Rusija se suočava sa mnoštvom slabosti ako pogledate, na primer, to što se dešava u vojsci i vojnoj proizvodnji, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Vladimir Milov, zamenik ruskog ministra energetike 2002, koji je sada u egzilu i osuđen na osam godina u zatvoru u odstustvu po optužbi za širenje lažnih informacija o ruskoj invaziji na Ukrajinu.
"Istina je da Rusija može da proizvede dosta artiljerijskih granata, čak i dronova. Međutim, problem je proizvodnja borbenih vozila istim tempom kao ranije, čak i delova za njih, kao i sofisticiranije opreme poput aviona", ističe Milov.
Po njegovim rečima, uticaj zapadnih sankcija se sve više oseća, naročito u vojnom sektoru. Oko 80 odsto transakcija sa Kinom trenutno je zamrznuto u pogledu plaćanja.
"Nedavno je objavljen intervju, koji je prošao neprimećen u zapadnim medijima, što je iznenađujuće, Sergeja Čemezova, generalnog direktora Rosteca. To je najveći ruski proizvođač oružja, oko 80 odsto u smislu fizičkog obima, i korisnik je oko trećine ukupnog ruskog vojnog budžeta. Rekao je, bukvalno, to je citat, ruska vojna industrija je blizu nule profitabilnosti i ne možemo još dugo tako", navodi Milov.
On ističe da je trenutno ruski vojni budžet oko 6-7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i ako pogledate sveobuhvatno, "što nije ni približno dovoljno za finansiranje rata sadašnjih razmera".
"Rusiji verovatno treba bar 50 odsto veći vojni budžet čak i za održavanje trenutnih operacija", smatra Milov.
Kada je reč o podršci građana, "ako govorimo o dobrovoljnom javljanju regruta u vojne centre, u ruskom društvu nema podrške za rat, kaže Milov.
Dodaje da zbog toga ruska vojska nema rezerve koju bi poslala da zaustavi ukrajinsku ofanzivu u Kursku.
"S obzirom na sve ove probleme, jasno je da su njegovi resursi iscrpljeni i to će se naročito osetiti 2025. godine," ističe Milov.
Po njegovim rečima, Rusija je na raskrsnici, ali postoje snage koje žele da ona postane normalna, istinska, mirna demokratija, koja brine o svojim građanima i odriče se prošlog imperijalizma.
"U većini zemalja u kojima dobijate 15 godina zatvora za kritikovanje vlasti, nema protesta. Međutim, to ne znači nužno i podršku vlastima. U mestima kao što su Eritreja ili Turkmenistan, činjenica da nema protesta ne znači da ljudi vole taj režim", navodi Milov.
- Krastev: Srbija je više zapadna saveznica nego zemlja koja balansira
- Volker: Zapad osnažuje Vučića koji potkopava druge na Balkanu
- Wyatt: Okupacija delova Ukrajine može trajati godinama
Rusija nema vojne rezerve da pošalje u Kursk
RSE: Rusija nastavlja ofanzivu na Pokrovsk bez obzira na ukrajinsku ofanzivu u Kurskoj oblasti. Da li to znači da Kremlj nije toliko impresioniran upadom ukrajinskih snaga na svoju teritoriju, prvu stranu intervenciju od Drugog svetskog rata? Šta je pozadina poteza Kijeva?
Milov: Rusija jeste impresionirana i zabrinuta, ali nema nikakve rezerve u ljudstvu da ih odnekud dovede i pošalje u Kursk da se bore.
Zbog toga je Kremlj odlučio da njegove operacije u Ukrajini ne budu dovedene u pitanje eventualnim povlačenjem dela trupa i slanjem u Kursk, što je očito bio primarni cilj ukrajinske ofanzive da se oslobodi pritiska ruskih snaga na okupiranim teritorijama, pre svega u Donbasu. Međutim, Rusija nije nasela na taj mamac.
Ali, mislim da je Kurska ofanziva razotkrila ključnu slabost Rusije da nema nikakve raspoložive rezerve u ljudstvu. To je ključni problem.
Dakle, jedina stvar koju Putin sada može da uradi jeste da nastavi napredovanje ka Pokrovsku. Ali postavlja se pitanje šta će uraditi sa Kurskom regijom, jer očigledno ne postoje jasni resursi sa kojima bi mogao da pokuša da povrati taj deo zemlje.
To će biti velika sramota za Putina na domaćem planu kako vreme odmiče.
Rusija može da pravi granate, ali ne i borbena vozila
RSE: Govorite o slabostima Rusije, ali vidimo da, na primer, dok se EU suočava sa teškoćama da pošalje Ukrajini obećanih milion granata, Moskva lako povećava taj kontigent, bilo iz domaće proizvodnje, bilo iz Severne Koreje i Irana.
U međuvremenu, njena privreda raste oko tri odsto, iako je to uglavnom ratna ekonomija, a na površini, na prvi pogled, izgleda da zapadne sankcije ne utiču na nju. Ipak, dugoročno će biti negativnih posledica po Rusiju.
Šta je njen krajnji cilj u Ukrajini?
Milov: Ključna reč u vašem pitanju je - na površini. Međutim, morate da malo zagrebete ispod površine, da bi ste razumeli šta se dešava.
Veoma sam zaprepašćen pristrasnošću u zapadnim medijima, koji pišu gotovo trijumfalno i vesele se nekim od relativnih uspeha Rusije, dok potpuno ignorišu njene fundamentalne slabosti.
To ne mogu da razumem. Mislim da je ovo možda nastavak sveukupne negativne pristrasnost, jer nije popularno aplaudirati sopstvenim političarima na Zapadu.
Normalno je da ih kritikujete, da je propala njihova politika prema Rusiji, uključujući i sankcije. Ipak, Rusija se suočava sa mnoštvo slabosti ako pogledate, na primer, to što se dešava u vojsci i vojnoj proizvodnji.
Međutim, uvek se naglašava sposobnost Rusije da proizvodi granate. Istina je da Rusija može da proizvede dosta artiljerijskih granata, čak i dronova.
Ali, problem je proizvodnja borbenih vozila, pa čak i delova za njih. Ako pogledate zvaničnu rusku statistiku u julu ove godine, prema Rostatu, ruskoj statističkoj agenciji, proizvodnja borbenih vozila je porasla za samo pet odsto u odnosu na prethodnu godinu, jer Rusija ne može značajno da proširi kapacitete.
To se odnosi i na proizvodnju tenkova i aviona zbog sankcija. Stoga Rusija može da proizvodi jednostavnija oruđa poput granata ili dronova, ali ništa komplikovanije istim tempom kao ranije, tako da je to velika ranjivost na duge staze.
RSE: Koliko dugo može da nastavi rat ovim tempom?
Milov: Neko vreme.
Rusiji treba 50 odsto veći budžet za nastavak rata
RSE: Na primer, Severna Koreja je veoma siromašna zemlja. Ljudi gladuju, ali i dalje mnogi u regionu strahuju od nje jer gotovo sve resurse izdvaja za vojsku, kao što Rusija sada čini.
Milov: Da, ali Severna Koreja nije ratovala od 1953. Da jeste, ubrzo bi ostala bez resursa, kao i Rusija jer je ovaj rat prilično iscrpljujući.
Trenutno vojni budžet iznosi oko 6-7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i ako pogledate sveobuhvatno, to nije ni približno dovoljno za finansiranje rata sadašnjih razmera.
Rusiji verovatno treba bar 50 odsto veći vojni budžet čak i za održavanje trenutnih operacija. Kako to znamo?
Prvo, oko dve trećine ruskog vojnog budžeta ne ide direktno za vojsku, već na nabavku naoružanja i municije.
je objavljen intervju, koji je prošao neprimećen u zapadnim medijima, što je iznenađujuće, Sergeja Čemezova, generalnog direktora Rosteca.
To je najveći ruski proizvođač oružja, oko 80 odsto u smislu fizičkog obima, i korisnik je oko trećine ukupnog ruskog vojnog budžeta. Rekao je, bukvalno, to je citat, ruska vojna industrija je blizu nule profitabilnosti i ne možemo još dugo tako.
Rusija povećava za deset puta naknade da privuče regrute
Drugo, niko zapravo ne želi da bude pozvan u rusku vojsku. Stoga ruska vlada ubrzano indeksira visinu plate koju nudi za potpisivanje ugovora sa Ministarstvom odbrane.
Pre dve godine davala je 200 hiljada rubalja (1.996 evra) na ime jednokratne naknade za potpisivanje ugovora. Sada je to više od dva miliona rublja, dakle deset puta.
Oni moraju značajno da povećaju potrošnju na plate i davanja, jer trenutno ne mogu da izdrže sa sadašnjim brojem vojnika.
Treće, sistem snabdevanja vojske je potpuno poremećen. Glavne ličnosti poput generala Šamanova u Državnoj Dumi ili generala Stepašina, bivšeg premijera, javno su govorile da se ruski vojnici ponašaju kao prosjaci.
Primorani su da kupuju bilo šta, od uniformi do komunikacija. Prinuđeni su da od sopstvene plate nabavljaju komunikacione uređaje, jer ih država ničim ne snabdeva. I to sa vojnim budžetom od 6-7 odsto BDP-a.
Jasno je da to nije dovoljno da se održe trenutne operacije. Uveren sam da će vrlo brzo Rusija izaći sa predlozima za povećanje vojnih izdataka za desetine procentnih poena.
Dakle, nije tako lako kako zapadni mediji sugerišu, i zaista sam zbunjen zašto mnogi komentatori zapravo prihvataju Putinove narative. Mnogo se priča o dobroj poziciji Rusije, što nije tačno.
Sve više se oseća uticaj zapadnih sankcija
RSE: Ali, rekli ste da Rusija može nastaviti ovako još neko vreme. Šta to znači neko vreme? Godinu, dve ili više?
Milov: Sledeće godine će biti potpuno drugačija situacija za Putina. Neće imati višak novca za dalje povećanje vojne potrošnje jer mu ponestaje gotovinskih rezervi.
Uticaj zapadnih sankcija se sve više oseća, iz dana u dan, naročito u vojnom sektoru. Oko 80 odsto transakcija sa Kinom trenutno je zamrznuto u pogledu plaćanja.
Rusija ne može mesec dana da deblokira milijarde i milijarde dolara sredstava za isplatu, što znači i ključnu isporuku robe dvostruke namene za vojnu industriju.
Dakle, ponestaje mu ljudstva u vojsci. Kao što vidite u Kursku, nema rezerve koju bi tamo poslao za borbu protiv Ukrajinaca. S obzirom na sve ove probleme, jasno je da su njegovi resursi iscrpljeni.
Bez masovnog odziva ruskih dobrovoljaca za rat
RSE: Šta je Putinov krajnji cilj? Da li će biti spreman na bilo kakvo primirje, ili će intenzivirati borbe? Dokle može da računa na podršku ruskih građana da bar ostanu po strani i ne protestuju?
Milov: Zavisi na kakvu podršku mislite. Ako govorimo o dobrovoljnom javljanju regruta u vojne centre, u ruskom društvu nema podrške za rat.
Ne kažem da uopšte nema podrške. Ja samo kažem kako brzo moraju da povećaju plate za potpisivanje ugovora, što znači da se niko ne odaziva. To lako možete pratiti preko regionalnih vesti i izveštaja iz lokalnih regrutnih centara i tako dalje.
Sa ovom ofanzivom ukrajinske vojske u Kursku, došlo je do velike javne rasprave i svađe, jer je 150 hiljada ljudi pobeglo iz regiona koje je okupirala ukrajinska vojska pa takozvane javne patriote prozivaju zašto sposobni muškarci ne ostanu da se bore za svoju zemlju?
Zašto beže? Na to odgovaraju ovi ljudi koji beže, zašto vi takozvane patriote ne idete sami da se borite.
Ali niko od njih, nijedna od strana uključenih u raspravu, zapravo neće da se bori.
Dakle, kada pričate o podršci, ima još malo manevarskog prostora ali koji bi mogao da nestane tokom 2025. godine.
Zato ne čudi što je Putin pre nekoliko meseci počeo da priča o mirovnim pregovorima, što ranije nije bio slučaj.
Drugo, kao i pre pola godine, potpuno je odbijao bilo kakvu ideju o razmeni ruskih političkih zatvorenika. Sada je to uradio.
Dakle, očigledno je da se nešto menja. Moramo paziti na to i imati na umu njegove iscrpljene rezerve.
Ako nema protesta to ne znači da Rusi vole režim
RSE: Mislim na javnost koja bi dovela u pitanje njegovu političku moć. Nedavno je dobio još jedan predsednički mandat...
Milov: Mandat? Ozbiljno?
RSE: Pobedio je na izborima mada znamo kakvi su bili.
Milov: U većini zemalja u kojima zvanično, po krivičnom zakonu, dobijate 15 godina zatvora za kritikovanje vlasti, nema protesta.
Međutim, to ne znači nužno i podršku vlastima. U mestima kao što su Eritreja ili Turkmenistan, činjenica da nema protesta ne znači da ljudi vole taj režim.
Ruski resursi će biti iscrpljeniji 2025.
RSE: Dokle može da nastavi tako da vlada? U kom trenutku bi njegova pozicija mogla biti ugrožena, da bude zamenjen kao Hruščov?
Milov: Nemam kristalnu kuglu. Ono što znam je da će sledeće godine, kao što sam vam rekao, po mnogim veoma praktičnim dimenzijama, njegovi resursi biti mnogo iscrpljeniji nego sada. On će biti u mnogo težoj poziciji za odlučivanje o nastavku rata.
Dakle, mislim da bi to trebalo da bude strategija da se on oslabi. Znate, ja sam po obrazovanju mašinski inženjer, pa mogu da vam kažem da je to izuzetno težak zadatak.
Izuzetno je teško otkriti pukotine od zamora u velikom složenom mehanizmu, posebno kada je netransparentan i kada vam nije dozvoljeno da pratite šta se dešava unutra.
Postoji zakon fizike, koje ne možemo poništiti i oni sami funkcioniušu. Ako previše pritisnete, negde pukne. Ne znamo gde i kada, ali pritisak je značajan. Resursi se iscrpljuju, tako da moramo da nastavimo dalje.
Upotreba nuklearnog oružja ne bi dala prednost Rusiji
RSE: Mislite li da će on nekako pokušati da nađe izlaz iz rata u Ukrajini, ili će ga možda intenzivirati.
Naime, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je nedavno rekao da Zapad uzima zdravo za gotovo da Rusija nikada neće upotrebiti nuklearno oružje. Dodao je da se ofanziva na Kursk vodi uz pomoć zapadnih sila. Da li je to samo retorika?
Milov: Upotreba nuklearnog oružja ne bi dala Rusiji nikakvu vojnu prednost, jer da bi se ona ostvarila, mora da bude podržana nekim konvencionalnim pokretima, za šta nema resurse na raspolaganju.
Ali problem su ogromni. Neću ih ovde navoditi, ali sam siguran da ćete razumeti. To je očigledno retorika, a oni su mnogo puta govorili da bi fizički napad na rusko tlo bio apsolutna crvena linija.
Vidimo to već mesec dana, ali Rusija nije ništa preduzela u tom smislu.
Preuranjeno govoriti o kraju rata
RSE: Kako i kada će se završiti rat u Ukrajini? Kakav dogovor se možet očekivati?
Milov: Mislim da je preuranjeno govoriti o kraju ovog rata, jer se sećam događaja poput iransko-iračkog rata 1980-ih kada se stalno pričalo da će se ubrzo završiti, ali je trajao skoro deceniju.
Putin je pokrenuo ovaj rat i, jednostavno, u ovom trenutku ne vidim nikakvu njegovu ozbiljnu nameru, osim retorike, da ga završi.
To znači da treba primeniti veći pritisak. Mislim da je veoma važno za Rusiju da Putin bude primoran da prihvati zapadne zahteve da se vrati međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima.
Za sada smo daleko od toga i ne vidim kraj ovog rata, ali to nije razlog da odustanemo.
- Radčenko: Raste nuklearna pretnja sa Putinovim osećanjem ugroženost
- Zubov: Ruska vojska nalik na rusku ekonomij
- Zašto Putin nije Petar Veliki?
- Da li će 2024. ličiti na 1938. godinu?
Ruski režim će postati ranjiviji
RSE: Koliko će on ostati na vlasti, ko će ga zameniti, u kojim okolnostima će se to dogoditi?
Milov: Kada sam imao 12 godina, generalni sekretar Komunističke partije Sovjetskog Saveza bio je Konstantin Černenko, koji je 1984. pobedio na izborima, ne orvelovskim, već sovjetskim sa 99.9 odsto glasova.
Godinu dana nakon što je umro, zamenio ga je Gorbačov koji je pokrenuo reforme. Tako da u Rusiji, sa totalitarnim izborima, oni ne znače mnogo, ali se nikad ne zna.
Pretpostavljam da će za nekoliko godina ovaj režim postati mnogo ranjiviji, što bi pokrenulo određene procese o kojima trenutno i ne sanjamo.
Da će rusko društvo početi mnogo glasnije da govori protiv sistema nego što trenutno radi. Zatim da ruske elite neće biti toliko verne Putinu kao do sada.
To se zapravo dogodilo sredinom 1980-ih, kada je sovjetski sistem izgledao kao čvrsta stena. Ali zbog višestrukih poteškoća, slamanja ekonomije, intervencije u Avganistanu i tako dalje, počele su da se dešavaju stvari o kojima nismo ni sanjali.
RSE: Dakle, Rusija neće moći da proširi ovaj rat iz Ukrajine na Evropu, kako se mnogi plaše.
Milov: Ne izgleda tako.
Ima Rusa koji žele da Rusija bude demokratska
RSE: Kako će Rusija izgledati kao država, kao društvo, u ekonomskom smislu, jer se udaljava od Evrope. Biće tek mlađi, podređeni partner Kine, mnogo slabiji nego što je bio pre nekoliko godina pre rata. Kako će Rusija izgledati za pet-deset godina?
Milov: Uvek je raskrsnica. Jer kao, znate, pre 20 godina smo mislili da Mađarska u potpunosti ide ka tome da postane evropska demokratija i primer i za nas. Ali pogledajte gde su oni sada, ili Srbija.
Kada je Milošević zbačen sa vlasti bilo je mnogo nade da će Srbija postati normalna demokratska zemlja. Sada očigledno nije.
Dakle, Rusija je na raskrsnici, ali postoje snage koje žele da ona postane normalna, istinska, mirna demokratija, koja brine o svojim građanima i odriče se prošlog imperijalizma.
Ima dosta ljudi koji žele da Rusija bude normalna, miroljubiva. Ali, trenutno su izloženi režimskoj represiji.
Potrebno je slabljenje ovog režima da bi se pojavili na sceni. Dakle, to je velika nepoznanica, ali mi ćemo nastaviti borbu za vraćanje Rusije na normalni put.
Facebook Forum