Dan nakon stupanja na snagu nove odluke parlamenta Mađarske o pooštrenoj kontroli pograničnog pojasa u širini od osam kilometara i vraćanja u međudržavnu tranzitnu zonu svih migranata koji su ušli ilegalno u tu zemlji, prva posledica je vidno povećan broj izbeglih koji se sa granice vraćaju u Suboticu.
Trenutno ih je u izbegličkom smeštajnom centru, blizu nekadašnjeg migrantskog prebivališta Stare ciglane, približno nekoliko stotina.
Sam centar, koji ima nekoliko spavaonica, može primiti nešto više od stotinu osoba, ali je pored stambenih zgrada kampa naknadno postavljeno više desetina šatora, koji mogu primiti po nekoliko osoba.
Mnogi dolaze ovde da prenoće, dobiju obrok i, eventualno, odeću, te obično bi nakon toga ponovo odlazili do granice, tražeći novi način da pređu na teritoriju Evropske unije.
Među njima je najviše mladih od oko dvadesetak godina, ali sve više je dece i žena.
U sredu su se mogle videti i čitave grupe, kao i porodice sa decom, koji su iz kampa masovno krenuli prema autobuskoj stanici, rešeni da se vrate u Beograd, posle neuspeha na srpsko-mađarskoj granici.
Nadir Rahman iz Avganistana pokušao je da ilegalno pređe granicu, ali ga je mađarska policija otkrila.
"Pokušao sam da pređem u Mađarsku, ali nas je mađarska policija uhvatila i kaznila. Prema svima koji su se tu našli, bili su vrlo neprijatni. Prskali su nas sprejom, vikali na nas, a neke su i udarali. Mislim da ću se vratiti u Beograd, jer je, izgleda, nemoguće preći granicu", kaže Rahman.
I drugi migranti sa kojima smo razgovarali svedoče da se veliki broj ljudi vratio sa granice, a da je policije bilo veoma mnogo.
Granica se i ranije nadzirala helikopterima, a sada su vojne i policijske patrole učestalije, pa i one sa psima tragačima.
Sibratalu Širinavu iz Avganistana je takođe na putu prema autobuskoj stanici.
"Ja idem za Beograd. Bio sam na granici, ali je tamo bilo mnogo policije, došli su do nas i rekli da se vratimo. Mnogo se ljudi vratilo ovde, gotovo svi koji su bili tada na granici i mnogo ih ide nazad za Beograd", kaže Širinavu za RSE.
Siham Kaciv je arhitekta iz Sirije. Pokušala je sa dvoje male dece legalno uđe u Mađarsku. Sada se nalazi u subotičkom prihvatnom centru.
"Mađari puštaju tek po petnaest osoba dnevno, a mene su vratili nazad. Rekli su mi da ću doći na red tek za dvadeset dana. Moj muž je u Nemačkoj i hteli smo da odemo kod njega, da bi porodica bila na okupu. Ja sam ovde sama sa decom, bili smo u Grčkoj mesecima, a sada sedimo ovde u kampu, i zaista nam je teško. Veoma smo umorni", ističe Kaciv, te dodaje:
"Ovde su uslovi prilično loši, sedimo i spavamo u šatorima, a tu je mnogo ljudi i ne može se spavati. Moja deca sve vreme sede pod drvećem, nemaju gde. Ima ovde i soba, ali su sve pun."
Visoki komesarijat UN i mađarski Helsinški odbor za ljudska prava osudili su ove antimigrantske mere Mađarske, ocenjujući da takva odluka koja dopušta preširoka tumačenja, može dovesti do kršenja ljudskih prava migranata i do pogoršanja ionako teških uslova u kojima se nalaze migranti na granici.
Odluka da se oni vraćaju bez prava da zatraže azil, je suprotna međunarodnom pravu i pravnim normama Evropske unije, smatraju u Helsinškom odboru, prenosi mađarska nacionalna televizija M1.
Visoki komesarijat UN je, takođe, osudio i izjavu zamenika šefa mađarske policije Janoša Baloga, koji je rekao da je cilj mađarske policije isti kao što je bio cilj mađarske fudbalske reprezentacije na Evropskom prvenstvu: "da drži protivnika što dalje od svojih vrata".
Helsinški odbor napominje da sve mere koje Mađarska sprovodi, ne mogu sprečiti ljude da beže od rata.
Ove godine je uprkos podignutoj ogradi, granicu prešlo više od 17.000 ljudi, pri čemu ih Srbija, koja po oceni UN i EU nije sigurna zemlja za izbeglice, ne prima nazad – saopštio je Mađarski helsinški odbor, prenosi televizija M1.
Facebook Forum