Robert Fico dugo vlada Slovačkom zbog nesposobnosti prozapadnih, liberalnih političara, kaže za Radio Slobodna Evropa Mikulaš Džurinda, slovački premijer od 1998. do 2006, tvorac reformi koje su od zaostale ovu zemlju svrstale u red najuspešnijih u tranziciji.
"Fico je talentovan, ali on nije kalibar Vučića niti Orbana, već običan političar koji samo ubire profit. Vučić ima harizmu i snažna je ličnost. Fico je daleko od toga", ističe Džurinda.
Po njegovim rečima, za uspeh u politici nije dovoljna samo politička harizma ili igranje na kartu populizma.
"Morate biti kompetentni. Slabost ove nove generacije je što su više aktivni na društvenim mrežama nego pravi političari", navodi Džurinda.
Kada je reč o stavu slovačkog rukovodstva da neće više slati vojnu pomoć Ukrajini, Džurinda kaže da treba razlikovati zvaničnu retoriku Roberta Fica i stvarnost.
"U stvarnosti, Slovačka čini mnogo za Ukrajinu. Imamo mnogo ukrajinskih izbeglica u Slovačkoj. Naše kompanije obezbeđuju Ukrajini i oružje. U tom smislu bi se rekao da je Fico vešt političar i tipičan oportunista. Kada se sastane sa Dmitrom Kulebom (doskorašnji šef ukrajinske diplomatije) na istoku Slovačke, on mu kaže da 'ne čita štampu o tome šta on govori u Bratislavi'", navodi Džurinda.
On smatra da se uspon populističkih partija u Evropi može objasniti i nedostatkom pravog političkog vođstva.
"Pogledajte izbore u nemačkim pokrajinama Saksonija i Tiringija u kojima su vladajuće socijaldemokrate osvojile jedva 5-6 odsto glasova. Francuski predsednik Emanuel Makron vodi zemlju u ćorsokak", ističe nekadašnji slovački premijer.
Nesposobnost centrističkih političara omogućila uspon Fica
RSE: Došli ste na vlast 1998. godine nakon Vladimira Mečijara za čijeg je mandata Slovačka mnogo zaostajala u poređenju sa Češkom, Poljskom i Mađarskom. Sproveli ste radilkalne, liberalne reforme koje su učinile Slovačku jednom od najuspešnijih zemalja u tranziciji za osam godina koliko ste bili premijer.
Ako se ne varam, Slovačka je i dalje među najvećim proizvođačima automobila u Evropi po glavi stanovnika. Dakle, ostvarili ste veliki uspeh. Ali, nakon što ste izgubili na izborima 2006. do sada su na vlasti uglavnom populističke vlade na čelu sa Robertom Ficom. Kako se dogodilo da slovački birači, rekao bih, nisu respektovali vaše reforme?
Džurinda: Oni su respektovali reforme moje vlade.
RSE: Ali nisu glasali za vašu stranku ili slične liberalne, već za Fica.
Džurinda: Gospodine, to nije tačno. Moja partija je ostvarila najbolji izborni rezultat nakon osam godina na vlasti. Dobili smo te 2006. godine 18.35 odsto glasova, najviše ikada.
Na izborima 1998. koalicija (Pokret za demokratsku Slovačku) koju sam predvodio osvojila je 26 odsto glasova (ovoj koaliciji se nakon izbora pridružila Partija demokratske levice i Mađarska koalicija koje su formirale vladu). Jedini problem te 2006. bio je u tome što je naš tradicionalni koalicioni partner, demohrišćani, zbog svoje ljubomore odbio da nastavi saradnju sa mnom.
Dakle, bio sam veoma blizu formiranju treće vlade i u tom slučaju Fica nigde ne bi bilo.
RSE: Da, ali sada smo u 2024, to znači 18 godina nakon što ste se povukli, i Fico je uglavnom na vlasti.
Džurinda: To je nešto drugo.
RSE: Dakle, moje pitanje je, da ne ulazim u detalje, zašto građani Slovačke najviše poverenja imaju u populističke stranke od 2006?
Džurinda: Zato što se nova generacija desnog centra pokazala nesposobnom. Gospodin Igor Matović je 2020. godine imao parlamentarnu većinu. Za manje od dve godine ta većina se svela na manjinsku vladu.
Pokazali su se apsolutno nespremnim i nesposobnim. Ako želite da uspete u politici, nije vam samo dovoljna politička harizma ili igranje na kartu populizma.
Morate biti kompetentni. Slabost ove nove generacije je što su više aktivni na društvenim mrežama nego pravi političari.
Afere prethodne slovačke vlade u vreme pandemije
RSE: Da li to znači da je Fico veštiji političar od ovih sa desnog centra o kojima govorite?
Džurinda: Tačno je da Fico talentovan političar, ali ništa posebno. Zapravo, nije Fico taj koji je pobedio na izborima, već Matović i ova nova generacija nesposobnih političara desnog centra koja mu je udahnula novi život.
RSE: Kada je reč o biračkom telu, da li se ono promenilo od vremena kada ste Vi bili na vlasti. Bilo je prilično šokantno za mnoge da se Fico, nakon što je bio prinuđen da podnese ostavku zbog afere oko ubistva novinara Jana Kuciaka i njegove devojke 2018, pet godina kasnije vratio na vlast. Kao da su birači zaboravili ili im nije toliko bitno to što se desilo.
Džurinda: Građani to nisu zaboravili. Oni su samo bili frustrirani zbog politike vlade koja je preuzela vlast 2020. I ja sam bio frustriran zbog takve politike: svakodnevne svađe, bez reformi, bez poštovanja demokratskih institucija. Odlučili su da bez odobrenja nadležnih institucija u Slovačkoj i EU kupe rusku vakcinu Sputnjik. Bili smo siti takve vlade.
Politika umesto zanata postala šou
RSE: Ipak, da li se biračko telo promenilo? Na primer, tokom 1990-ih u Poljskoj i Mađarskoj na vlasti su bile relativno liberalne vlade. Ali, to se kasnije promenilo sa pobedom Jaroslava Kačinjskog u Poljskoj i Viktora Orbana u Mađarskoj. To znači da je došlo do zaokreta od podrške liberalnim reformama ka takozvanim identitetskim pitanjima i zaštiti nacionalnog suvereniteta.
Džurinda: Postoji promena, ali je jednostavnija nego što ste to vi opisali. Ona je manje ideološka a više je reč o prelasku sa politike kao zanata na politiku kao šou.
Današnji birači su drugačiji nego u moje vreme. Društveni mediji igraju veoma važnu, ali ne nužno pozitivnu ulogu.
Naime, oni nisu omogućili samo prostor za pristup informacijama, već su otvorili prostor i za dezinformacije, propagandu, podvale i mnogo toga negativnog. Ljude je lako obmanuti i političari to rade efikasno.
RSE: Stiče se utisak da su populistički političari veštiji i skloniji da koriste nove tehnologije za manipulaciju biračima.
Džurinda: Apsolutno. Oni ne znaju za prepreke.
Slovačka čini mnogo za Ukrajinu
RSE: Slovačka je, uz Mađarsku, jedina članica EU koja se protivi slanju vojne pomoći Ukrajini. Ali, u isto vreme, znamo da se u slovačkim fabrikama remontuje oružje za Ukrajinu. Dakle, kakva je stvarna pozicija Slovačke kada je u pitanju rat u Ukrajini?
Džurinda: Treba razlikovati zvaničnu retoriku Roberta Fica i stvarnost. U stvarnosti, Slovačka čini mnogo za Ukrajinu, ponaša se kao Poljska. Imamo mnogo ukrajinskih izbeglica u Slovačkoj. Naše kompanije obezbeđuju Ukrajini i oružje.
U tom smislu bi se rekao da je Fico vešt političar i tipičan oportunista. Kada se sastane sa Dmitrom Kulebom (doskorašnji šef ukrajinske diplomatije) na istoku Slovačke, on mu kaže da "ne čita štampu o tome šta on govori u Bratislavi".
RSE: Koliko dugo bi Fico mogao da nastavi sa ovom politikom? U kom trenutku ga može zameniti liberalnija vlada bliža političkom centru?
Džurinda: Fico će nastaviti dosadašnju politiku. Za promociju reformske politike morate biti hrabri, verovati u liberalnu demokratiju, u univerzalne vrednosti. Međutim, to nije slučaj sa Ficom.
Fico nije kalibar Vučića i Orbana
RSE: Ali u kojoj meri obični ljudi u Slovačkoj, generalno i u centralnoj Evropi, u postsocijalističkim zemljama, zaista veruju u liberalnu demokratiju, što je za njih bilo ključno 1990-ih nakon višedecenijskog iskustva jednopartijskog, sovjetskog sistema.
Takođe, za građane ovih zemalja je tada od velike važnosti bila i zaštita pod bezbednosnim kišobranom NATO-a imajući u vidu negativna iskustva sa intervencijama najpre carske Rusije i kasnije Sovjetskog Saveza.
Međutim, stiče se utisak da su sada zainteresovani za Evropsku uniju samo u meri u kojoj mogu da računaju na ekonomske benefite, odnosno fondove iz Brisela.
Džurinda: Tu dolazi do izražaja uloga političkog lidera. Ako dođete u Bratislavu i pitate za mene, svako će vam reći da sam bio poznat po stezanju kaiša.
Poslao sam slovačke trupe na Kosovo, zatim dobrovoljno u Avganistan i Irak 2003. godine. Ipak, sam 2006. dobio 18 odsto glasova. To je nešto u proporcionalnom izbornom sistemu.
Ako ste političar vođen vrednostima, ako imate plan, viziju, ljudi na kraju dana to cene. Pogledajte Slovačku. Razmera između populističkog i odgovornog biračkog tela nije 9 prema 1, već 53 prema 47 odsto.
Dakle, oscilira tu negde blizu 50-50. Međutim, ako na našoj strani, na strani prozapadnih, proukrajinskih, proliberalnih političara - postoji vakum – onda Fico profitira.
Fica nije ništa posebno. On nije kalibar Vučića niti Orbana, već običan političar koji samo ubire profit.
Vučić je snažna ličnost za razliku od Fica
RSE: Kažete da Fico nije Vučić. U kom smislu?
Džurinda: Vučić je jaka ličnost. Možete ga voleti ili ne, ali postoji jedna stvar koja je očigledna. Poznajem ga dobro, poznavao sam Nikolića (Tomislava) kao i mnoge srpske političare.
Savetovao sam Suzanu Grubešić (potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije 2012-14) u vreme kada je Srbija trebalo da počne pregovore sa EU o članstvu.
Dakle, kada je reč o Vučiću, on ima harizmu i snažna je ličnost. Fico je daleko od toga.
Podele u Višegradskoj grupi
RSE: Višegradska grupa, koja je ranije bila veoma snažan glas u Evropskoj uniji, sada je podeljena. Slovačka i Mađarska su na jednoj strani, Češka i Poljska na drugoj o ključnim pitanjima kao što su rat u Ukrajini, liberalna demokratija.
Kakva je budućnost ovog bloka?
Džurinda: Verujem da će Višegradska četvorka nastaviti da funkcioniše. Ponekad je saradnja bliskija ponekad zahlađenija, ne samo tehnička već i politička. Dakle, razgovara se ne samo o gradnji puteva, mostova i drugim praktičnim pitanjima, već i o politici.
Sećam se političkih razgovora u vreme Miloša Zemana kao češkog premijera, Viktora Orbana kao mađarskog i poljskog Jiržija Buzeka, koji su ponekad bili veoma žestoki.
Sticao se utisak u vreme vladavine partije Jaroslava Kačinjskog da je Višehradska grupa došla do zida. Međutim, u Poljskoj je došlo do promene.
Pogledajte Mađarsku ovih dana. Barem postoji jak opozicioni lider Petr Mađar. Tako da verujem da se situacija može popraviti.
Nestale su podele na 'staru' i 'novu' Evropu
RSE: Američki ministar odbrane Donald Ramsfeld (Rumsfeld) je govorio u vreme invazije na Irak 2003. o postojanju stare (zapadne) i nove Evrope (postsocijalističke zemlje). Da li još uvek postoji ta podela između starih i novih članica Evropske unije?
Džurinda: Ne doživljavam to pitanje tako dramatično. Ja se kao Slovak na čelu Instituta (Martens Centre) Evropske narodne partije, najveće političke frakcije u EU, osećam kao kod kuće ovih dana u Briselu, Berlinu, Parizu.
Na političkom nivou, mogu da zamislim da se zemlje kao što su Slovačka ili Hrvatska ili neke druge ponekad osećaju kao da dominira osovina Berlin-Pariz.
Ali to je prirodno, zar ne? Ali nikada nisam imao osećaj da sam diskriminisan, da ne mogu da slobodno da iskažem svoj stav. Te podele su nestale.
Nedostatak političkog vođstva u EU
RSE: Nove članice EU iz Centralne i Istočne Evrope i dalje više dobijaju iz budžeta u Brisela nego što u njega daju. U nekom trenutku, verovatno za nekoliko godina, uplaćivaće više u zajednički budžet nego što će primati.
Hoće li se tada smanjiti entuzijazam ne samo političara, već i običnih ljudi u tim zemaljama za članstvo u EU?
Džurinda: To će zavisiti od političkih lidera. Treba pripremiti ljude na to, da im pomognemo da to shvate. Međutim, pitanje je da li će sadašnji političari pomoći ovim ljudima da to razumeju?
Pomalo sam skeptičan, jer nedostaje političko vođstvo u Evropi. Pogledajte izbore u nemačkim pokrajinama Saksonija i Tiringija u kojima su vladajuće socijaldemokrate osvojile jedva 5-6 odsto glasova.
Francuski predsednik Emanuel Makron vodi zemlju u ćorsokak. Ako patimo od nedostatka političkog vođstva kako će se ljudi pripremiti za nove izazove? To je naš zanat i obaveza kao političara.
RSE: Populističke stranke su u usponu i u Italiji, Austriji.
Džurinda: Nemačkoj.
Pesmista nikada nije ostvario svoj cilj
RSE: Holadniji, Finskoj. Poduga je lista. Imajući u vidu druge izazove sa kojima se EU suočava, od rata u Ukrajini, ekonomskog nadmetanja sa Kinom, mogućnosti da Donald Tramp postane predsednik SAD što bi dodatno udaljilo dva transatlantska partnera – kakvu budućnost EU može da očekuje?
Džurinda: Morate biti optimisti po prirodi. Moj moto je gde postoji volja, postoji i način. Međutim, jedan moj prijatelj iz Hrvatske ima lepši moto. Jednom mi je rekao da nikada nije sreo pesimistu koji je uspeo da ostavi svoj cilj.
Moramo biti optimisti. Ja imam decu i troje unučadi. Želim da budem optimista. Prevazići ćemo teškoće.
RSE: Ali, ima ih dosta.
Džurinda: To je život. Imam skoro 70 i suočio sam se sa mnogo poteškoća.
RSE: Da li će EU, s obzirom na sve ove okolnosti, uspesti da ih nekako prebrodi?
Džurinda: Apsolutno sam siguran u to. Borićemo se i na kraju uspeti da prevaziđemo probleme.
Facebook Forum