Hašim Tači mogao bi biti uhapšen kad bi ušao u Srbiju, ponovio je ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović izjavu koju je malo ranije dao i tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević. Nevladina organizacija „Omladinski odbor za obrazovanje“ pozvala je zamenika kosovskog premijera i šefa diplomatije da prisustvuje konferenciji o integraciji Zapadnog Balkana u EU, ali mu je Srbija ispisala optužnicu za terorizam i genocid koja je još uvek na snazi. Da li je ovo održivo stanje imajući u vidu da je Tači pregovarač u briselskom dijalogu i da će uskoro biti formiran Specijalni sud za zločine na Kosovu?
Dačić: Najavljeni dolazak jednostrana akcija
Dačić: Najavljeni dolazak jednostrana akcija
Srpski šef diplomatije Ivica Dačić, koji je sa Hašimom Tačijem, tada kosovskim premijerom, potpisao prvi Briselski sporazum, izrazio je sumnju da che kosovski ministar spoljnih poslova dochi u Beograd „bez dogovora sa srpskom vladom“. Rekao je da je o skupu na koji je Tači pozvan „saznao iz medija“, da ne planira da učestvuje na konferenciji Omladinskog odbora za obrazovanje i da je Tačijev najavljeni dolazak „jednostrana akcija“. Na novinarsko pitanje da li se protiv Tačija vodi neki istražni postupak, Dačić je odgovorio: „Mislim da nema potrebe da dolazi“.
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević objašnjava da je istraga o Tačiju u prekidu jer je nedostupan srpskim istražnim organima. I dok je centrala Interpola stopirala poternice za Tačijem u drugim zemljama, srpska poternica za njim još je na snazi.
Bogoljub Milosavljević, profesor prava na Univerzitetu Union, za RSE kaže da je formalno-pravno Vukčević u pravu. Upitan da li bi Tači bio uhapšen u Srbiji i za petnaest-dvadeset godina, kad Srbija i Kosovo budu članice EU, on kaže:
„Pretpostavljam da se radi o delima ratnih zločina, a takva dela ne zastarevaju, tako da je formalno-pravno moguće da se ta optužnica stavi u dejstvo, odnosno, da se po njoj postupa, i mnogo godina kasnije, sve dok je potencijalni okrivljeni u životu. Moglo bi, dakle, i to da se desi – da se i dalje insistira na optužnici nakon što Srbija i Kosovo udju u Evropsku uniju, osim ukoliko se ne bi u procesu priduživanja napravio neki kompromis u smislu odustanka od gonjenja.“
RSE: Ali, kad bude formiran Specijalni medjunarodni sud za ratne zločine na Kosovu, predmeti ratnih zločina biće u nadležnosti tog suda.
Milosavljević: Ako dodje do formiranja tog suda, onda bi se moglo dogoditi da predmet bude ustupljen tom sudu, odnosno, da se organizuje sudjenje od strane tog suda, jer nije moguće da se dva puta sudi za isto delo.
Bespredmetno je raspravljati o izjavi tužioca Vukčevića da bi izdao nalog za hapšenje Tačija ako bi kročio u Srbiju, kaže za RSE Nataša Kandić, koordinatorka REKOM-a i osnivačica Fonda za humanitarno pravo.
„Pozicija Hašima Tačija prevazilazi ingerencije bilo kog organa Republike Srbije. O njemu, o njegovoj sudbini odlučuju evropske institucije. Svi znamo da je on pregovarač koji u briselskom dijalogu predstavlja Kosovo. Mislim da ovakve izjave tužioca za ratne zločine nisu dobrodošle ni u kontekstu nekog ko ima moć da izda nalog za hapšenje, zato što treba imati u vidu da sledi vrlo važan dogadjaj u oblasti krivične pravde. Naime, kosovska skupština treba da izglasa zakon o osnivanju Specijalnog suda za ratne zločine. Tim Klinta Vilijamsona za istragu o zločinima koje je počinila Oslobodilačka vojska Kosova završio je svoju istragu i ona će poslužiti tužilaštvu koje će biti formirano u okviru tog Specijalnog suda za procesuiranje onih koji su obuhvaćeni istragom Vilijamsona. Da li tu i koga ima iz Dreničke grupe i ko će biti optužen – to je pitanje koje prevazilazi nadležnost srpskih državnih institucija. Ono će biti u nadležnosti Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu“, kaže Nataša Kandić.
Pre svega i posle svega, nema nikakvog osnova za priču o tome da će Hašim Tači doći u Srbiju. Ne zna se ni ko je uopšte ta organizacija koja ga je pozvala, a uz to, naglašava Kandićeva, poseta nekog visoko rangiranog političara iz druge zemlje ne odvija se u komunikaciji sa nekom nevladinom organizacijom već u čvrstoj komunikaciji sa državnim organima.
