Ekspanzija NATO alijanse na zemlje bivše Jugoslavije predstavlja neodgovornu politiku i provokaciju, saopštio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. Može li ovaj stav Rusije uticati na prvi spoljnopolitički prioritet Crne Gore – NATO integracije?
U vladajućoj Demokratskoj partiji socijalista vjeruju da će spoljnopolitički cilj – učlanjenje u NATO ostvariti tokom naredne godine. Zbog toga bio kakve sugestije ili upozorenja sa strane ne mogu uticati na zvaničnu politiku države, kaže Obrad Mišo Stanišić član odbora za bezbjednost i odbranu, komentarišući ocjenu šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova da ekspanzija NATO alijanse na zemlje bivše Jugoslavije, među kojima je i Crna Gora, predstavlja neodgovornu politiku i provokaciju:
„Ne treba se obazirati na bilo kakve sugestije ili komentare sa strane. Mi imamo u programu naše partije i u programu mnogih partija, pozicionih i opozicioih, evroatlantske integracije kao prioritet. I to je naš cilj i vjerujem da ćemo taj cilj ostvariti do kraja naredne godine. Bez obzira na upozorenja koja dolaze sa bilo koje strane“, kaže Stanišić.
Povodom izjave Lavrova iz Ministarstva vanjskih poslova je saopšteno da je ruskim, ali i zvaničnicima drugih država, više puta saopšteno jasno spoljnopolitičko opredjeljenje Crne Gore, kao i to da će se nastaviti razvoj odnosa i saradnje sa Rusijom, uz suvereno pravo obje države da opredjeljuju pravce svog unutrašnjeg razvoja i spoljnopolitičkih orjentacija. Na drugoj strani član odbora za bezbjednost iz opozicionog Demokratskog fronta Predrag Bulatović smatra da se radi o poruci Moskve regionalnim vladama, pa i crnogorskoj. Bulatović poziva Vladu da pitanje NATO integracija rješava oprezno jer to dijeli građane Crne Gore:
„Ja očekujem da će poslije ovakve izjave i prema Crnoj Gori, ono što Rusija bude mogla na otvoren način, ali i na ne toliko otvoren način- da radi protiv onoga što je politika aktuelne Vlade Crne Gore. To je potpuno logično zbog svega onoga što je Crna Gora i njena Vlada uradila prema Ruskoj federaciji pridružujući se prije svega sankcijama Evropske Unije, za šta nije bilo nikakve potrebe, osim takozvanog viška lojalnosti ove Vlade koja nije samostalna prema Briselu i Vašingtonu“, pojašnjava Bulatović.
U Centru za demokratsku tranziciju koji se bavi komunikacijom sa građanima o NATO integracijama, kažu da su građani veoma informisani o spoljnoplitičkim događajima koji utiču na njihove stavove.
„Vrlo je interesantno to koliko građani prate odnose NATO - RUSIJA i krizu u Ukrajini i koliko im je to važno u opredjeljenju, nekad možda i važnije nego unutrašnje stvari koje direktno utiču na njihove živote“, rekla je Milica Kovačević.
Geopolitički analitičar Blagoje Grahovac smatra da izjava Lavrova nije produkt strateškog promišljanja već produkt odbrane jednog ideološkog sistema koji naziva „putinizam“. To po Grahovcu nije dobro, jer bi u ovom trenutku veoma potreban savez Sjedinjenih država, Evrope i Rusije jer postoji zajednička opasnost:
„Mi na nesreću danas imamo naoružani fanatizam koji ima i ideološku premisu- državnu. To je konkretno ovoga puta ISIL ili ISIS kako ga neki zovu. U borbi protiv naoružanog fanatizma nema dvije formule, ima samo jednu. A to je, mora da se on zaustavi oružjem. Znači, da ovoga puta civilizovani svijet mora da se udruži i da oružjem zaustavi to čudo, tu kataklizmu. NATO je itekako nasušno potreban, kao što je jednako potrebno partnerstvo američko, evropsko, rusko. Iz razloga što oni međusobno mogu biti korektivi jedni drugima. Ovakvo međusobno suprostavljanje može nanijeti planetarnu štetu. Poruka Lavrova, vezano za članstvo Crne Gore u NATO, ima jednu vrlo usku dimenziju u odbrani jednog sistema, bolje rečeno jedne vlasti danas u Ruskoj federaciji oličenu u Putinu. I zato sam pomenuo kategoriju 'putinizam'.“
Crna Gora u svakom slučaju treba da se pridruži globalnim procesima, smatra Grahovac:
„Procesi u globalizaciji idu brže nego što smo procjenjivali smjerom ili vektorom zapad-istok. Šta treba uraditi? Treba se pridružiti tim procesima. I treći nivo u pridruživanju tim procesima jeste – da velike sile, gdje ja zagovaram da to uradi i Rusija, da se pridruži procesima i da ostane u matici tih procesa. Male države ili male zemlje da idu u zavjetrinu tih procesa.“