Kada je Dip velum (Deep Vellum), mala nezavisna izdavačka kuća iz Dalasu u Teksasu, pre tri godine pristala da objavi roman ukrajinskog autora Andreja Kurkova, planirala je uobičajeni tiraž od 2.000 primeraka.
Međutim, kada je knjiga bila spremna za objavljivanje u martu 2022, svet se promenio: invazija koju je Rusija pokrenula na Ukrajinu 24. februara dominirala je zapadnim medijima i pokrenula nezapamćeno interesovanje za ukrajinsku istoriju i kulturu, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.
Kurkovljev roman "Sive pčele" – koji opisuje život u Donbasu u Ukrajini, gde je rat zapravo počeo 2014. i gde su vođene neke od najsmrtonosnijih borbi od početka invazije prošle godine – "nestao je s polica", rekao je za RSE osnivač Dip veluma Vil Evans (Will). Godinu dana kasnije, i dalje je teško naći ga u zalihama.
Dip velum je prodao 20.000 primeraka "Sivih pčela" i štampa dodatne hiljade kako bi zadovoljio veliku potražnju. Kurkovljea poslednja knjiga, lična ispovest "Dnevnik invazije", stiže u knjižare u aprilu s tiražom od 10.000 primeraka u tvrdom povezu, što je najveći tiraž nekog Dip velumovog prvog izdanja.
Roman "Vorošilovgrad" Serhija Žadana o životu u Donbasu pre izbijanja rata 2014. kada je Moskva podstakla separatizam, takođe je veoma tražen, rekao je Evans. On kaže da je za poslednjih 12 meseci prodato primeraka te knjige koliko i tokom prvih šest godina od njenog prvog izdanja.
"Za mojih 10 godina u izdavaštvu nikada nisam video da je neki sukob izazvao veće interesovanje za naše literarne naslove od ovog aktuelnog rata", rekao je Evans, koji će kasnije ove godine izdati još dve knjige ukrajinskih autora, dok planira da nastavi da promovišu pisce iz te zemlje.
To je deo šire promene u svesti ljudi u SAD, Evropi i širom sveta. U zapadnoj uobrazilji, Ukrajina je skoro uvek bila u senci Rusije. Taj fenomen je opstao veći deo perioda od više od tri decenije otkako su dve zemlje postale nezavisne posle raspada Sovjetskog Saveza.
Sada, međutim, invazija koja ima za cilj da potčini Ukrajinu Rusiji, da izbriše ili ozbiljno umanji prostor koji zemlja i njena kultura zauzimaju u mislima i na mapama, izgleda da ima suprotan efekat. Širom sveta raste svest o Ukrajini i njenoj kulturi, dok se ta zemlja bori da održi suverenitet i povrati teritoriju koju je okupirala Rusija.
"Jedina dobra stvar u ovom ratu je to što svet sada zna šta je Ukrajina, gde se nalazi i šta predstavlja", rekao je Evans, dodajući da ukrajinska književnost igra važnu ulogu u "oblikovanju narativa" inostrane publike.
Druge male izdavačke kuće takođe objavljuju ukrajinske autore, a prevodioci za ukrajinski kažu da su sada preplavljeni poslom. Jejl juniverziti pres (Yale Universiti Press) uskoro će objaviti Žadanovo "Nebo iznad Ukrajine", njegov lični prikaz invazije, dok će Seven storis pres (Seven Stories Press) objaviti zbirku kratkih priča ukrajinskog autora i vojnika Artema Čapeje.
Novootkriveno interesovanje za ukrajinsku kulturu prevazilazi književnost. Ljudi na Zapadu kupuju knjige o ukrajinskoj istoriji, raspituju se o ukrajinskoj umetnosti i filmu i probaju ukrajinsku hranu dok nastoje da podrže i razumeju tu zemlju.
Tu su i hiljade porodica širom SAD i Evrope koje otvaraju svoja vrata ukrajinskim izbeglicama, učeći iz prve ruke o zemlji o kojoj su mnogi ranije znali malo toga ili ništa.
Putinov neuspeh
Za ruskog predsednika Vladimira Putina, sve veća svest i interesovanje za Ukrajinu predstavljaju potpuni neuspeh onoga što bi mogao biti jedan od njegovih osnovnih ciljeva: da ubedi svet da Ukrajina zapravo nikada nije postojala i da ne može postojati nikako drugačije osim kao deo ili dodatak Rusije.
Putin je 2008. rekao tadašnjem predsedniku SAD Džordžu Bušu mlađem (George W. Bush) da Ukrajina "čak nije ni država". On je ponavljao i pojačavao ovu očigledno lažnu tvrdnju u godinama i mesecima pre februara 2022, uključujući u članku iz 2021. u kome je odbacio zemlju kao "izrod sovjetskog perioda", kao i u zloslutnom govoru tri dana pre invazije, u kojem je Ukrajinu je opisao kao "istorijski" rusku teritoriju.
Takođe je lažno tvrdio da su Ukrajinci i Rusi "jedan narod", implicirajući da Ukrajinci nemaju svoju jedinstvenu istoriju i kulturu.
U Ukrajini su ruske snage bombardovale muzeje, pljačkale umetnička i kulturna dobra, na okupiranim teritorijama ruski su nametnule kao glavnim jezik obrazovanja, dok su deportovale ukrajinsku decu u Rusiju u, kako navodi Kijev, pokušaju da se zbriše ukrajinski identitet.
Pre početka invazije prošlog februara, mnogi na Zapadu nisu se mnogo bavili Putinovim komentarima o Ukrajini, a neki su na društvenim mrežama i televiziji čak ponavljali njegove tvrdnje.
Teško je ustanoviti tačne brojke, ali anegdotski dokazi sugerišu da su dugo posle raspada Sovjetskog Saveza 1991. mnogi Amerikanci i Evropljani gledali na Ukrajinu kao na deo ruskog sveta, ili čak kao deo Rusije. Na univerzitetima se nije puno posvećivalo pažnje istoriji Ukrajine, dok je u knjižarama, muzejima i pozorištima slabo promovisana ukrajinska književnost, umetnost ili film.
Ukrajina i druge bivše sovjetske države za mnoge na Zapadu postale su "jedna beskrajna Rusija", rekla je ukrajinska istoričarka Olesija Hromejčuk u postu u martu 2022.
Ruska invazija i otpor Ukrajine, međutim, to su promenili.
Vitalij Černecki, profesor slavistike i književnosti na Državnom univerzitetu Kanzas rođen u Ukrajini, rekao je da je "mnogo, mnogo godina" morao da opisuje Amerikancima šta je Ukrajina i da nije Rusija. To je sada prošlost.
"Više ne morate da se bavite takvom vrstom objašnjavanja", rekao je Černecki za RSE. Ukrajina je sada "konkretno mesto u glavama običnih ljudi u SAD".
Značajan broj ukrajinskih zastava ispred kuća širom SAD svedoči o toj promeni.
Ukrajina je neko vreme neželjeno bila u centru pažnje u SAD pre nekoliko godina, kada je bila upletena u američke političke mahinacije koje su dovele do postupka za opoziv tadašnjeg predsednika Donalda Trampa (Trump) 2019-21.
Sada je, međutim, pažnja na Ukrajinu i veća i daleko snažnija, što dovodi do značajnije promene u percepciji.
Glavni pokretač ove promene može biti činjenica da se brutalnost ruskog rata – i izuzetan otpor napadu za koji su mnogi verovali da će brzo dovesti Ukrajinu pod kontrolu Moskve – danonoćno prikazuje u zapadnim medijima.
"Srca ljudi snažno naginju Ukrajini, snažno", rekao je za RSE Skot Jubanks (Scott Eubanks), vlasnik galerije u Skotsdejlu u Arizoni koja je specijalizovana za umetnost iz bivšeg Sovjetskog Saveza. On je rekao je da su kupci "oduševljeni" kada saznaju da je slika koju su odlučili da kupe rad ukrajinskog umetnika.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski igrao je ključnu ulogu u toj promeni. On je lično govorio u američkom Kongresu, britanskom parlamentu i drugim skupštinama zapadnih zemalja; razgovarao je s glumcima poput Bena Stilera (Stiller) i Šona Pena (Sean Penn); bio je gost američkog voditelja Dejvida Letermana (David Letterman) u emisiji snimljenoj na stanici metroa u Kijevu; a ove nedelje je šetao s predsednikom SAD Džoom Bajdenom (Joe Biden) u Kijevu dok su sirene oglašavale opasnost od vazdušnog napada.
Ukrajinska dijaspora takođe je odigrala ulogu u podizanju profila Ukrajine, ali isto tako i ljudi poput Anđele Bolens (Angela Boelens), profesorke s američkog Srednjeg zapada koja nije direktno povezana s Ukrajinom.
Bolens, koja živi u Devitu u Ajovi, jedna je od hiljada Amerikanaca koji su se dobrovoljno prijavili da prime ukrajinske izbeglice u okviru programa Bajdenove administracije. Njena neprofitna organizacija IA NICE pomogla je da se dosad smesti osam ukrajinskih porodica, dok je još pet u planu, rekla je ona.
U okviru svojih napora, Bolens redovno drži prezentacije o Ukrajini, sukobu i potrebama izbeglica u njenoj zajednici, uključujući školsku decu i nastavnike.
Lokalno stanovništvo takođe preko izbeglica direktno stiče saznanja o Ukrajini, rekla je ona.
"Učimo šta se tamo dešava. I učimo preko ljude koji dolaze", rekla je Bolens za RSE. "Svi žele da upoznaju ove ljude."
'Treba ispraviti priču'
Na američkim univerzitetima i u muzejima dešavaju se suštinske promene koje pomažu u oblikovanju nove percepcije Ukrajine.
Mnogi univerziteti dali su ukrajinskim profesorima privremene nastavne i istraživačke pozicije, dok istovremeno nude kurseve ukrajinske istorije ili rusko-ukrajinskih odnosa.
Prošle jeseni, profesor istorije Univerziteta Jejl Timoti Snajder (Timothy Snyder) svoj kurs s 23 predavanja "Nastajanje moderne Ukrajine" stavio je besplatno na internet kako bi proširio potencijalnu publiku.
Predavanja, koja između ostalog pružaju detaljno pobijanje Putinovih tvrdnji o Ukrajini i njenoj istoriji, imale su između 140.000 i 1,5 miliona pregleda.
Muzej moderne umetnosti u Njujorku (MoMA), jedan od najposećenijih muzeja na svetu, ubrzo je posle početka rata posvetio jednu galeriju radovima ukrajinskih umetnika.
Manji muzeji širom SAD takođe održavaju izložbe ukrajinske umetnosti i fotografije, čime je povećana prepoznatljivost mladih umetnika poput Mikite Kadana.
Temz end Hadson (Thames and Hudson), vodeća izdavačka kuća ilustrovanih knjiga o umetnosti, upravo je objavila dva dela posvećena ukrajinskoj umetnosti i kulturi, od kojih se jedno poklapa s velikom evropskom izložbom ukrajinske modernističke umetnosti. U 73-godišnjoj istoriji tog izdavača te knjige su izgleda prve koje su posvećene Ukrajini.
Rat Rusije protiv Ukrajine i njene kulture doveo je do introspekcije u mnogim oblastima, posebno istoriji i umetnosti, gde se povela rasprava o uticaju ruskog kolonijalizma.
Mnogi umetnici rođeni u Ukrajini tokom carskog ili sovjetskog perioda dugo su označavani kao ruski. Obrazovne i kulturne institucije sada preispituje istorijske zapise.
Njujorški muzej Metropoliten nedavno je ponovo klasifikovao umetnike, pa su, između ostalih Ivan Ajvazovski, Arhip Kuindži i Ilja Repin svrstani kao Ukrajinci, dok je sliku Edgara Degaa (Degas) "Ruska plesačica" preimenovao u "Plesačicu u ukrajinskoj haljini". Britanska Nacionalna galerija je prethodno preimenovala tu sliku.
Peter Dorošenko, direktor Ukrajinskog muzeja u Njujorku i zagovornik takvih promena, rekao je za RSE da očekuje da više muzeja sledi taj primer.
"Rat je dramatično promenio potrebu da se ispravi i razjasni priča", rekao je on.
Facebook Forum