Prelazna vlada, rekonstrukcija vlade ili izbori – ni za jednu opciju u jeku protesta u Srbiji nema političkog dogovora.
Deo opozicije traži prelaznu vladu, dok iz vladajućih stranaka odgovaraju da opozicionari žele vlast bez izbora.
U Srbiji je pokrenut talas protesta građana i studenata zbog stradanja 15 ljudi u padu betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
Profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Zoran Stojiljković kaže za RSE da se trenutno stanje može nazvati političkom krizom.
U uslovima kontinuiranog opšteg nezadovoljstva, otkazivanja poslušnosti, paralelizma, svesti da je sve blokirano, to bi bile pretpostavke za prelaznu vladuPolitikolog Zoran Stojiljković
"Jer je došlo do paralize institucija, intenzivnih građanskih, a pre svega, studentskih protesta, pa i sindikalnih protesta", naveo je on.
U više desetina gradova Srbije na ulice se izlazi zbog nezadovoljstva načinom na koji su vlasti odgovorile na nesreću, a zahteva se utvrđivanje odgovornosti.
U insistiranju na objavljivanju kompletne dokumentacije u vezi sa rekonstrukcijom nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu studenti su pre mesec dana počeli blokade fakulteta.
U njima je sada više desetina fakulteta širom Srbije, kao i nekoliko sedišta univerziteta.
Zašto se traži prelazna vlada?
Lider opozicione Demokratske stranke Srđan Milivojević ocenio je za RSE da je zahtev za prelaznom ili tehničkom vladom vrlo opravdan.
"Vrlo utemeljen u činjenicama i realnosti što ne znači da mi hoćemo vlast da uzmemo na ulici. Naprotiv, ovo nije nikakva borba za vlast, ovo je borba za slobodu", kaže on.
Prelazna vlada formira se u vanrednim okolnostima kada je otežano funkcionisanje vlasti. Ona je privremenog karaktera i funkcioniše do izbora, a oko njenog sastava se usaglašavaju vlast i opozicija.
Milivojević kaže da bi zadatak te tehničke vlade trebalo da bude stvaranje uslova za fer i poštene izbore.
"Izbori po izbornim pravilima Aleksandra Vučića mislim da nisu opcija ni za koga ko zaista želi dobro ovoj zemlji a sebe smatra opozicijom. Ne mogu da prihvatim da neko hoće da da legitimitet Aleksandru Vučiću za izlazak iz ove krize na nameštenim izborima", dodao je Milivojević.
Vlast je odbacila navode o izbornoj krađi, dok su domaći i međunarodni posmatrači ukazali na brojne neregularnosti u decembru 2023. kada su održani vanredni parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori u 65 gradova i opština.
Ukazivano je na zloupotrebu javnih sredstava, medijsku dominaciju predsednika države Aleksandra Vučića, negativnu kampanju i širenje straha, kao i dovođenje birača u Beograd za lokalne izbore.
Poslanik opozicionog Zeleno levog fronta u Skupštini Srbije Đorđe Pavićević kaže za RSE da je prelazna vlada jedno od rešenja, ali da se "ne sme dogoditi da to bude lak izlaz za vlast".
"Mi nismo za to da to bude vlada koja će se baviti samo pripremom izbora, nego da ima malo šira ovlašćenja kako bi se sprečili drugi pritisci na izborni proces", naveo je.
Pavićević smatra da izbori nisu izlaz.
"Izbori bez odgovornosti, bez toga da prorade institucije i rade svoj posao, nisu izlaz", rekao je.
Za vlast prelazna vlada neprihvatljiva
Iz vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) nisu odgovorili na upit RSE o načinu izlaska iz krize i prelaznoj vladi kao mogućem modelu.
Državni zvaničnici iz redova ove stranke su u ranijim izjavama odbacivali mogućnost prelazne vlade nagoveštavajući rekonstrukciju aktuelne.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da nikada neće dozvoliti formiranje prelazne vlade.
"A znate šta je prelazna vlada da narodu objasnim? Da nema izbora. Nego da oni dođu na vlast bez izbora. E nećete, majčini sinovi, dok sam živ", rekao je Vučić 22. decembra na otvaranju deonice autoputa na Moravskom koridoru.
Vučić je 18. decembra novinarima u Briselu izjavio da niko drugi osim njega ne može da odredi mandatara za sastav bilo koje vlade.
Predsednik države po Ustavu predlaže Narodnoj skupštini kandidata za premijera, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista.
Vučić je sredinom decembra rekao i da nudi savetodavni referendum o svom eventualnom razrešenju.
- Premijer Srbije odbacio mogućnost formiranja prelazne Vlade
- Vučić rekao da neće dozvoliti formiranje tehničke ili prelazne vlade
I Vučić i premijer Miloš Vučević nagovestili su rekonstrukciju vlade na proleće, a prelazna vlada nije opcija ni za premijera koji se nalazi na čelu vladajuće SNS.
"Dok živimo i dišemo nećemo dati prelaznu vladu. Ko bude dobio izbore, taj će voditi vladu", napisao je Vučević 22. decembra na društvenoj mreži X.
Dan kasnije Vučević je na TV Pink rekao da SNS nikada neće glasati za prelaznu vladu.
"Oni hoće da prikažu da institucije ne funkcionišu, oni hoće da državu parališu i da je zbog toga izlaz iz ovakve situacije prelazna vlada", naveo je on.
I predsednica Skupštine Srbije i funkcionerka SNS Ana Brnabić ocenila je za TV Pink 19. decembra da je prelazna vlada za opoziciju sinonim za ''vlast bez izbora''.
Kada se formira prelazna vlada?
Politikolog Zoran Stojiljković kaže da prelazna vlada zahteva "situaciju krajnje polarizacije u kojoj nismo još uvek i traži saglasnost svih aktera".
Kako kaže, to je obično ekspertska vlada.
"To može biti, u skromnijoj varijanti, organ koji ima velika ovlašćenja, visoku autonomiju i ekspertski karakter sa zadatkom da u roku od šest meseci do godinu dana izvrši neophodne reforme u oblasti izbornog zakonodavstva i organizuje fer izbore", kaže Stojiljković.
Zakonodavstvo u Srbiji ne prepoznaje prelaznu vladu, ali Stojiljković navodi da je od zakonskih kategorija mnogo šira logika faktičkog političkog stanja i podseća na prelaznu vladu 2000. godine.
"U uslovima kontinuiranog opšteg nezadovoljstva, otkazivanja poslušnosti, paralelizma, svesti da je sve blokirano, to bi bile pretpostavke za prelaznu vladu", dodao je.
Prelazna vlada posle petooktobarskih promena
Prelazna, odnosno privremena vlada formirana je u Srbiji nakon petooktobarskih promena 2000. kada je srušen režim Slobodana Miloševića.
Do prelazne vlade u Srbiji se došlo nakon velikog protesta građana 5. oktobra kada je odbranjena izborna pobeda kandidata ujedinjene opozicije Vojislava Koštunice nad Miloševićem za mesto predsednika SR Jugoslavije.
Usledili su parlamentarni izbori i već 25. januara 2001. formirana je Vlada Srbije sa Zoranom Đinđićem kao premijerom koji je bio jedan od dotadašnjih lidera opozicije.
Prelazne vlade u regionu
Sobranje Severne Makedonije izabralo je u januaru prelaznu vladu za sprovođenje izbora.
U njoj je ostala većina ministara iz vladajuće koalicije, a ministarska mesta je dobila i opozicija.
To je bila treća prelazna ili tehnička vlada u Severnoj Makedoniji od 2016. godine.
U Severnoj Makedoniji se 100 dana pred parlamentarne izbore formira tehnička vlada u kojoj najveća opoziciona partija dobija dva ministra – za unutrašnje poslove i za rad i socijalnu politiku, i tri dopunska zamenika ministara – za finansije, za poljoprivredu i za informaciono društvo i administraciju.
Nova vlada izabrana je u junu nakon majskih izbora na kojima je pobedila VMRO-DPMNE.
Prelazna vlada je formirana u maju 2016. u Crnoj Gori kada je Skupština usvojila predlog o rekonstrukciji Vlade na osnovu lex specijalisa.
Tada su mesto potpredsednika Vlade i ministarstva - finansija, unutrašnjih poslova, rada i socijalnog staranja i poljoprivrede preuzeli predstavnici tri opozicione stranke.
Time je započela implementacija Sporazuma o uslovima za održavanje slobodnih i fer izbora koji su održani u oktobru 2016.
Nova vlada formirana je u novembru koju je predvodila Demokratska partija socijalista Crne Gore.