Urednik spoljne politike Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa.
Enriko Leta, koji je sad na čelu Instituta Žak Delor, ocenio je da EU često koristi reči "Putinova agresija na Ukrajinu" kao alibi za svoje probleme, dok u stvarnosti evropski problemi ne zavise samo od rata.
Ishod pregovora u procesu pridruživanja Zapadnog Balkana EU je direktno povezan sa ishodom rata u Ukrajini, kaže za RSE Vesela Černeva, zamenica direktora Evropskog Saveta za spoljne odnose i šefica ureda u Sofiji.
Robert Fico dugo vlada Slovačkom zbog nesposobnosti prozapadnih, liberalnih političara, kaže za Radio Slobodna Evropa Mikulaš Džurinda, slovački premijer od 1998. do 2006, tvorac reformi koje su od zaostale ovu zemlju svrstale u red najuspešnijih u tranziciji.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istrajno balansira u održavanju veza sa Rusijom, Kinom i Zapadom, dok je istovremeno konsolidovao moć na domaćoj političkoj sceni. Međutim, to igranje na više karata bi moglo da se negativno odrazi po njegovu poziciju ako se preigra.
Vladimir mIlov kaže da je Rusija na raskrsnici, ali postoje snage koje žele da ona postane normalna, istinska, mirna demokratija, koja brine o svojim građanima i odriče se prošlog imperijalizma.
Srbija mnogo više pokušava da se ponaša kao zapadni saveznik sa posebnim mišljenjem nego kao zemlja koja je u sredini jer nije lako ostati na ogradi, kaže za RSE Ivan Krastev, predsedavajući Centra za liberalne strategije u Sofiji, i stalni saradnik Instituta za humanističke nauke u Beču.
Putinova poseta Mongoliji dospela je na naslovne strane iz potpuno drugačijeg razloga: reč je o prvoj poseti ruskog predsednika jednoj državi članici Međunarodnog krivičnog suda otkako je taj sud u martu 2023. izdao nalog za njegovo hapšenje.
Nekadašnji američki ambasador pri NATO i specijalni izaslanik za Ukrajinu Kurt Volker, kaže u intervjuu za RSE da se Zapad više angažuje oko predsednika Srbije Aleksandra Vučića dok pomalo gubi BiH, Crnu Goru, Severnu Makedoniju.
Indijski premijer Narendra Modi posetiće Ukrajinu u okviru putovanja koje se smatra diplomatskim balansiranjem nakon njegovog sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi početkom prošlog meseca, što je izazvalo nezadovoljstvo u Kijevu i na Zapadu.
Sa otopljavanjem leda sve je žešće nadmetanje za Arktik. Na njemu se nalazi 30 svetskih rezervi gasa i 13 procenata nafte. Takođe, od 2035. kada leti uopšte neće biti leda na Arktiku, ubrzaće se transport robe ovom rutom.
"U mnogim aspektima Kamala Haris zaista predstavlja budućnost Sjedinjenih Država, zar ne? Sjedinjene Države postaju zemlja sa sve manje belog stanovništva i sve je više multikulturalna, a Kamala Haris oličava taj trend", ističe Kapčan.
Potpuno je jasno da nijedna od zemalja koje su važne za Zapadni Balkan, znači članice EU, SAD ili Kanada, neće povući priznanje nezavisnosti Kosova, niti menjati suštinske stavove u spoljnoj politici, kaže za RSE Ivan Vejvoda sa Instituta za humanističke nauke u Beču.
Vrednost akcija na Volstritu je drastično pala ove sedmice nakon snažnog rasta koji sa povremenim prekidima traje od 2022. Na to su uticale procene da je dugoročno neodrživ rekordni rast podstaknut velikim ulaganjima u razvoj veštačke inteligencije.
SAD će razmestiti u Nemačkoj rakete dugog dometa od 2026, po prvi put od Hladnog rata. Ovo će biti privremena mera dok Nemačka i ostale evropske članice NATO-a ne razviju sopstvene arsenale.
Mnogi osećaju olakšanje jer je izbegnuta opasnost da ultradesničarsko Nacionalno okupljanje pobedi u Francuskoj, kaže direktor istraživanja u pariškom Centru za međunarodne studije i istraživanja (CERI) na Univerzitetu Sciences-Po.
Ako se rezultati izbora potvrde, to će verovatno dovesti do paralize parlamenta, naglašavajući koliko je francusko društvo polarizovano. Kako ističu analitičari, Francuska sada ulazi na "nepoznatu teritoriju".
Profesor francuske i evropske politike na Univerzitetskom koledžu u Londonu Filip Marlije navodi da mnogi u Francuskoj smatraju da je predsednik Emanuel Makron odgovoran za uspon krajnje desnice.
Radio Slobodna Evropa je povodom 100. godišnjice Sarajevskog atentata 2014. razgovarala sa deset vodećih svetskih istoričara koji su analizirali značaj ovog događaja, uzroke Prvog svetskog rata, njegove posledice koje su dovele do Drugog svetskog rata, te paralele sa današnjim tenzijama.
Situacija u Južno kineskom moru je sve napetija nakon što je Kina zauzela mnoga ostrva, proširujući ih pa čak i praveći veštačka, na kojima gradi vojna postrojenja. Kina tvrdi da skoro celo more pripada njoj pozivajući se na istorijska prava.
Učitajte više sadržaja...
