Poseta premijera Srbije Aleksandra Vučića Tirani, u javnosti Srbije se ocenjuje kao istorijska, s obzirom da je to prvi put u novijoj istoriji da jedan predsednik srpske Vlade zvanično otputovao u Albaniju, a da je između dve posete premijera Albanije Beogradu proteklo punih 68 godina. Gledano unazad, u 103 godine staroj državnosti Albanije, a naročito od 1946. godine do danas, međusobnih poseta na najvišem nivou, gotovo da nije ni bilo. Ipak, sagovornici RSE obazrivi su sa kvalifikacijom „istorijsko“. „I usred rata se pregovara“, ukazuje istoričarka Branka Prpa.
Naši sagovornici akcenat radije stavljalju na šansu za obnavljanje međusobnih odnosa Srbije i Albanije, koju prepoznaju u Vučićevoj poseti Tirani.
Naročito, kako podseća direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov, nakon „lošeg početka“, kako je protumačena poseta Edija Rame posle višedecnijske pauze, odnosno njegove izjave o Kosovu koju su domaćini ocenili kao provokaciju.
„Tako da bi ova poseta premijera Vučića mogla da stavi tačku na taj deo ’lošeg početka’ i da zapravo otvori perspektivu da se ti odnosi dovedu u jednu normalu i da onda stvarno Albanija, kada je već izašla na regionalnu scenu daleko viljdivije nego do sada, bude jedan konstruktivan faktor u svemu tome“, rekao je Popov
Zdravi odnosi sa Albanijom, mogli da pomognu i u daljoj normalizaciji odnosa sa Kosovom, kaže Popov, ističući snažan uticaj koji Tirana ima na Prištinu.
Ipak, uprkos svim prednostima koje bi tešnja saradnja Srbije i Albanije donela regionu, senka drona koji je u oktobru prošle godine nadleteo stadion Partizana u Beogradu, nadvija se i na atmosferu koja u javnosti Srbije prati posetu premijera Vučića Tirani, baš kao i pomenute izjave o Kosovu koje je mesec dana kasnije u Beogradu dao Edi Rama. Otuda i naslovi u beogradskoj štampi poput „Biće provokacija“.
„To je očekivano“, kaže nam Aleksandar Popov i ističe da je Vučićeva poseta utoliko značajnija.
„Ovo bi trebalo da stavi tačku na tu celu priču, bez obzira kako se na to gleda u javnosti. Da se okrene jedan novi list tako da se definišu stvari u pravcu koji bi bio kosntruktivan, pre svega da nam je svima na umu evropska agenda, a ne neka druga“, ocenjuje Popov.
Gledajući na istorijske odnose Srbije i Albanije, odnosno na njihovo odsustvo u prethodnom veku, istoričaka Branka Prpa tu oblast svrstava u „ono što Srbija nije uspela da reši u proteklih sto godina“.
„Suštinski, nije nađena formula za odnose između Srbije i Albanaca i Albanije. Od utopijskih ideja balkanske federacije Svetozara Markovića, pa nadalje, mi nemamo formulu. A formula je u suštini jednostavna – princip tolerancije, princip razumevanja drugih i drugačijih od nas i onda verovatno postoji i način da se problemi reše“, kaže Prpa.
RSE: Da li su nedavna poseta Edija Rame Beogradu i ova poseta Vučića Tirani, koraci u tom smeru?
Prpa: Naravno da je korak. Treba da se razgovara. O svim problemima treba da se razgovara.
Nekadašnji diplomata sa dugom i bogatom karijerom, Dušan Lazić, na kraju podseća da počeci uspostavljanja diplomatskih odnosa, nikada nisu bili laki.
„Od nečega uvek mora da se krene i taj početak kada se poboljšavaju odnosi, kada se otkrivaju novi putevi, često je najteži“, zaključuje Lazić.
