Uzrok, okidač ili izgovor za Prvi svetski rat.
I 110 godina nakon Sarajevskog atentata traje debata o karakteru ovog događaja.
Takođe, da li je ubistvo austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda na koga je pucao Gavrilo Princip – patriotski ili teroristički čin?
Da je prošlost na Balkanu "nepredvidiva" i da liči na "uzavreli vulkan" podsećaju i žestoke polemike u vreme 100. godišnjice Sarajevskog atentata.
Naime, predstavnici vlasti Srbije odbile su da pošalje delegaciju na obeležavanje ovog događaja jer je na tada upravno obnovljenoj Većnici u Sarajevu, oštećenoj tokom rata, napisano da su je zapalili "srpski zločinci".
"Razumem reakciju vlasti u Srbiji, jer je natpis formulisan provokativno i politizuje tragediju", rekla je pre deset godina za Radio Slobodna Evropa (RSE) Marija Todorova, profesorka američkog Univerziteta Illinois Urbana-Champaign.
Ona je istakla da, istovremeno, ceni i pomirljive gestove dela vlasti u BiH.
"Na kraju krajeva, prisetite se natpisa i slavljenja Gavrila Principa kao heroja decenijama nakon Prvog svetskog rata (na grobu Principu i ostalim pripadnicima "Mlade Bosne" piše: "Blago tome ko dovijek živi imao se rašta i roditi – Vidovdanski heroji"). Da li to znači da nijedan visoki austrijski zvaničnik nije trebalo da poseti Sarajevo?", istakla je Todorova.
Radio Slobodna Evropa je povodom 100. godišnjice Sarajevskog atentata 2014. razgovarala sa deset vodećih svetskih istoričara koji su analizirali značaj ovog događaja, uzroke Prvog svetskog rata, njegove posledice koje su dovele do Drugog svetskog rata, te paralele sa današnjim tenzijama zbog čega se sve više strahuje od trećeg svetskog rata.
Gavrilo Princip: Terorista ili patriota?
Margaret Mekmilan (MacMillan), profesorka Univerziteta Oksford, izazvala je žestoke reakcije u Srbiji jer je uporedila čin Gavrila Principa sa terorističkim akcijama Al Kaide ili pod sponzorstvom Irana.
"Slične su pozicije Srbije uoči Prvog svetskog rata i današnjeg Irana po tome što delovi vlasti sponzorišu terorističke aktivnosti. Gavrilo Princip je bio terorista koji se poslužio nasiljem za ostvarivanje svojih ciljeva ne razmišljajući o posledicama", rekla je Mekmilan za RSE.
Ona je istakla da su Srbi veoma osetljivi kada je reč o njihovoj istoriji.
"Međutim, treba da prihvate da je Srbija pre 100 godina bila prilično drugačija i da treba da posmatraju taj period tako da to ne utiče na njenu sadašnjost. To pitanje je zaokupljalo i Nemce. Oni su se suočili sa tamnom stranom svoje istorije. Međutim, većina današnjih Nemaca smatra da nema ničeg zajedničkog sa Nemcima iz 1930-ih godina. Ja sam dobila veoma grube i nepristojne imejlove u kojima se kritikuju moji stavovi o ulozi Srbije u Prvom svetskom ratu", navela je Mekmilan.
Jorn (Jörn) Leonhard, profesor istorije na Univerzitetu u Frajburgu, kazao je za RSE da je ubistvo Franca Ferdinanda teroristički čin koji je imao političku agendu, tačnije stvaranje Velike Srbije kao nacionalne države.
"Međutim, neutemeljeno je kvalifikovati Gavrila Principa kao 'Al Kaidinog borca iz 1914'. Ne mogu se izjednačavati srpska nacija u to doba i današnji džihad", istakao je Leonhard.
Atentatori su naoružani i obučavani u Beogradu, rekla je za RSE profesorka Otvorenog univerziteta u Londonu (Open University) Anika Mombauer.
"Ti mladići svakako nisu sami doneli odluku da ubiju austrougarskog prestolonaslednika. To znači da su postojala saznanja da se sprema zavera. Dakle, odgovorni su pojedine ličnosti u Beogradu koje su pomagale atentat, kao i sveukupna nacionalistička politika srpske vlade. Međutim, ne mislim da je Srbija kriva za prerastanje ovog incidenta u svetski rat u meri u kojoj su za to odgovorne Austro-Ugarska i Nemačka", navela je Mombauer.
Drugačiji pogled na 1914. nakon Srebrenice 1995.
Svetski bestseler istoričara Kristofera Klarka (Christopher Clark) "Mesečari: Kako je Evropa krenula u rat 1914." izazvao je oprečne reakcije, pre svega u Srbiji, zbog stava da nakon zločina u Srebrenici treba drugačije gledati na srpski nacionalizam 1914.
Klark je rekao za RSE da mu je žao što je pogrešno shvaćen ali da ga kritikuju i oni koji nisu pročitali njegovu knjigu.
"Moj komentar o Srebrenici nije imao za cilj da analizira ovaj zločin već da pokaže kako naš sadašnji način razmišljanja menja naše viđenje 1914. godine. Kritičari treba da uvide da moja knjiga nije ogled o srpskoj istoriji ili velikih sila u to vreme, već o etimologiji, odnosno uzrocima rata. U tom smislu sam kritičan prema svim akterima", istakao je Klark.
On je dodao da nema razloga zbog kojeg bi politički i istorijski osvešćeni Srbi trebalo da se stide onoga što je učinio Gavrilo Princip – ne više od Iraca kada čitaju o aktivnostima Šin Fejna ili IRE-e.
Klark je izazvao burne reakcije i stavom da odgovornost za rat ne snosi samo Nemačka, kako je utvrđeno na Versajskoj mirovnoj konferenciji 1919, već i druge evropske sile.
Jorn Leonhard se ne slaže sa Klarkovom tezom o kontinuitetu srpske politike od 1903. (kada je ubijen kralj Aleksandar Obrenović i njegova supruga) do Srebrenice.
"Neprihvatljivo je da se zbog zločina u Srebrenici konstruiše teza o posebnoj brutalnosti Srbije i kulturi nasilja kao njene stalne karakteristike u skoro celom 20. veku. To je primer retrospektivne logike koju istoričar ne bi smeo da koristi. Dakle, pojedini srpski krugovi nesumnjivo snose odgovornost ali ne smemo držati kao taoce ceo srpski narod i srpsku istoriju u 20. veku zbog onoga što se desilo u leto 1914", naveo je Leonhard.
Nadmetanje Beograda i Beča na Balkanu
Profesor na Univerzitetu Oksford Hartmut Poge fon Štrandman (Hartmut Pogge von Strandmann) rekao je za RSE da atentat na austrougarskog prestolonaslednika nije bio u zvaničnom interesu Srbije.
"Međutim, postoje indicije da su pojedini članovi Vlade znali da 'Mlada Bosna' priprema ubistvo Franca Ferdinanda i da ako njeni pripadnici uspeju i ne budu uhvaćeni, razmatrala se i eliminacija nemačkog cara", istakao je Štrandman koji je bio asistent čuvenog profesora Franca Fišera čija je čuvena kontroverza iz 1960-ih o odgovornosti Nemačke za Prvi svetski rat sve do skora bila neupitna.
Istovremeno, po rečima Štrandmana, Austro-Ugarska je smatrala da Srbiju treba naučiti lekciju.
"Odnosno da je treba izbrisati sa evropske mape. Naime, u Beču su se bojali za opstanak Imperije u slučaju da se nastavi širenje srpskog nacionalizma pre svega u Bosni i Hercegovini. Austro-Ugarska je nastojala da to spreči. Dakle, Beč je iskoristio atentat u nastojanju da slomi Srbiju", istakao je Štrandman.
On podseća da je Srbija postala dominanta vojna sila na Balkanu nakon prethodna dva balkanska rata.
"Beograd je nastojao da osujeti plan Franca Ferdinanda da inkorporira Južne Slovene kao treći stub podrške kruni u Beču, jer to je bio definitivan kraj snova o proširenju i stvaranju Velike Srbije", naveo je Štrandman.
Gerhard Hiršfeld (Hirschfeld), profesor istorije na Univerzitetu u Štutgartu, kazao je za RSE da su pojedini krugovi u Beču oduvek želeli rat sa Srbijom.
"Naročito nakon propuštene poslednje prilike tokom dva balkanska rata 1912. i 1913. godine. Deo političke i vojne elite je smatrao da treba rešiti 'srpsko pitanje jednom zauvek'. Uzgred budi rečeno, ubijeni prestolonaslednik Franc Ferdinand je bio protiv takvog pristupa. Zbog toga je njegova sudbina još tragičnija", istakao je Hiršfeld.
Da li bi izbio rat bez Sarajevskog atentata?
Mnogi istoričari smatraju da je Prvi svetski rat bio neizbežan jer se nakon ujedinjenja Nemačke 1871. promenio odnos snaga u Evropi uspostavljen nakon pobede nad Napoleonom 1815.
Sarajevskom atentatu je prethodilo više kriza.
Džon Rol (John Rohl), profesor istorije na Univerzitetu u Saseksu (Sussex), koji je preminuo 2023, rekao je 2014. za RSE da je Prvi svetski rat planiran i pre Sarajevskog atentata jer je u novembru i decembru 1912. došlo do tenzija između Beča i Beograda zbog namere srpskih vlasti da uspostave koridor do Jadranskog mora.
"Austro-Ugarska je bila rešena da i vojnom intervencijom spreči Srbiju u toj nameri. U Berlinu su odlučili da podrže austrougarski vojni pohod ukoliko Rusija mobiliše svoju armiju u cilju zaštite Srbije. Tada nije izbio rat samo zbog toga što je nemački car dobio poruku britanske vlade da će podržati Francusku ukoliko je Nemačka napadne, zbog spremnosti Pariza da podrži Rusiju u tom ratu", naveo je Rol.
Međutim, Šon Mekmikin (Sean McMeekin), profesor Bard Koledža u Njujorku, kazao je za RSE da se Prvi svetski rat mogao izbeći da nije bilo Sarajevskog atentata.
"Ubistvo austrougarskog prestolonaslednika je bio neočekivani događaj koji je rat učinio mogućim. Smatram da bi bez Sarajevskog atentata najverovatniji scenario bio neka vrsta trećeg balkanskog rata između Turske i Grčke negde u leto 1914, što je moglo da vodi širenju sukoba, ali i oživljavanju 'Koncerta Evrope', jer nijedna velika sila nije želela rat globalnih razmera", dodao je Mekmikin.
Kristofer Klark je naveo da je Sarajevski rat bio okidač rata, a u izvesnom smislu i uzrok jer je promenio političku "hemiju" u Beču.
Rat koji nije okončao ratove
Proklamovan kao rat koji će "okončati sve ratove", Prvi svetski, ili Veliki rat, kako je još nazivan, bio je najstravičniji sukob do tada, uključujući i nestanak četiri imperije.
Štaviše, njime je otvoren put za Drugi svetski rat 1939, pa istoričari govore o modernom 30-godišnjem ratu iz 17. veka.
Čak, da je ovaj sukob u raznim formama trajao sve do 1989. kada je pao Berlinski zid, čime je završena jedna epoha, ili "kratki" 20. vek, kako ga nazivaju.
Sličnosti 1914. i 2024.
Veoma je upečatljivo da je do rata u poslednjoj sedmici jula i početkom avgusta 1914. dovelo ponašanje zbunjene grupe političara koje su pretekli događaji, kazao je za RSE Džon Kiger (John Keiger), profesor Univerziteta u Salfordu.
"Oni nisu uvek bili u potpunosti svesni svojih postupaka, odnosno posledica svojih odluka. Upravo zbog toga su povlačili poteze kojima su dovodili sami sebe u stupicu, a sve to je postepeno vodilo ka izbijanju rata", naveo je Kiger.
On je istakao da je ključna pouka iz krize 1914. za sadašnju situaciju u Ukrajini ili bilo koji konflikt, da lideri sukobljenih strana ne smeju da prekidaju komunikaciju, odnosno da moraju da razgovaraju.
"Bojim se da u Ukrajini ili na Dalekom istoku postoji potencijal za neželjeni razvoj događaja", dodao je Kiger.
Sadašnja geopolitičke tenzije na neki način podsećaju na situaciju uoči Prvog svetskog rata.
Rivalstvo velikih sila, uspon Kine kao nekada Nemačke, trka u naoružanju, ekonomski protekcionizam, regionalni sukobi, odsustvo saglasnosti o ključnim principima na kojima treba da funkcioniše međunarodni odnosi.
Tome treba dodati i sličnosti sa stanjem uoči Drugog svetskog rata sa rastom raznih antidemokratskih pokreta, pre svega fašizma i nacizma.
U tom smislu i danas je aktuelno upozorenje čuvenog mislioca Maksa Vebera izrečeno uoči Prvog svetskog rata.
"Kao da smo u brzom vozu, ali ne znamo kuda idemo".
Facebook Forum