Rat u Ukrajini i smrt Jevgenija Prigožina usporili su prodor Rusije u Africi. Ali zastoj može biti privremen. Antizapadna poruka Kremlja našla je publiku na kontinentu, dok su državni udari na vlast doveli antidemokratske vođe koje traže podršku od Moskve.
Novi rat na Bliskom istoku može pomoći Kremlju da odvuče pažnju sa krvoprolića u Ukrajini, dovede do smanjenja američke pomoći i pojača ruske antizapadne narative. Ali dalje rasplamsavanje konflikta Hamasa i Izraela moglo bi da ugrozi regionalne interese Moskve. Zašto?
Militanti Hamasa pokrenuli su iznenadni napad na Izrael 7. oktobra, više od hiljadu ljudi je ubijeno. Rasplamsao se novi užasni sukob koji je skrenuo pažnju svijeta sa Ukrajine u momentu slabljenja apetita građana i političara za trošenjem sredstava za podršku Kijevu protiv ruske invazije.
U vreme dok se Rusija suočava s rastom troškova za rat, neki eksperti kažu da bi G7 trebalo da iskoristi priliku i snizi gornju granicu cene ruske nafte. Drugi kažu da bi to moglo da ima suprotan efekat i poveća globalne cene nafte, uz podstrek drugim zemljama da izbegavaju sankcije.
Šta god bio uzrok pada aviona u kojem je, kako se veruje, poginuo Jevgenij Prigožin – vođa pobune u junu koja je bila veliki izazov vladavini predsednika Vladimira Putina – mnogi u Rusiji će posumnjati da je to organizovao Kremlj kako bi poslao poruka drugim potencijalnim pobunjenicima.
Strahovi za sudbinu ukrajinske nuklearne elektrane u središtu najvećeg rata u Evropi decenijama unazad produbili su se kada je prošle nedelje isključen glavni dalekovod koji vodi do stanice. Stručnjak za nuklearnu industriju kaže za RSE da se njegova procena rizika od katastrofe nije promenila.
Državni udar u Nigeru postavlja teška pitanja pred Zapad. Prekid veza sa zemljom regije Sahela mogao bi gurnuti huntu prema Moskvi. Međutim, da li je zloglasna ruska grupa plaćenika Wagner u poziciji da proširi svoj uticaj na regiju?
Naginjanje Turske prema zapadu dolazi u delikatno vrijeme za Putina, čiji je imidž moćnika narušen kratkotrajnom pobunom u junu. "Putin ne želi da Erdogan ide dalje na Zapad", rekao je Mark Katz, profesor političkih nauka na Univerzitetu George Mason.
Šef plaćeničke kompanije Vagner Jevgenij Prigožin navodno se sklonio u Belorusiju, posle kratkotrajne pobune. Šta je sledeće za 62-godišnjeg bivšeg sitnog kriminalca koji je postao milijarder? Da ostane živ? Ili da se preseli u Afriku.
Posle dve decenije na vlasti, turski predsednik Redžep Tajip Erdoan mogao bi da izgubi na izborima od rivala koji želi da poboljša odnose sa Zapadom. To, kažu analitičari, nije ishod koji želi ruski predsednik Vladimir Putin.
Dugo posle raspada Sovjetskog Saveza, mnogi na Zapadu su smatrali da je Ukrajina deo ruskog sveta – baš kako Moskva želi. Ruski rat protiv Ukrajine, međutim, ima suprotan efekat, pošto se percepcija u svetu menja s borbom Ukrajinaca protiv invazije.
Rusija evakuiše ukrajinske državljane iz Hersona, navodeći, kako tvrdi, pretnje iz Kijeva. Analitičari kažu da bi pravi motivi mogli varirati od etničkog čišćenja i straha zbog mogućnosti da ukrajinske snage ponovo zauzmu grad.
Cilj Kremlja da mobilizira do 300.000 ljudi za borbu u Ukrajini nailazi na značajne prepreke i - čak i ako bude postignut - možda neće spriječiti Rusiju da izgubi više terena ili da izgubi rat, kažu analitičari.
Ruski predsjednik Vladimir Putin poduzima korake za eskalaciju invazije na Ukrajinu i svog sukoba sa Kijevom i Zapadom, uključujući "djelimičnu mobilizaciju", nakon zapanjujućeg vojnog neuspjeha u Harkivu koji je izazvao reakciju nacionalista kod kuće i povećao izglede za poraz.
S obzirom na to da su mnogi lideri i analitičari u Vašingtonu i Briselu uvjereni da je sigurnost Zapada na kocki u ovom ratu, čini se da je iznenađujući uspjeh Ukrajine dao SAD i Evropi novi podsticaj za ubrzavanje isporuka vojne pomoći Kijevu.
Stotine stranih kompanija otišle su iz Rusije nakon što je Zapad uveo sankcije Moskvi zbog invazije na Ukrajinu. Kako to da je onda nezaposlenost u Rusiji na najnižem nivou od raspada Sovjetskog Saveza?
Džo Bajden (Joe Biden) je kao predsednički kandidat obećao da će da popravi odnose sa saveznicima koji su narušeni u mandatu Donalda Trampa (Trump) i ponovo uspostaviti američko vođstvo u borbi protiv globalnih pretnji kao što autoritarizam, pandemija i klimatske promene.
Pobeda Džoa Bajdena otvara Kamali Haris vrata da se za četiri godine kandiduje za predsednicu, ukoliko Bajden odluči da se povuče iz trke.
Učitajte više sadržaja...
