Piše: Mark Krutov, priredila Anamaria Ramač Furman
Ćerka Borisa Njemcova, Žana učestvuje u političkom životu još od rane mladosti: početkom 2000-ih ona je radila u poslaničkoj grupi Saveza desnih snaga u ruskoj Dumi, bavila se popularizacijom sajta svoga oca, radila je kao aktivista u partiji svog oca. Bila i kandidat za gradski parlament Moskve ispred Saveza desnih snaga 2005. Strast prema politici zamenilo je interesovanje za menadžmenti novinarstvo (vodila je emisije o finansijama i tržištu na televiziji). Očeva smrt vratila je Žanu u centar javne pažnje.
Nedavno je Žana Njemcova predala predsedniku poljskog Senata spisak ruskih propagandista i zamolila ga je da pomogne u uvođenju sankcija protiv ovih ljudi. U “spisku Njemcova” nalaze se ljudi koji su, prema mišljenju saradnika ubijenog političara, odgovorni zа govor mržnje u ruskom društvu. U intervjuu ruskom servisu RSE, Radio Svoboda, Žana Njemcova govori o situaciji u Rusiji kao i tok istrage zločina počinjenog na moskovskom mostu:
Njemcova: Tek što sam se vratila iz Poljske gde je mome ocu posthumno uručena nagrada “Za hrabrost i slobodu govora”, upravo s takvom formulacijom. Predsednik poljskog Senata Bogdan Borusevič izrazio je želju da se sretne sa mnom. On me je detaljno ispitivao o toku istrage očevog ubistva i uopšte o dešavanjima u Rusiji. Ja sam s njim razgovarala o velikoj ulozi koju ima propagandna mašina u tome šta mi svi zajedno možemo, na žаlost, da vidimo da se dešava u Rusiji. Ispričala sam mu i о “spisku Njemcova”, to jest o spisku propagandista koji su, prema našem mišljenju, učestvovali u stvaranju klime koja je dovela do ubistva moga oca i koji su podsticali nasilje i obračun sa neistomišlenicima. Ja sam mu dala taj spisak, na njemu se nalaze imena osam ljudi. Taj spisak je javno dostupan, možete da se upoznate s njim. Smatram da oni u Rusiji ni za šta neće biti kažnjeni, iako postoji odgovarajući član u krivičnom zakonu – o kazni za podsticanje na nasilje. U svakom slučaju, ovi ljudi treba da budu kažnjeni izvan Rusije. O kakvim sankcijama se radi? Pre svega to je zabrana ulaska u zemlje Evropske unije. Ako bude moguće da se preduzmu žešće sankcije u odnosu na ove ljude, ako postoje podaci o njihovim računima i nekretninama u inostrantvu, ja ću to svesrdno podržati.
RSE: Koliko ja znam, protiv nekih lica koja se pominju u vašem spisku već su uvedene sankcije od strane Evropske unije – zbog njihove pozicije u vezi sa aneksijom Krima, zbog rata u Ukrajini. Možemo li da kažemo da je to o čemu vi govorite i sankcije koje su već uvedene – da su to uzajamno povezne stvari, da je propaganda ključni momenat i u slučaju ubistva vašeg oca, i u slučaju rata u Ukrajini, i u slučaju anektiranja Krima?
Njemcova: Koliko je meni poznato, sankcije su uvedene samo jednom čoveku s tog spiska, a to je Dmitrij Kiseljov (ruski novinar i voditelj, zamenik generalnog direktora ruske državne radio-difuzne agencije, generalni direktor ruske državne međunarodne informativne agencije “Rusija danas”), on je uključen u takozvani “crni spisak” Evropske unije, ali na spisku SAD-a njegovo ime se ne pominje. Još jednom hoću da kažem da, s mog aspekta, sama propaganda nije zločin, zločin je korišćenje kriminalnih metoda, konkretno – podsticanje na nasilje. Trenutno govorimo o “spisku Njemcova”, ali naša propaganda takođe podstiče na podmićivanje, na obračunavanje s onima koji misle drugačije. Svakako, propaganda je odigrala ogromnu ulogu u onome šta se sada dešava na istoku Ukrajine.
RSE: Da li mislite da vam je život ugrožen zbog vaše aktivnosti? Da li su na vašu adresu stizale neke pretnje?
Njemcova: Meni su nekoliko puta pretili na Fejsbuku, dobijala sam neprijatne poruke lične prirode. Sve sam ih objavila radi sopstvene bezbednosti, а ne iz razloga što sam se uvredila. Ne znam da li su to pretnje ili ne, vi možete da se upoznate sa sadržajem tih pisama, ona su postavljena na mome profilu na Fejsbuku. Ali ako bih rekla da se u Rusiji osećam bezbedno – to ne bi bio tačno. Zaista, apsolutno svi ljudi koji su sačuvali dostojanstvo, koji ne mogu da ćute, koji govore o problemima države, koji otvoreno kritikuju Putina i njegovu politiku, nalaze se u izvesnoj meri u opasnosti. Mislim da će se situacija u Rusiji samo pogoršavati i da će se sve to dešavati veoma, veoma brzo. Vidimo i sada s kakvom brzinom se dešavaju ove promene koje ne idu u pozitivnom pravcu.
RSE: Vi se sada ne nalazite u Rusiji? Da li planirate da se vratite?
Njemcova: Trenutno se ne nalazim u Rusiji. A na drugo pitanje za sada ne mogu da vam odgovorim.
RSE: Da li ste zadovoljni kako se odvija istraga u slučaju ubistva vašeg oca? Koliko je prema vašem mišljenju verovatna osnovna verzija ubistva Borisa Njemcova, takozvani “čečenski trag”, koju su izabrali i koju, po svemu sudeći, razrađuju istražioci?
Njemcova: Ja sam u tom pogledu pesimista. Naravno, uverena sam da ovo ubistvo neće biti brzo rešeno. Mislim da su izvršioci uhvaćeni i ovo moje uverenje mnogi dele, ali čini mi se da neće svi – mislim na naručioce i organizatore – dobiti zasluženu kaznu. Srela sam se sa novim istražiocem, gospodinom Tutevičem. Istražitelj je pre bio Igor Krasnov, sada je Nikolaj Tutevič. Moji lični utisci su sledeći: Krasnov je na mene ostavio bolji utisak, čini mi se da je on zaista radio svoj posao. Nemam utisak da to radi Tutevič. On je razgovarao sa mnom u veoma arogantnom tonu, iskazao je nezadovoljstvo zbog toga što sam novinar kao i zbog toga što se ponašam kao novinar. Rekao mi je da ja ne treba da se upoznajem sa svim detaljima slučaja, iako mi je pre toga Krasnov obećao da ću imati pristup svim elementima istrage.
Sada što se tiče “čečenskog traga”. Ovo ubistvo je politički motivisano, i u principu, istražitelji su toga svesni i upravo iz tog razloga oni planiraju da ispitaju poznate političare, saradnike moga oca. Ovo je naručeno ubistvo i nije korektno da se govori samo o “čečenskom tragu”. Za sada taj trag ipak vodi u Čečeniju. U kom pravcu će on nastaviti i gde će se završiti, za sada ne možemo da kažemo.
RSE: Dakle, detalji oko istrage vam nisu dostupni?
Njemcova: Pošto trenutno nisam u Rusiji nemam ni priliku da saznam nove detalje istrage. Gospodin Krasnov mi je rekao da je voljan da me upozna sa svim novim činjenicama i materijalnim dokazima. Istražioci donose sami takvo rešenje, ne oslanjajući se, tako reći, na Zakon o krivičnom postupku. U Zakonu o krivičnom postupku postoji lista određenih dokumenata s kojima su oni obavezni da upoznaju one koji se smatraju žrtvom. Ali gospodin Krasnov mi je rekao da ću imati širi dostup, konkretno je mislio na video-materijale. A kada sam se srela sa gospodinom Tutevičem on me je pitao šta će mi to. Stoga smatram da neću imati potpuni pristup. Ali ponavljam još jednom: trenutno se ne nalazim u Rusiji, a moji advokati su već upoznati sa određenim materijalima.
RSE: Vi ste sigurno pratili šta su izjavljivali optuženi za ubistvo Borisa Njemcova, na primer o tome da su ih mučili. Njih su posećivali predstavnici organizacija za ljudska prava, nakon čega su protiv njih bile preduzete određene administrativne mere. Da li smatrate da su nad uhapšenima zaista vršili pritisak ove vrste?
Njemcova: Ne mogu sa sigurnošću da kažem. Čini mi se da je već doneto rešenje da su izjave dali bez pritiska i da se sva njihova svedočenja zbog toga prihvataju.
RSE: Nakon smrti vašeg oca njegovi saradnici su objaviliizveštaj pod nalsovm “Putin. Rat”. Da li Vas ljudi u inostranstvu pitaju o tom izveštaju? Zna li se o tome u inostranstvu? Kakav je odnos prema poslu koji je započeo vaš otac a koji su završili njegovi saradnici?
Njemcova: Time se bavi Ilja Jašin i niz drugih ljudi. Ilja Jašin putuje i promoviše ovaj izveštaj, on ga je predstavio ne samo u Moskvi već i u drugim ruskim gradovima, kao i u inostranstvu. Da, svakako, zna se za izveštaj, u Nemačkoj se na primer zna za njega. Nešto sam i ja govorila o tom izveštaju. Svakako, mnogi znaju za izveštaj i pišu o njemu, naročito oni koji se interesuju za situaciju u Ukrajini, za rusko-ukrajinske odnose.
Ovaj izveštaj sam i sama pročitala i smatram da je to najpotpuniji izveštaj koji je posvećen događajima u Ukrajini i na svaki mogući način podržavam da bude objavljen u većem tiražu. Nadam se da će to uspeti, bez obzira na prepreke. Mislim da je ukaz koji je potpisao Putin o tome da informacija o vojnicima koji su poginuli u mirnodopsko vreme predstavlja državnu tajnu jeste zapravo reakcija na ovaj izveštaj. Iz toga se može zaključiti koliko je zа Kremlj opasan izveštaj „Putin. Rat”.
RSE: Ubistvo Borisa Njmecova je postalo, moglo bi se reći, još jedan motiv za rusku opoziciju da još jednom pokuša ujediniti svoje snage. Sada kao da je počeo taj proces. Da li verujete da će na kraju uspeti da se postigne ovo ujedinjenje?
Njemcova: Ne želim to da komentarišem jer nemam dovoljno informacija. Ne mogu da kažem da sam u aktivnom kontaktu sa liderima ruske opozicije, ja sama nisam političarka. Moje mišljenje se svodi na to da u ovom teškom trenutku svi demokratski lideri svakako treba da zaborave na međusobne nesuglasice i da se ujedine. Moj otac se za to borio, on je veoma mnogo vremena posvećivao tome. On je zaista bio ujedinitelj, apsolutno svi demokratski lideri to priznaju. On se nije plašio da nazove nekog ko se s njim ne slaže, on se stalno sretao s ljudima, objašnjavao je svoj stav i u tome je bio neumoran. U jednom od svojih intervjua je rekao: “Zašto se mi ovde delimo? Ostalo nam je jedino da delimo mesta u policijskim maricama”. I u tome je bio potpuno u pravu.
