Mislim da često koristimo reč Putinova agresija na Ukrajinu kao alibi za naše probleme. U stvarnosti, evropski problemi ne zavise samo od rata, kaže za Radio Slobodna Evropa Enriko Leta (Enrico Letta), italijanski premijer 2013, sada predsednik Instituta Žak Delor. Evropske institucije su zatražile 2023. od Lete da pripremi izveštaj o reformi jedinstvenog tržišta.
"Rat je tu, to što Putin radi je užasno i mi moramo da reagujemo i branimo Ukrajinu. Ali, EU se suočava sa ekonomskim problemima jer nije u potpunosti uspostavila jedinstveno tržište zbog čega smo i dalje poluintegrisani", ističe Leta.
On pominje "paradoksalan i simboličan" primer da mnogi u Evropi žele "nacionalnu zastavu na našem odbrambenom sistemu", zbog čega postoji 27 vojnih industrija.
"Kao posledica toga, pomažući Ukrajini, potrošili smo 140 milijardi evra novca evropskih poreskih obveznika. Međutim, čak 80 odsto (112 milijardi evra) tog novca je potrošeno za kupovinu neevropske vojne opreme. Dakle, tim evropskim novcem je potpomognuto otvaranje radnih mesta u Pensilvaniji, u SAD, u Južnoj Koreji, Turskoj", navodi Leta.
On dodaje da je zbog fragmentacije finansijskih tržišta nemoguće uspostaviti evropsku platformu za digitalna plaćanja.
"Iz tog razloga sva digitalna plaćanja u Evropi se obavljaju sa tri američke platforme. Ne želim da pominjem imena, ali svi mi imamo američke kreditne kartice. Ja sam upravo pre ovog razgovora kupio kafu koju sam platio američkom kreditnom karticom", kaže Leta.
On ističe da je oko 300 milijardi evra ušteđevine Evropljana otišlo u SAD, jer je tamošnje tržište veće i privlačnije. Kao primer navodi američki berzanski indeks Nasdak (Nasdaq) koji je duplo veći od zbira svih berzi u Evropi.
"Tim sredstvima se podupiru američka preduzeća, koja potom osnažena sa našim novcem dolaze u Evropu i kupuju naše kompanije – i sve to zbog fragmentacije evropskog sistema", ocenjuje Leta.
Prema njegovim rečima, jedan od razloga za izostanak političke volje da se uspostavi funkcionalno, jedinstveno evropsko tržište je uspon populista.
"Treba imati u vidu da su imali dobre rezultate na evropskim izborima, ali nisu mogli ih da pretoče u političke činjenice, u političku snagu. Oni su u Evropskom parlamentu podeljeni u tri grupe. To znači da su dobri u uništavanju ali ne i stvaranju bilo čega. To je dosadašnja lekcija o populizmu u Evropi", navodi Leta.
Rat u Ukrajini služi EU kao alibi za sopstvene ekonomske probleme
RSE: Evropska unija se suočava sa mnoštvo izazova, počev od rata u Ukrajini, posledica Bregzita, porasta populizma, sporog tempa evropskih integracija, do ne baš harmoničnih odnosa sa Sjedinjenim Državama.
Kada je reč o ekonomiji, Nemačka je u recesiji, ostatak evrozone sporo raste. U kojoj meri na to utiče rat u Ukrajini, a koliko nezavršene reforme? Neki kažu da je EU zapravo prespavala tehnološku revoluciju, da nema kompanije kao Sjedinjene Države - Gugl, Fejsbuk, Amazon.
Leta: Mislim da često koristimo reč Putinova agresija na Ukrajinu kao alibi za naše probleme. U stvarnosti, evropski problemi ne zavise samo od rata. Rat je tu, to što Putin radi je užasno i mi moramo da reagujemo i branimo Ukrajinu.
Ali, EU se suočava sa ekonomskim problemima jer nije u potpunosti uspostavila jedinstveno tržište zbog čega smo i dalje poluintegrisani. Fragmentisani smo u previše oblasti i pitanja.
Navešću tri najvažnija primera: telekom, energija, finansijske usluge, plus odbrana. Imamo 27 tržišta umesto jednog. Pomenute oblasti su ključne za konkurentnost, ali mi ne koristimo prednosti našeg jedinstvenog tržišta kao najvažnijeg bogatstva Evropske unije.
Naime, u svetu u kojem postoje tako velike zemlje poput Kine, Indije i SAD, imamo mogućnost da reagujemo samo sa našom evropskom dimenzijom. Nemoguće je reagovati sa malom dimenzijom bilo koje članice EU.
Evropskim novcem se podupiru američka preduzeća
RSE: Izvinite, ali Evropska unija i dalje ponekad više izgleda kao skup ili konfederacija 27 tržišta, a ne kao jedinstveno tržište ili entitet. Na primer, Nemačka se u početku protivila carinama Evropske komisije na uvoz kineskih električnih vozila.
Leta: Da, bila je rasprava o tom pitanju, ali se na kraju došlo do zajedničke odluke. Ali, kao što sam rekao, postoje čitavi sektori, poput telekoma, u kome svaka zemlja ima sopstveno tržište – u ovom slučaju telekoma sa malim kompanijama koje nisu u stanju da se nadmeću na svetskom nivou.
Isto se odnosi i na energiju i finansijske usluge. Tako ušteđevina Evropljana odlazi u SAD, jer je tamošnje tržište veće i privlačnije. Tim sredstvima se podupiru američka preduzeća, koja potom osnažena sa našim novcem dolaze u Evropu i kupuju naše kompanije – i sve to zbog fragmentacije evropskog tržišta.
Tri stotine milijardi evra evropske štednje u SAD
RSE: Dakle, nije jedini razlog za odliv evropskog kapitala u SAD mnogo skuplja energija na starom kontinentu?
Leta: Da, problem je i u fragmentaciji energetskog sistema. Ali, kada je reč o novcu, oko 300 milijardi evra štednje Evropljana odlazi u SAD, jer imamo 27 tržišta, koja su premala.
RSE: Da li je samo problem u različitim političkim stavovima ili u nespremnosti na radikalne ekonomske reforme. Ako se ne varam, pre globalne finansijske krize 2008. godine bruto domaći proizvod (BDP) EU sa Velikom Britanijom je iznosio nepunih 20 hiljada milijardi dolara, sličio kao i SAD.
Sada je evropski budžet, bez britanskog, 19,3 hiljada milijardi dolara, a američki 28,6 hiljada milijardi.
Leta: EU zaostaje iz mnogo razloga. Prvi razlog je fragmentacija, koju sam pomenuo, zatim uspon Kine i Indije. Nismo u stanju da reagujemo zbog čega gubimo tlo pod nogama. Drugo, nismo naučili sve lekcije iz finansijske krize, pre svega i dalje smo neskloni finansijskom riziku, što podstiče odlazak evropskih investicija u SAD.
Kao što znate, i evropski finansijski sistem je veoma konzervativan sa fokusom na obveznice a ne na akcije.
I, treće, nedostatak inovacija na šta utiče i nedostatak novca. U SAD postoji veliko finansijsko tržište. Možete li da zamislite da je američki berzanski indeks Nasdak duplo veći od zbira svih berzi u Evropi.
Dakle, oni imaju novca za ulaganje i u inovacije. Mi u Evropi to ne činimo zbog stigmatizacije. Ako jednom propadneš investirajući, odmah se nalepi stigma i završili ste. Nije moguće kao u SAD ponovo pokrene biznis i pokuša.
EU konkurentna jedino sa jedinstvenim tržištem
RSE: Dakle, da li je politička nespremnost da se sprovedu reforme ključni razlog za takvu situaciju, ili su u igri i drugi, pre svega nacionalni interesi članica EU?
Leta: Najvećim delo je odsustvo političke volje. Činjenica je da ne shvatamo da je potpuna integracija jedinstvenog tržišta jedini način da pokušamo da se nadmećemo na svetskom nivou. A potpuna integracija jedinstvenog tržišta je fundamentalna i za zemlje srednje veličine poput Češke.
Predložio sam tri mape puta kako da se integrišu tržišta kapitala, telekomunikacija i energije. To je jedini način da EU bude konkurentna Kini i SAD.
Naravno, velike evropske zemlje još uvek imaju neke mehanizme da se same takmiče na svetskom nivou. Međutim, državama srednje veličine je potrebno integrisanije jedinstveno tržište, a što mi ne činimo.
Zato sam u izveštaju, koji sam na zahtev Evropskog saveta predstavio u aprilu, predložio tri mape puta kako da se integrišu tržišta kapitala, telekomunikacija i energije.
To je jedini način da EU bude konkurentna Kini i SAD. U protivnom, ako delujemo sami kao pojedinačne zemlje, time radimo u korist Kine i SAD zbog čega ćemo neminovno zaostajati za njima. Dakle, možemo da uhvatimo priključak samo ako uspostavimo jedinstveno tržište.
RSE: Da li je jedan od razloga za izostanak političke volje strah od jačanja populističkih snaga, ne samo u Istočnoj Evropi…
Leta: Da, i u Italiji…
Pomažući Ukrajini, EU potpomaže vanevropsku industriju
RSE: Nemačkoj…
Leta: Smatram da se čini velika greška. Ovde se ne radi o ideološkom pitanju da li više evropskih integracija ili očuvanja nacionalne zastave, odnosno suvereniteta. U pitanju je, pre svega, zdravorazumski pristup da ako ne budemo u stanju da se integrišemo, Kina, SAD i Indija će to iskoristiti, a ne naša nacionalna zastava.
Pomenuću jedan primer, koji je paradoksalan i veoma simboličan. Svi želimo da imamo našu nacionalnu zastavu na našem odbrambenom sistemu, svih 27 naših odbrambenih industrija.
Kao posledica toga, pomažući Ukrajini, kao što smo to činili u poslednje dve i po godine, potrošili smo 140 milijardi evra novca evropskih poreskih obveznika.
Međutim, čak 80 odsto (112 milijardi evra) tog novca je potrošeno za kupovinu neevropske vojne opreme. Dakle, tim evropskim novcem je potpomognuto otvaranje radnih mesta u Pensilvaniji, u SAD, u Južnoj Koreji, Turskoj.
Osamdeset odsto od 140 milijardi evra je ogrmona količina novca. I u slučaju vojne industrije integracija znači investicije i otvaranje radnih mesta u Evropi, što omogućava rast i konkurentnost.
Evropljani koriste američke kreditne kartice
RSE: Imajući u vidu da su populističke snage ostvarile relativno dobar rezultat na poslednjim izborima za Evropski parlament, da li to znači da će neophodne reforme dodatno posrtati?
Naša fragmentacija pomaže Volstritu...Zbog fragmentacije naših finansijskih tržišta nemoguće je uspostaviti evropsku platformu za digitalna plaćanja.
Leta: Znate, u pripremi mog izveštaja obišao sam sve zemlje članice. Razgovarao sam i sa mnogim populističkim liderima i video da je većina njih zainteresovana, naročito ako nije u pitanju ideološka borba već pragmatične i konkretne teme. Na primer, da naša fragmentacija pomaže Volstritu.
Pomenuću još jedan primer. Zbog fragmentacije naših finansijskih tržišta nemoguće je uspostaviti evropsku platformu za digitalna plaćanja.
Iz tog razloga sva digitalna plaćanja u Evropi se obavljaju sa tri američke platforme. Ne želim da pominjem imena, ali svi mi imamo američke kreditne kartice.
Ja sam upravo pre ovog razgovora kupio kafu koju sam platio američkom kreditnom karticom. Dakle, potpuno je suludo da Evropljani zbog fragmentacije tržišta koriste američke finansijske instrumente.
Populisti efikasni u rušenju, ali ne i gradnji
RSE: Italijanska premijerka Đorđa Meloni, iako se pre dolaska na vlast strahovalo da će zadržati ultradesničarsku politiku, kasnije je postala umerenija i nastoji da balansira. Međutim, postoje druge populističke stranke u Italiji i drugde u Evropi.
Rekli ste da su spremni da razgovaraju o neideološkim pitanjima. No, oni i dalje imaju čvst stav o migracijama, proširenju koje bi obuhvatilo Ukrajinu, Moldaviju, Gruziju i, naravno, zemlje Zapadnog Balkana bez čega EU neće biti celovita.
Jasno je da u EU postoji zamor od proširenja, ali je na Balkanu vidljiv i zamor od čekanja, mada je jasno da sve zemlje aspiranti moraju da ispune neophodne kriterijume.
Leta: Mislim da je proširenje misija. Sa uravnoteženim i dobrim odlukama moramo da ispunimo ovu misiju.
Kada je reč o populistima, moramo da ih uključimo u ove konkretne diskusije, naročito tamo gde su na vlasti.
Međutim, treba imati u vidu da su imali dobre rezultate na evropskim izborima, ali nisu mogli ih da pretoče u političke činjenice, u političku snagu. Oni su u Evropskom parlamentu podeljeni u tri grupe. To znači da su dobri u uništavanju ali ne i stvaranju bilo čega. To je dosadašnja lekcija o populizmu u Evropi.
Ko će da plati zelenu tranziciju?
RSE: U Evropi je sve aktuelnija zelena tranzicija. To je u Srbiji izazvalo i žestoke političke rasprave oko eksploatacije litijuma. EU i nemački kancelar Olaf Šolc su nedavno potpisali u Beogradu okvirni sporazum o eksploataciji ove rude.
Deo građana smatra da EU primenjuje dvostruke standarde pa čak i ponaša neokolonijalno jer ne eksploatiše litijum na svojoj teritoriji iz straha od ekoloških posledice, već to želi u trećoj zemlji.
Sve u svemu, da li će zelena tranzicija pomoći Evropskoj uniji da postane potpuno nezavisna od ruske energije. Istovremeno, da li će biti manje konkurentna, jer Kina i druge zemlje ne žele da idu predaleko u tom pravcu zbog povišenih troškova povezanih sa zelenom tranzicijom?
Leta: Moramo da istrajemo na zelenoj tranziciji. Ali moramo da rešimo glavni problem, odnosno odgovorimo na pitanje – ko će da plati cenu tranzicije? Ta cena je visoka za poljoprivrednike, automobilsku industriju i mnoge druge.
U pomenutom izveštaju sam predložio formiranje Unije za štednju i investicije koja bi prikupila privatni i javni novac za finansiranje tranzicije. Ako ne budemo u mogućnosti da isfinansiramo zelenu tranziciju, to će imati negativne posledice.
Smatram da je tranzicija od presudnog značajan i moramo istrajati na njoj, ali imajuću vidu ovaj rizik.
RSE: Da li je Evropa u stanju da to učini. Nekada su nemačka, francuska pa i italijanska automobilska industrija bile neprikosnovene, ali sada su pod sve većim teretom i izazovom zbog jeftinih električnih vozila iz Kine?
Leta: Veoma sam zadovoljan što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u svom govoru u Evropskom parlamentu pomenula i ideju o stvaranju Unije za štednju i investicije. To pokazuje da želi da istraje na tom pristupu.
