Blizak saradnik ubijenog ruskog opozicionog lidera Borisa Njemcova smatra da je besmislen stav vlasti da su za njegovo smaknuće odgovorni islamisti. Ilja Jašin, kopredsednik male opozicone partije koju je predvodio sa Njemcovom, ističe da Kremlj time želi da skrene pažnju sa optužbi da su, zapravo, pojedini zvaničnici umešani u ovaj zločin.
On je to izjavio nakon što je sud u Moskvi podigao optužnicu za ubistvo Njemcova protiv Zaura Dadajeva i Anzora Gubaševa, obojice čečenskog porekla. Sud tvrdi da je Dadajev priznao da je učestvovao u likvidaciji. Još tri osobe su uhapšene, među njima i Gubaševljov mlađi brat, ali su negirale umešanost. Šesti osumnjičeni je izvršio samoubistvo u trenutku kada ga je policija okružila u glavnom gradu Čečenije Groznom.
Četvorica od pet pritvorenih su sa severnog Kavkaza i uhapšeni su u Ingušetiji, koja se graniči sa Čečenijom. Ruski istražni komitet tretira ovaj slučaj kao “naručeno ubistvo”.
Čečenski lider Ramzan Kadirov, kome je inače zbog lojalnosti Kremlju ruski predsednik Vladimir Putin dodelio u ponedeljak Orden časti, izjavio je u nedelju da je Dadajev bio istisnki patriotra.
"Ja sam čvrsto uveren da je iskreno bio veran Rusiji, da je bio spreman da da život za domovinu”, rekao je Kadirov.
Dadajev, koji je služio u čečenskom bataljonu “Sever” stvorenom pod
patronatom Kadirova, a koji je kasnije ušao u sastav Ministarstva unutrašnjih poslova Rusije, ukazom predsednika Rusije 2010. godine nagrađen je Ordenom za hrabrost.
Kadirov je reagujući na hapšenje Dadajeva rekao da je on bio "potresen komentarima koji su podrzavali štampanje karikatura” na račun proroka Muhameda.
"Svi koji znaju Zaura, mogu da posvedoče da je on veoma religiozan i da je, kao i svi muslimani, bio potresen radom lista Šarli edbo a potom i komentarima u kojima se izražavla podrška takvim aktivnostima ", kazao je Kadirov.
Kadirov je dodao da je "isto tako hrabar ratnik" bio i Beslan Šavanov koji je poginuo bacivši pod sebe granatu u trenutku hapšenja.
Ruski Istražni komitet je odmah nakon ubistva Borisa Njemcova saopštio da je jedna od linija istrage islamski eksremizam, jer je Njemcov branio pravo francuskog magazina da objavljuje karikature poslanika Muhameda koje su izazvale gnev u muslimanskom svetu.
Međutim, Jašin odbacuje tvrdnje da radikalni islamisti stoje iza ubistva. On smatra da su odgovorna lica u samoj Rusiji, pa čak i u vladi. Po njegovom mišljenju, fanataci ne bi mogli da na svoju rukuubiju nekoga u blizini Kremlja, bez podrške iz vlasti. Stoga bi na udaru istrage morali da se nađi i oni koje je Njemcov kritikovao u poslednje vreme.
“Obistinile su se naše najcrnje slutnje. Biće optužena lica koja su povukla obarač, dok će oni koji su naručili ubistvo Njemcova ostati na slobodi. Besmislene teorije istražnih organa o motivima islamistna da ga likvidiraju, pogodne su za Kremlj u cilju zaštite Putina od udara kritike”.
Jašin ističe da se Njemcov nije toliko fokusirao na kritiku islamskog radikalizma koliko na Vladimira Putina i njegovu vladu. Stoga, po njegovom mišljenju, počinioce treba tražiti u samoj Rusiji, nazivajući ubistvo Njemcova kao “teroristički akt u cilju zastrašivanja društva”.
Jašin je pozvao ruske vlasti da obelodane dokaze da su dvojica optuženih zaista počinila ovaj zločin.
On smatra da je veoma važno da organizatori budu uhvaćeni, jer ukoliko ostanu na slobodi onda ubistvo Njemcova neće biti i poslednje.
Putin je osudio ubistvo Njemcova kao “sramno” zatraživši od nadležnih institucija da što pre pronađu počinioce.
Međutim, jedan od lidera opozicije Aleksej Navalni optužio je da Kremlj da stoji iza atentata u cilju zastrašivanja opozicije u trenutku kada se Rusija suočava sa sve većim ekonomskim problemima.
Njemcov je bio popularan uglavnom u užim krugovima urbane inteligencije. Međutim, njegove pristalice smatraju da je bio pretnja po Kremlj jer je spremao izveštaj u kome bi obelodanio dokaze da tajno šalje oružane snage u istočnu Ukrajinu, što ruske vlasti negiraju. On je istovremeno planirao i mirovni marš u martu protiv sukoba u Ukrajini.
Njemcov (55), potpredsednik ruske vlade u vreme Borisa Jeljcina, ubijen je sa leđa sa četiri metka dok je šetao u blizini Crvenog trga 27. februara sa mladom ukrajinskom manekenkom Anom Durickajom (23).
On je najviše rangirani opozicioni političar koji je likvidiran otkako je Putin došao na vlast pre 15. godina.
