Nakon što je Asošiejted pres (AP) u utorak objavio izjavu neimenovanog izvora iz NATO saveza, da u Crnoj Gori navodno ima između 25 i 50 crnogorskih obavještajaca povezanih sa Rusijom, otvoreno je pitanje šta država i institucije mogu učiniti da bi se skinula svaka sumnja o postojanju dvostrukih agenata.
Izjava neimenovanog NATO izvora koji je za Asošijeted pres saopštio da je između 25 i 50 crnogorskih obavještajaca povezano sa Rusijom, za geopolitičkog analitičara Blagoja Grahovca predstavlja jasno upozorenje da je zapadna administracija shvatila da se u Crnoj Gori igra dupla igra:
„Odavno oni prate Crnu Goru i znaju da je u Crnoj Gori na sceni dupla igra. Bučna priča o evropskim i evroatlantskim integracijama, a ispod toga ruski tajkuni, kroz mrežu organizovanog kriminala i korupcije, sprovode tihu okupaciju svih državnih resursa. Tu duplu igru prvenstveno vodi vladajuća partija. Na nesreću, i drugi dio vlasti, Socijaldemokratska partija, to i što uočava, ne preduzima ništa godinama da se to očisti od duple igre”.
Na vijest Asošiejted presa odmah je reagovao premijer Milo Đukanović tvrdnjom da mu tokom diplomatskih razgovora ni u naznakama nije nagovješteno da se sumnja u postojanje obavještajaca povezanih sa Rusijom. Dok je istovremeno član Odbora za bezbjednost i odbranu iz Socijaldemokratske partije Borislav Banović rekao za Radio Slobodna Evropa, da NATO nije siguran u bezbjednosne strukture Crne Gore, ali da ta upozorenja nisu shvaćena na pravi način. Treba reći da izjava neimenovanog zvaničnika, da u Crnoj Gori postoji između 25 i 50 ruskih špijuna, dolazi u trenutku kada su odnosi zvanične CG i Rusije zategnuti, zbog pridruživanja Crne Gore sankcijama Evropske unije prema Rusiji zbog ukrajinske krize. Tim povodom je, podsjetimo, „Ruska gazeta“ krajem aprila objavila oštro intoniran tekst u kome se između ostalog navodi „da su Rusi tajno istisnuti iz svih sfera života u Crnoj Gori i da Đukanovićeva Vlada marljivo čisti zemlju od ruskog uticaja”. Da li tu postoji nelogičnost pitali smo Blagoja Grahovca, koji smatra da se radi o jednom od obavještajnih trikova Rusije:
„Što se tiče i nekih ruskih upozorenja za Crnu Goru, kobajagi da su oni protjerani i istisnuti iz Crne Gore, to su trikovi. To su trikovi obavještajaca i upravo ih treba čitati suprotno. I ovo upozorenje koje je sada došlo (od NATO op.a.) je zapravo upozorenje Đukanoviću, ono što sam već najavio, da će ga pustiti vjerovatno do ove jeseni da se igra dupla igra. Nakon toga će svi računi stići na naplatu. Zašto Đukanoviću? Pa zato što je on najodgovorniji. Zato što je ta nesretna državna bezbjednost, koja je zlo Crne Gore i po Crnu Goru, u njegovoj nadležnosti.“
Ruski špijuni su u jednom trenutku bili tema i u Skupštini Crne Gore, tokom rasprave o izvještaju o radu Odbora za bezbjednost. Koča Pavlović iz Demokratskog fronta je ocjenio da konstatacija iz NATO treba da bude alarm za crnogorske institucije:
„Mislim da je ono što su oni objavili (AP op.a.) razlog za alarm u svakoj ozbiljnoj državi. Ne zato što su oni rekli da tih 25 ili 50 ljudi, koji rade u našim obavještajno bezbjednosnim strukturama, radi za Ruse - nego zato što ne rade za nas. Nebitno je da li rade za Ruse, Amerikance, Turke, Albance, ali da su oni u našoj agenciji, a da rade za drugoga, to je alarm u svakoj normalnoj državi. Činjenica da postoje dvojni agenti u našim službama je neprihvatljiva. Oni moraju biti odmah odstranjeni, jer ta služba mora raditi kao služba za zaštitu ove države, a ne za zaštitu DPS-a u izbornom procesu, ne za zaštitu Šarića i njegove ekipe, ne za zaštitu kriminalnih struktura itd.“
Šta mogu učiniti crnogorske institucije?
Kako skinuti svaku sumnju da u Crnoj Gori navodno djeluju obavještajci u interesu Rusije, pitali smo člana Odbora za bezbjedost Ljuiđa Ljuba Škrelju. On kaže da takav podatak nikada nije prolazio kroz Odbor, ali i da Odbor nema mnogo mehanizama za utvrđivanje istinitosti izrečenih sumnji:
„Ja nemam informaciju da postoje. Apsolutno do mene, redovno pratim sjednicu Odbora, nije došla jedna takva informacija. Ali možda postoji način da Odbor za bezbjednost pozove nadležne državne organe, pa da napravimo jednu sjednicu na kojoj bi se otvorila ta tema da bismo saznali da li je to istina, nije, odakle potiče i tome slično. Sem toga ne vidim mogućnost niti mehanizama da Odbor, sem parlamentarne istrage ili u vidu saslušanja, ima neke druge mogućnosti ili mehanizme po tom pitanju“, rekao je Škrelja.
Blagoje Grahovac vjeruje da crnogorske institucije ne mogu učiniti ništa.
„Ne mogu ništa uraditi ove institucije. One su zarobljene. Mogu pričati priču i fingirati. One su odgovorne za ovakvo stanje. Oni će sada pokušati da, svako sa sebe, speru odgovornost, ali nemoguće je to jer oni vrše vlast toliko decenija“, ocjenjuje Grahovac.
