Zapadna Evropa je sve glasnija u kritici zvanične Budimpešte zbog odnosa prema izbeglicama. Vlada Viktora Orbana je u proteklim nedeljama dobijala oštre poruke, ne samo od političkih zvaničnika već i od nevladinih organizacija. A incidenata je sve više. Snimci okrutne intervencije policije u blizini prihvatnih centara u Mađarskoj, kao i protesti i sukobi između izbeglica, navijača i lokalnog stanovništva obišli su svet. Poslednji uznemirujući snimak iz Mađarske pokazuje kako snimateljka jedne budimpeštanske televizije šutira i napada izbeglice u blizini kampa na granci sa Srbijom. A u međuvremenu većina medija govori o ugroženosti Mađarske. Da li je netrpeljivost prema izbeglicama postala glavna karakteristika mađarskog društva ili je reč o izolovanim slučajevima?
Snimci na kojima se vidi da je snimateljka mađarske televizije N1 fizički nasrnula na izbeglice koje su pokušavale da probiju policijski kordon kod prihvatnog centra Reske obišli su Evropu. Snimateljka Petra Laslo prvo je saplela čoveka s detetom u naručju zatim je šutnula jednu devojčicu i mladića. Prema navodima iz njene matične kuće ona je nakon ovog napada dobila otkaz. Helsinški odbor u Mađarskoj naglašava da u ovom slučaju postoji mogućnost da ona bude procesuirana zbog zločina iz mržnje. U razgovoru za Radio Slobodna Evropa, predstavnik te organzacije Tamaš Fazekaš kaže da, kada je reč o rešavaju izbegličke krize, mađarske vlasti su zakazale.
“Naša procena je da mađarske vlasti ovu tešku kriznu situaciju loše rešavaju. Ova kriza nije došla bez najave, i Budimpešta je mogla tražiti podršku od Evropske unije ili da na vreme prilagodi svoj sistem zahtevima. Umesto ovakvih poteza, Vlada troši ogromne pare na izgradnju ograde koja je nepotrebna i koja je upitna i iz ugla ljudskih prava, kao i na kampanju protiv migranata. Logično bi bilo da se fokusira na proširenje administrativnih kapaciteta u Upravi za imigraciju gde je sistem obrade podataka skoro pa stao i na ivici je kolapsa. Takođe, bilo bi pametnije da se novac troši na humaniji pristup i pomoć ljudima koji su mahom samo privremeno na teritoriji Mađarske”, kaže Farkaš.
On dodaje da je sramna medijska kampanja koju vodi Orbanova Vlada samo produbila podelu u društvu: pa tako su neki izrazito protiv izbeglica, dok drugi pokušavaju pomoći gde god mogu.
“Mađarska javnost je podeljena. Imamo građane koji podržavaju Orbanovu kampanju ali isto tako imamo građane koji u velikom broju pomažu izbeglicama. Oni često sami kupuju hranu, nude im smeštaj i pokušavaju da im budu podrška. Ono što je sigurno, to je da je reč o jednoj degutantnoj kampanji, samo je pitanje da li će se vladajućoj strukturi isplatiti da u ovoj meri šire mržnju prema izbeglicama. O tome će glasači doneti odluku”, smatra Fazekaš.
Jedan od onih koji je svakodnevno sa izbeglicama na granici Mađarske sa Srbijom je i Mark Kekeši. On kaže da kao član Mreže za pomoć migrantima "MigSzol", pokušava da pravnim i drugim savetima pomaže ljudima.
"Mislim da je ovde u Segedinu malo relaksiranija situacija u odnosu na druge delove zemlje. Ono što je suština, to je da je u toku jedna kampanja protiv ovih ljudi koja se finansira od novca poreskih obveznika. Ja imam izuzetno loše mišljenje o njoj, jer smatram da će izbeglice u jednom trenutku otići a mržnja će ostati. Igrati se sa mržnjom zarad kratkoročnih političkih ciljeva imaće nezamislive posledice", naglašava Kekeši.
Da li je reč samo o skupljanju političkih poena vladajuće većine u Mađarskoj ili govorimo o porastu otpora društva prema izbeglicama, pitanje je koje smo postavili političkom analitičaru Ronaldu Majlatu iz Budimpešte. On kaže da ne vidi ozbiljne benefite za Orbanovu koaliciju.
"Sve ukazuje na to da stranke na desnici nisu uspele da se ojačaju. Ovo je rezultat činjenice da širi društveni slojevi u Mađarskoj nemaju negativna iskustva sa izbeglicama. Ono što je karakterisitčno na politčku paletu to je da je izbeglička kriza zapravo stabilizovala pozicije političkih stranaka. Na primer desničarka stranka Jobik nema veću podršku u zajednici u odnosu na prethodni period. Naravno promena je moguća ako ova kriza potraje, i ako dođe do ozbiljnijih negativnih iskustava. U svakom slučaju, istraživanja pokazuju da u društvu postoji jedna ozbiljna podeljenost po ovom pitanju", kaže Majlat.
Inače, na društvenim mrežama odmah nakon napada snimateljke na izbeglice pokrenuta stranica pod nazivom "Petra Laslo - zid srama", na kojoj građani objavljuju tekstove iz medija i osuđuju njen postupak. Stranica za kratko vreme dobila više od 20 hiljada lajkova.