U godini za nama, otvorena su mnoga nova polja za saradnju država regiona, postignuti su neki važni sporazumi, ali su otvoreni i novi sporovi. Gotovo sve trzavice su dobile svoj, mahom pozitivan epilog, ali je premijer Srbije Aleksandar Vučić ipak, i to dva puta u 2015. upozorio - „varnica bi mogla da zapali čitav region" . Uoči problematičnog prisustva gotovo čitave Vlade Srbije, na čelu sa premijerom, na obeležavanju spornog dana Republike Srpske u Banjaluci, podsećamo na uspone i padove u regionanim odnosima koji su obeležili godinu za nama.
„Balkan je bure baruta i jedna iskra može da zapali značajan deo sveta“, upozorio je premijer Srbije Aleksandar Vučić na moguće urušavanje regionalne stabilnosti. „Samo nekoliko kriznih situacija bilo gde u regionu, mogu da učine da ceo region ponovo plane“, dodao je Vučić na samitu OEBS-a, održanom početkom decembra u Beogradu.
Koliko je ovakvo strahovanje, izneto istim rečima i nešto ranije u intervjuu za bečki „Prese“ osnovano? Što se Srbije tiče, njeni odnosi sa susedima nisu bili idealni, ali, iako su godinu za nama obeležili mnogi novi sporovi i tenezije, na većinu njih je ipak, stavljena tačka.
Srbija i Hrvatska: Oluja i izbeglički talas
U februaru je, tako, epilog dobila epizoda koja je dugo opterećivala odnos sa Hrvatskom.
„Hrvatska je propustila da dokaže svoju tvrdnju da je počinjen genocid. Sud nalazi da nije dokazano da nije dokazano da je počinjen gencodi nad Srbima tokom i posle operacije Oluja“ - predsedajući sudija Međunarodnog suda pravde Peter Tomka tako je obrazložio odluku da su međusobne tužbe Hrvatske i Srbije za genocid – odbačene.
„Na ovaj način je od strane najviše pravne instance UN potvrđeno da su Hrvatske snage počinile masovne zločine prema Srbima u Hrvatskoj. Uprkos nepravdi, načinjen je ohrabrujući korak“, rekao je tim povodom predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
„Kada je riječ o afirmaciji našeg stanovišta kako je Hrvatska zemlja koja je stekla svoju slobodu u pravednom, obrambenom ratu, tu se ništa ne mijenja. A s druge strane, vrlo nam je važno da su otpale te teze da je Oluja genocidna akcija“, reagovao je hrvatski predsednik Ivo Josipović.
Delom zadovoljni, delom ne, tek na optužbe za genocid stavljena je tačka. Akcija Oluja, međutim, nastavila je da bude tema koja opterećuje srpsko - hrvatske odnose. Već na proleće, zvaničnici Srbije su ušli u neku vrstu diplomatske inicijative, pozivajući države da ne prihvate učešće u vojnoj paradi koja je povodom godišnjice akcije najavljena u Zagrebu.
„Tumačili bismo to kao antisrpski stav“, poručio je šef diplomatije Ivica Dačić.
„Srbija bi to doživela kao uvredu“, rekao je tim povodom Vučić.
Oluja je u avgustu obeležena, učešće na paradi su mnoge zemlje otkazale zbog čega je Srbija sebi zabeležila plus, a po prvi put, Oluju je obeležila i sama – ceremonijom u Sremskoj Rači.
"To je bila tragedija biblijskih razmera koju su nekada doživeli Jevreji i Jermeni i mi Srbi dolazimo odmah iza njih“, rekao je tada patrijarh Irinej.
Još se strasti oko Oluje nisu smirile, kada je odnose zatalasao izbeglički talas.„Srbiju na prozivam, ali mogu im poručiti da malo snize ton i, što bi se reklo u onom vicu – šaraj malo brate“, poručio je hrvatski premijer Zoran Milanović, revoltiran što Srbija, kako je rekao, organizaovano upućuje izbeglice samo u Hrvatsku.
„Jel’ mislite da ne bih mogao da pružim duhovit odgovor na šaraj brate šaraj“, stigao je odgovor kolege iz Srbije.
Izjave dvojice premijera pratile su i nimalo duhovite carinske mere i kontramere, u medijima nazvane „ekonomskim ratom“, koje su štetu nanele privrednicima obe zemlje, ali i građanima čitavog regiona usled povremenih, potpunih blokada granice. Nakon nekoliko dana tenzije su, doduše uz apele EU, opale, a granice su ponovo otvorene.
Vaš browser nepodržava HTML5
Kilometarske kolone na graničnom prijelazu Bajakovo
Srbija i BiH: Napad u Srebrenici i šetnja Beogradom
Tenzija je bilo i u odnosima sa BiH, a prvi veći kamen spoticanja bio je predlog britanske Rezolucije o Srebrenici, kome se državni vrh Srbije žestoko usprotivio.
„Ja poštujem srebreničke žrtve, ali ne znači to da sada treba uništiti srpski narod“, rekao je predsednik Nikolić.
Kako se godišnjica genocida približavala, tenzije su rasle, a nije im doprinelo ni što je u Bernu, po poternici Srbije, uhapšen Naser Orić, ratni komandant Srebrenice. „Gospodin Vučić pokazuje spremnost da popravlja odnos Srbije i BiH, Srba i Bošnjaka i to je dobro došlo. Nažalost, ovi poslednji događaju sa hapšenjem gospodina Orića u Švajcarskoj su u koliziji sa tim dobrim namerama“, reagovao je bošnjački član predsedništv BiH, Bakir Izetbegović.
Orić je na kraju izručen BiH, gde je pušten da se brani sa slobode, a usvajanje britanske Rezolucije o Srebrenici, sprečila je Rusija. Tenzije, međutim, nisu splasle.
Vaš browser nepodržava HTML5
Potočari: Napadnut premijer Srbije Aleksandar Vučić
Srebrenica, Potočari, 11. jul. Premijer Srbije, Aleksandar Vučić, napadnut je tokom obeležavanja 20. godina srebreničkog genocida.
"U jednom trenutku sam pogođen kamenom u usnu, ništa strašno, naočare su mi pale i slomljene su", rekao je Vučić po povratku u Beograd. Doček u Potočarima od strane porodica žrtava opisao je kao srdačan, a napad kao organizovan. „Izražavam žal što se ovako nešto dogodilo, žao mi je što neki ljudi nisu prepoznali moju iskrenu nameru da gradimo prijateljstvo između Srba i Bošnjaka. Bez obzira na to što sam video mržnju koju nikada nigde nisam video moja ruka prema bošnjačkom narodu ostaje ispružena“, poručio je.
Ko je sve stajao iza napada na premijera Srbije, do kraja godine nije razjašnjeno, ali su, posle protestnih nota i razmeni optužbi, odnosi dve zemlje ipak vraćeni u normalu. Vučić je, desetak dana kasnije, u Beogradu ugostio tročlano predsedništvo BiH, sa kojim je prošetao centrom, igrao šah, popio kafu uz muziku...
Vaš browser nepodržava HTML5
Predsedništvo BiH u šetnji Beogradom
Idila nije međutim potrajala do kraja godine. Uprkos odluci Ustavnog suda BiH da se 9. januar ukine kao Dan Republike Srpske, čini se da je vlada Srbije stala na stranu predsednika RS-a, Milorada Dodika.
„Gotovo cela vlada Srbije prisustvovaće obeležavanju Dana Republike Srpske 9. januara“, najavio je Vučić krajem godine, što je Bakir Izetbegović razumeo kao dovođenje u pitanje spremnosti srpskih vlasti da slede politiku mira u regionu.
Srbija i Kosovo: ZSO, UNESKO i BJRM
Šef diplomatije Kosova, Hašim Tači, u aprilu je dobio poziv jedne nevladine organizacije da poseti Beograd. „Ukoliko se pojavi u Beogradu, MUP će postupati po zakonu i privešće ga pravdi“, zapretio je tada ministar policije Nebojša Stefanović. „Ako postoji politička volja, ja ću da dođem - ako ne, onda ćemo čekati još malo, ali ne mislim da Srbija može zauvek da odbija proces normalizacije“, rekao je tim povodom Tači koji je ipak odustao od posete.
Na drugim poljima odnosa sa Kosovom – učinjen je napredak. Ili se barem tako činilo. U avgustu postignuti Sporazum o Zajednici srpskih opština, Kosovo je u novembru suspendovalo, tražeći da Ustavni sud o njemu da svoju ocenu. Epilog je da ZSO nije u skladu sa Ustavom Kosova, ali da se može uskladiti.
U fokus je, u međuvremenu, došla nova tema. „Zamislite da se u vašim zemljama najdraža kulturna baština preda nekome ko je nije stvarao i ko je u bezbroj navrata pokušavao da je satre“. Obraćajući se šefovima diplomatskih predstavništava u Srbiji predsednik Tomislav Nikolić obrazložio je zašto Srbija od njih traži da ne podrže članstvo Kosova u UNESKO. „To i bilo isto kao da ste vuku dali jagnje na čuvanje“, rekao je Nikolić.
Kosovo nije primljeno, Srbija je svojoj diplomatiji upisala još jedan plus, a top tema je postalo pitanje – ko je kako glasao?
Srbija i Crna Gora – Srbija i Makedonija: U senci glasanja o UNESKO
Mesec dana kasnije, čuli smo neobičnu vest:
„Makedonija je tražila od Srbije da odstrani table postavljene na Koridoru 10 na kojima stoji skraćenica BJRM, umesto ustavnog imena Makedonije", saopštilo je makedonsko ministarstvo spoljnih poslova. Šef srpske diplomatije Ivica Dačić je izjavio da ne vidi razlog za primedbe Skoplja. ’Njima smeta ta tabla, a nama ne treba da smeta to što su u Unesku glasali za prijem Kosova’, rekao je Dačić“.
Dačić je, takođe, rekao i da Srbija neće podržati kandidata Crne Gore za generalnog skeretara UN – razlog – „kako se neko odnosi prema našim interesima, tako ćemo i mi prema njihovim“, pojasnio je.
Kada je o odnosu sa Crnom Gorom reč:
„Crna Gora je izabrala put članstva u EU i NATO, ali i otvorene sukobe i nesporazume sa svima sa kojima su te organizacije u sukobu — znači, članstvo bez identiteta i samostalnosti“, rekao je svojevremeno predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
Predsednik Crne Gore, Filip Vujanović, tim povodom je ocenio da se Nikolić "ozbiljno meša" u državnu politiku Crne Gore.
Srbija i Albanija: Šta je rekao Edi Rama?
Šta je rekao premijer Albanije Edi Rama? Navodi srpskih agencija da je rečeno da će se Albanija i Kosovo ujediniti, u aprilu su ozbiljno uzburkali duhove u Srbiji, izjava je ocenjena kao „napad na mir“ i "izazivanje nestabilnosti u regionu“. Ispalo je da je u pitanju bio loš prevod, a Vučić se mesec dana kasnije, sa Ramom sastao u Tirani. „Mi kada se ne slažemo, umemo to da prevaziđemo rečima koje uvek znače više pogled u budućnost nego pogled u prošlost“, rekao je Vučić u prestonici Albanije.
Vučič i Rama, sreli su se još jednom u toku 2015. godine, na samitu o Zapadnom Balkanu koji je održan u Beču, a gde je naporetku i saradnji u regionu, pružena podrška EU. Osim toga, odigrana je i fudbalska utakmica političkih lidera Unije i zemalja koje to pretenduju da postanu.
Vaš browser nepodržava HTML5
Bečka utakmica: Buduće članice pobedile EU
Na terenu stadiona FK Austrija u Beču, u istom timu su se našli zvaničnici Srbije, BiH, Kosova, Makedonije i drugih zemalja...
Tim Balkana pobedio je sa 4:2.