bez dozvole, ne uzimajući uopšte u obzir njihove potrebe za zaštitom.
HRV je optužio mađarske vlasti da kod pravila ulaska primjenjuju "pravni privid", tvrdeći da su migranti ostavljeni u tranzitnim zonama te da ni ne ulaze na teritoriju Mađarske.
Kritike UN i EU na račun Mađarske
UNHCR je izrazio zabrinutost krajem maja zbog izveštaja o nasilju nad izbeglicama na mađarskoj granici, tražeći od vlasti u Budimpešti da istraže te slučajeve. Prethodno je i Evropska komisija u decembru prošle godine pokrenula postupak protiv mađarskih vlasti zbog kršenja međunarodnih pravila prema tražiocima azila.
Mađarska je podigla žičanu ogradu na granici u septembru prošle godine i uspostavila dve tranzitne zone u kojoj zadržava migrante nakon što je ovog meseca njena vlada proglasila Srbiju trećom sigurnom zemljom u koju mogu da se vrate.
Međutim, na osnovu bilateralnog ugovora Beograda i Budimpešte o readmisiji, Srbija ne prihvata povratak bilo koga osim svojih državljana i građana Kosova. Po oceni HRV Srbiju ne treba smatrati trećom sigurnom zemljom jer prava tražilaca azila nisu zaštićena u skladu sa međunarodnom konvencijom o izbeglicama.
Od 583 prijava za azil u 2015-oj, uglavnom iz Sirije, samo 16 lica je dobilo izbeglički status, a 14 zaštitu, što je veoma niska stopa u poređenju sa 97 procenata odobrenih zahteva u EU.
Facebook Forum