Ponašanje Srbije nije u duhu dobrosusedskih odnosa, ocenjuju evropski zvaničnici povodom kampanje koju je Srbija vodila protiv članstva Kosova u UNESCO. Srbija je u UNESCO zauzela anti-zapadnjački stav i to treba da preokupira Evropsku uniju, ocenjuju zvaničnici Vlade Kosova koji u Briselu vode dijalog sa Srbijom. Poznavaoci političkih prilika ocenjuju da Kosovo treba da promeni poziciju i pristup dijalogu sa Srbijom, a to se treba jasno staviti do znanja i Briselu. U svakom slučaju, zvaničnici Vlade Kosova navode da još nisu razmotrili to pitanje.
Iz Vlade Kosova kažu da je glasanje za članstvo Kosova u UNESCO iznelo na videlo one koji podržavaju Srbiju, a koja se sa antizapadnjačkim ponašanjem protivila tom članstvu.
Edita Tahiri, ministarka za dijalog, u izjavi za RSE navodi da EU treba da uzme u obzir ovo ponašanje Srbije tokom njene kampanje protiv učlanjenja Kosova u UNESCO.
"To pitanje treba da zainteresuje EU zato što EU pregovara sa Srbijom o njenoj integraciji. Prema tome, ovo je jedno ozbiljno pitanje koje prevazilazi dobrosusedske odnose. S druge strane, Srbija, koja se u dijalogu zalaže za normalizaciju i dobrosusedske odnose, pregazila je osnovne principe tog dijaloga", kazala je Tahiri.
Visoki srpski zvaničnici, predstavnici Srpske pravoslavne crkve, ali i sami srpski građani, vodili su intezivnu kampanju protiv članstva Kosova. Društvene mreže bile su preplavljene prikazima srpskih verskih objekata koji su tokom nereda 2004. godine bili oštećeni, uz označenje da je to “dokaz” da Kosovo ne treba da bude učlanjeno u UNESCO. Ali podsetimo, kosovske vlasti tada su preuzele odgovornost da obnove sve oštećene verske objekte tokom nereda 2004, za šta je do 2010. godine bilo izdvojeno 10 miliona eura.
U međuvremenu, Kosovo i Srbija su se Briselskim sporazumom obavezale da neće smetati jedna drugu na putu evropskih integracija, a jedna takva deklaracija je potpisana i tokom Bečkog samita avgusta 2015., koja obavezuje države u regionu da ne smetaju jedna drugoj na putu evrointegracija.
O tome je u sredu u Prištini govorila i poslanica i potpredsednica Evropskog parlamenta, Ulrike Lunaček, navodeći da EU treba da vodi računa o implementaciji svih dogovorenih sporazuma.
„Prvi briselski sporazum navodi da zemlje neće blokirati jedna drugu prilikom učešća u regionalnim inicijativama. UNESCO nije regionalna organizacija, ali radi se o dobrosusedskim odnosima, što je suština dijaloga, zato se dijalog i vodi, za dobrosusedske odnose. Ono što je Srbija uradila prilikom apliciranja Kosova u UNESCO, i reakcija premijera Vučića nakon glasanja, nije u duhu dobrosusedskih odnosa“, zaključila je Lunaček.
Dijalog Kosova i Srbije koji se pod pokroviteljstvom EU vodi u Briselu ima za cilj normalizaciju odnosa dveju država.
Međutim, kosovski analitičari navode da je ponašanje Srbije van svake logike koja proizilazi iz ovog procesa. Prema njihovim rečima, radi se o neuspehu Evropske unije da ubedi Srbiju da spusti tenzije.
Naim Rašiti, analitičar Balkanske grupe za politiku, kaže da će sva ova situacija uticati na proces dijaloga u Briselu, a koji se, kako kaže, vodi samo u vezi unutrašnjih pitanja Kosova.
"Vlada treba jasno da shvati da će ovo uticati na dijalog. Sada se trebaju odrediti novi prioriteti, a to su svakako bilaterlana pitanja i bilateralni odnosi sa Srbijom", kazao je Rašiti.
Haljilj Matoši, publicista i analitičar, ocenjuje da Vlada pod hitno treba da razmotri svoju poziciju u odnosu na dijalog sa Srbijom i sa zvaničnim Briselom.
"Nema smisla ostati skrštenih ruku u ovom slučaju. Od Brisela treba da se zatraži discipliniranje Srbije, da ne ometa članstvo Kosova u međunarodne organizacije, što i jeste obećanje ovog dijaloga, u suprotnom, treba suspendovati sporazume ili ih staviti pod moratorijum dok Srbija ne promeni svoj pristup", kazao je Matoši.
Analitičar Rašiti dodaje da Kosovo treba jasno reći šta želi iz ovog dijaloga, a pri tom da se stavi do znanja da se radi o dijalogu o normalizaciji odnosa.
"Pored sporazuma koji su uglavnom dobri i koji se tiču integracije kosovskih Srba, potrebni su intezivni razgovori i sporazumi o bilateralnim odnosima. Srbija je veoma pametno odstupila od toga, tu igru je prihvatila EU, jer je Brisel hteo da izbegne podelu Kosova, krize i međugranične tenzije kako bi se Srbiji i Kosovu omogućio put evropskih integracija, ignorišući tako u potpunosti glavnu politiku EU, a to su dobrosusedski odnosi", kaže Rašiti.
Ministarka Tahiri navodi da za sad nema neke odluke po tom pitanju.
"O tome se odlučuje onda kada se urade analize u vladi", kazala je ona.
