Na prvi pogled, stopa nezaposlenosti u Rusiji jednostavno nema smisla, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Zapadne zemlje uvele su sveobuhvatne finansijske i tehnološke sankcije Rusiji koje su pogodile niz privrednih sektora – od proizvodnje automobila i informacionih tehnologija do putovanja – gurajući zemlju u recesiju.
Istovremeno, mnoštvo zapadnih kompanija koje su zapošljavale stotine, a u nekim slučajevima i hiljade ruskih građana, povukle su se iz protesta zbog invazije na Ukrajinu.
Uprkos teškim ekonomskim izazovima, nezaposlenost u Rusiji u maju je pala na samo 3,9 odsto i ostala na tom nivou u junu, što je najmanje u postsovjetskom periodu. To je daleko ispod proseka Evropske unije i ne mnogo iznad nezaposlenosti u SAD.
S obzirom na brojne dokaze da je vlada predsednika Vladimira Putina nameštala izborne rezultate, lažirala podatke o COVID-u i zataškavala podatke o žrtvama u ratu u Ukrajini, moglo bi se pretpostaviti da se u Rusiji po pitanju stopa nezaposlenosti prepliću laži i statistika.
Ipak, dok malo stručnjaka veruje da su zvanične brojke o nezaposlenosti u Rusiji nesporne, mnogi kažu da glavno objašnjenje niske stope nije sumnjiva statistika.
Umesto toga, tvrde oni, u pitanju je kombinacija silaznih demografskih trendova, vlade koja dugo već prednost daje smanjenju radnog vremena ili plata u odnosu na broj radnih mesta delimično da bi se politički rizična nezaposlenost držala pod kontrolom, i veliko iskustvo u suočavanju s ekonomskim potresima.
Masovni egzodus radno sposobnih ljudi iz Rusije posle početka invazije na Ukrajinu u februaru, veliki procenat loše plaćenih poslova koje obavljaju migranti iz centralne Azije i sve veća potražnja za ljudstvom za rat – u kojem prema nižim zapadnim procenama broj poginulih pripadnika ruskih snaga premašuje 15.000 – takođe igraju značajnu ulogu u održavanju niske nezaposlenosti.
Očekuje se da će se gubici u radnim mestima povećati od jeseni kad presahnu sezonski poslovi u poljoprivredi, građevinarstvu i turizmu, a recesija izazvana sankcijama postane dublja.
Milioneri se najviše iseljavaju iz Rusije, a useljavaju u Emirate
Međutim, i dalje se predviđa da će nezaposlenost na kraju godine biti niža nego u mnogim evropskim zemljama, kao i da će biti stabilna naredne godine.
"Činjenica je da su se Kremlj, poslodavci i ljudi dobro navikli na ekonomsku krizu", rekao je za RSE Kris Vifer (Chris Weafer), osnivač konsultantske grupe Makro-Advajsori (Micro-Advisory).
"Postoji dobro razvijen sistem zapošljavanja i socijalne podrške koji je ponovo na snazi" i održava nezaposlenost na niskom nivou, rekao je on.
Rusija bogata resursima doživela je veliki ekonomski procvat tokom prva dva Putinova mandata od 2000. do 2008. godine, podstaknut visokim cenama nafte i gasa na svetskim tržištima.
Od tada je zemlja prošla četiri perioda ekonomskih turbulencija koje su bile posledice različitih uzroka: globalne finansijska kriza 2008-09; prvog kruga zapadnih sankcija zbog ruske agresije na Ukrajinu 2014. godine, kao i naglog pad cena energenata; pandemije COVID-a 2020; i opšte invazije na Ukrajinu 24. februara.
Sa svakim šokom, vlada je sticala iskustvo u rešavanju problema s potencijalnim političkim posledicama, uključujući nezaposlenost. Državne vlasti su laserski fokusirane na zaštitu radnih mesta kako bi održale društvenu stabilnost, posebno u udaljenim gradovima u kojima dominira jedan poslodavac ili nekoliko preduzeća, rekao je Vifer.
"Kremlj se uvek plašio nezaposlenosti u regionima i uvek je brzo radio da zaštiti radna mesta i subvencijama poslodavcima", rekao je on.
Šok od sankcija
Zapadne zemlje su posle invazije na Ukrajinu u velikoj meri odsekle Rusiju od svojih finansijskih tržišta i tehnoloških sektora, ugrozivši neke ruske kompanije – barem u početku – čija je proizvodnja zavisila od uvoza.
Ruska auto industrija, koja zapošljava stotine hiljada ljudi uključujući radnike u kooperantskim kompanijama, skoro je stala u maju zbog zabrane uvoza delova sa Zapada – proizvodnja je pala za više od 90 odsto.
Ministar rada Anton Kotjakov u intervjuu vladinom listu Rosiskaja gazeta 15. avgusta rekao je da je vlada odmah preduzela mere da pomogne kompanijama dok traže nove dobavljače, uključujući ponudu za restrukturiranje duga, odlaganje uplata u budžet i sektorske programe podrške.
Kolika će biti stopa nezaposlenosti zavisiće od toga koliko brzo ruske kompanije mogu da pronađu alternativu za robu koja se isporučuje sa Zapada, kao i alternativu zapadnim tržištima, rekao je on.
Vlada subvencioniše kompanije da zapošljavaju ugrožene ljude, pomaže pri prelasku radnika iz problematičnih kompanija u zdrave kompanije i povećava programe obuke, rekao je Kotjakov, dodajući da se radne grupe na saveznom i regionalnom nivou sastaju svake nedelje da razmotre situaciju na tržištu rada.
"To je manuelna kontrola (privrede), ali kada postoji komponenta neizvesnosti, to je neophodno", rekao je on, dodajući da je vlada povećala svoju sposobnost da pažljivo prati sektore i regione tokom COVID krize, kada je isto tako pretila visoka nezaposlenost.
Država takođe pokušava da obuzda posledice egzodusa stranih kompanija s velikom lokalnom radnom snagom kako bi osigurala minimalan gubitak radnih mesta. Uvela je prepreke kako bi obeshrabrila te firme da otpuštaju radnike, a mnoge su – navodeći zabrinutost za svoje ruske radnike – nastavile da isplaćuju plate tim radnicima, čak i dok su privodili kraju svoje poslovanje.
Američki Mekdonalds (McDonald's), koji je u Rusiji imao 62.000 zaposlenih, prodao je svoje poslovanje sibirskom preduzetniku uz klauzulu da novi vlasnik treba da zadrži radnike pod sličnim uslovima najmanje dve godine.
Starbucks, Coca Cola i McDonalds 'po ruski'
"Ako Mekdonalds ikada poželi da se vrati u Rusiju, biće mu pruženi pomoć i dobrodošlica jer je otišao kako treba, a to prvenstveno znači da je zaštitio radna mesta", rekao je Vifer.
Tink-tenk iz Moskve Centar za strateška istraživanja u junskom izveštaju je procenio da je 350.000 ljudi – ili oko 0,5 odsto radnika – bilo zaposleno u stranim firmama koje su ili obustavile ili ograničile svoje poslovanje u Rusiji.
"Strane kompanije direktno pokrivaju dva do tri odsto radnih mesta u ruskoj privredi i zapravo nisu kritično važni poslodavci na nacionalnom nivou", navodi se u izveštaju.
Prema istraživanju koje je sprovela ruska centralna banka u julu, ekonomisti očekuju da će nezaposlenost na kraju godine biti 5,6 odsto, što je manje u odnosu na raniju prognozu od 6,5 odsto.
Ministar ekonomije Maksim Rešetnjikov upozorio je da se ne "dramatizuje" očekivani porast nezaposlenosti kasnije ove godine, rekavši da se "situacija može kontrolisati".
Njegovo ministarstvo sada predviđa da će prihodi od izvoza energije ove godine porasti za 100 milijardi dolara, što će vladi dati veću mogućnost da pomogne kompanijama da se nose sa sankcijama.
Demografski pad
Dok je niska stopa nezaposlenosti dobra za vladu, te brojke su poduprte lošim vestima za Rusiju: u pozadini svih napora države da zadrži ljude na poslu je negativan demografski trend koji je samo produbljen ratom.
Rusija ima radno sposobno stanovništvo od oko 75 miliona ljudi, od kojih je oko tri miliona trenutno nezaposleno. Njena radna snaga se, međutim, smanjuje za između 500.000 i milion godišnje jer broj ljudi koji se penzionišu nadmašuje broj onih koji ulaze na tržište rada, procenjuju stručnjaci.
Taj fenomen je u velikoj meri posledica naglog pada broja rođenih 90-ih i ranih 2000-ih, što je delimično izazvano ekonomskim previranjima koja su pratila raspad Sovjetskog Saveza. Jednostavno rečeno, manje ljudi znači manje ljudi bez posla.
"Nepovoljan demografski trend, s manjim brojem ljudi koji se uključuju u radnu snagu, zaista igra veliku ulogu u generalnoj zategnutosti ruskog tržišta rada", rekla je za RSE Tatjana Orlova, analitičarka Okford ekonomiksa (Oxford Economics).
Rusija takođe sve više gubi radno sposobne ljude zbog emigracije u jeku pooštrenog gušenja političkih sloboda i sumornih izgleda za ekonomski rast.
Emigracija se samo ubrzala posle invazije na Ukrajinu.
Krajem marta, Rusko udruženje za elektronske komunikacije procenilo je da je čak 70.000 IT radnika pobeglo iz zemlje u prvom mesecu posle početka invazije i upozorilo da bi moglo ode još 100.000.
Da bi zaustavio odliv kvalifikovanih radnika, Putin je potpisao nekoliko ekonomskih mera, uključujući trogodišnje poreske olakšice i subvencionisane kredite za IT kompanije. Takođe je odobrio subvencionisane hipoteke za IT radnike i odobrio oslobađanje od služenja vojske svim tehnološkim stručnjacima koji su u uzrastu za regrutovanje.
Još jedan aspekt ruskog tržišta rada koji sprečava skok zvanične nezaposlenosti je rasprostranjena upotreba migranata iz centralne Azije. Oni služe kao neka vrsta ispusnog ventila za rusko tržište rada – kada su teška vremena oni među prvima ostaju bez posla.
"Migranti ne idu u evidenciju nezaposlenih. Oni idu kući", rekao je Vifer.
U Rusiji ima čak 10 miliona migrantskih radnika, što je skoro svaki osmi radnik, rekao je Vifer.
Mnogi od njih su zaposleni u građevinarstvu, transportu i maloprodaji – sektorima koji imaju tendenciju da budu teško pogođeni kada dođe do privrednog pada.
Kompanijski gradovi
Ruska invazija na Ukrajinu takođe sklanja desetine hiljada građana, uglavnom muškaraca, s tržišta rada, uključujući iz regiona u kojima je nezaposlenost tradicionalno velika, kao što je severni Kavkaz.
Orlova je rekla da rusku ekonomiju karakteriše neravnomerna distribucija nivoa nezaposlenosti, s dobrom situacijom u gradovima, a lošom u regionima poput severnog Kavkaza.
Rusku ekonomiju takođe karakterišu velike kompanije u državnom vlasništvu ili kompanije u prijateljskim odnosima s državom, kao i mnoštvo gradova s jednom kompanijom koji utiču na trendove zapošljavanja.
Oko 40 odsto Rusa je zaposleno u državi, kompanijama u vlasništvu države ili privatnim kompanijama čiji vlasnici imaju bliske veze s vladom. Svi oni nerado smanjuju broj zaposlenih u teškim vremenima. Isto važi i za vlasnike preduzeća koja dominiraju takozvanim "monogradovima", odnosno gradovima u kojima je jedna kompanija glavni izvor zapošljavanja.
"U monogradovima, gde je velika fabrika najveći poslodavac, vlasnici fabrika će dvaput razmisliti pre nego što otpuste radnike. Mogli bi da smanje radno vreme ili plate, ali će otpuštanja naići na neodobravanje", rekla je Orlova.
Kada kriza prođe, poslodavci moraju da vrate raniji nivo plata i da nadoknade izgubljene zarade, rekao je Vifer.
"Svi prihvataju sistem", rekao je on.
Međutim, nije samo pritisak vlade razlog zbog kojeg privatni vlasnici nisu spremni da smanje broj zaposlenih. Nedostatak kvalifikovanih radnika je glavni činilac.
Ako kompanija otpusti kvalifikovane radnike u teškim vremenima, možda neće moći da ih vrati kada se ekonomija poboljša, rekao je Vifer.
"Rusija nema problem nezaposlenosti, ona ima problem nedostatka radnika, problem nedostatka kvalifikovanih radnika", dodao je on.
Facebook Forum