Autor kolumni za Radio Slobodna Evropa.
Ideja postmiloševićevskog može značiti samo: antimiloševićevskog – političkog, ekonomskog i moralnog oporavka Srbije u prethodnih petnestak godina, mogla bi se nazvati rečima: izlazak iz devedesetih
Kako god bilo, sada bi opoziciji bilo pametnije da stane u jednu kolonu - kad je već o tome toliko govorila i stvarala napetost oko tog pitanja, s razlogom ili bez njega, piše u kolumni Teofil Pančić
Čemu bi uopšte trebalo da služi ovo pravljenje melodrame s elementima farse od odavno prihvaćenih međunarodnih obaveza Srbije, a u režiji aktuelnih vlasti u Beogradu - pita se kolumnista RSE
Šta je prava namera opozicije na predstojećim, veštački iznuđenim prevremenim parlamentarnim izborima u Srbiji? Ili, da pitanje još malo zaoštrimo: kakva je njena strategija?
Da li je moguće i da li je stvarno da institucionalni politički život jedne evropske države može da zavisi od raspoloženja okupljenih navijača na nekoj sportskoj priredbi? - piše u kolumni Teofil Pančić
Neki će, dakle, novu 2016. dočekati u pritvoru, neki na vlasti (uključujući i one koji su, po premijerskom obećanju, morali biti uveliko smenjeni), a dalje, biće kako bude, piše u kolumni Teofil Pančić
Umesto ispraznog junačenja, demokratska opozicija bi morala da osmisli strategiju sopstvene političke rehabilitacije i doslednog otpora nelegitimnim političkim iznudama i institucionalizovanom siledžijstvu
Odavno je primećeno da je tehniku vladanja Vučića moguće opisati kao permanentnu predizbornu kampanju, što se tumači time da je premijer kroz sada već dugogodšnje političko iskustvo shvatio da mu kampanje najbolje idu od ruke
Projekat „Beograd na vodi“ kao da je postao lična svojina, centralna opsesija i željena zadužbina aktuelne vlasti, pre svega samog Aleksandra Vučića, piše u kolumni Teofil Pančić
Kada prva vest na većini televizija sa nacionalnom frekvencijom i na naslovnim stranama prestoničkih novina bude ishod lokalnih izbora u Medveđi, onda neinformisan čovek pomisli da je ta Medveđa sigurno neko strašno važno mesto, piše Teofil Pančić
Nikada se ni jedan nosilac vlasti nije ni približno ovoliko vajkao na izostanak podrške, opstrukciju, nemoć i „zlonamerne“ kritike i osporavanja, kako to čini Aleksandar Vučić, piše Teofil Pančić
Bizarna je ta stalna potreba da se konstruiše bog zna kako dubok raskol između Vučića i Nikolića, bilo da se tome pripisuju principijelno-ideološki ili tek pragmatčni uzroci, i ona zapravo najbolje pokazuje dubinu krize opozicije
Ne marim za 'teorije zavere' i ne tvrdim da je Vučić nekako 'organizovao' da napad u Srebrenici ispadne baš tako, ali je činjenica da je sve to na kraju išlo samo njemu u korist - Vučiću, piše kolumnista Teofil Pančić
Bog i Vučić - nadamo se - znaju zašto je baš ovaj mesec toliko značajan i presudan, no još važnije od toga je da li u ponašanju vlasti uopšte ima nekog sistematskog „nauma“, piše Teofil Pančić
Vlada Srbije, povodom suštinski „lažnog“ jednogodišnjeg jubileja (lažnog utoliko što skoro tri godine imamo de facto istu izvršnu vlast), drži sednicu na površinskom kopu Kolubare, postavila stolove napolju kao mizanscen za filmsku svadbu, dok ministre u odelima prži sunce a vetar im kvari frizure
Niko nije Vučića, Nikolića i ostale nekadašnje Šešeljeve gaulajtere „tukao po ušima“ da osvajaju vlast; sada bi najradije da vladaju a la carte: rado bi konzumirali prijatne strane, a o odgovornosti bi radije samo lepo blagoglagoljali, piše Teofil Pančić
To što se aktuelna vlast Srbije služi i raznim formama demagogije u "krpljenju" zjapećih rupa svoje politike po sebi i nije neoprostivo, pod uslovom da razvidno i nesumnjivo služi nekom razumno dostižnom javnom dobru - piše Teofil Pančić u kolumni Srpski s mukom
Nije u ovom kompromitujućem slučaju strašan samo povratak znane retorike, sa svim implikacijama; ne manje uznemirujući je i visok stepen spremnosti celokupnog državnog aparata da stane u odbranu privatnog interesa jednog čoveka i eventualno njegovog rođaka
Nepopravljivo dobronamerni ili barem lakoverniji ponadali su se da će Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka završiti ovu godinu u političkom stilu sasvim drugačijem i svakako boljem od onog bahatog koji su demonstrirali kroz celu 2014.
Svesno ili ne, Šešelj je „iz momenta“ odsekao sebi odstupnicu, nepogrešivo zauzevši ono isto mesto koje je na vrednosno-etičko-ideološkoj mapi politčke scene Srbije suvereno držao do odlaska u Hag. Sa njim je nemoguće dublje sarađivati a da „kontaminacija“ koju zrači ne pređe i na vas
Učitajte više sadržaja...
