“To je dobra vest, ako Srbija traži alternativu za snabdevanje gasom”, izjavio je za RSE Dirk Bušle, zamenik direktora Sekretarijata evropske energetske zajednice.
Srpski premijer Aleksandar Vučić prethodno je izjavio da će Srbija prihvatiti sugestiju iz SAD da smanji zavisnost od ruskog gasa tako što će se pridružiti gasovodu koji ima američku podršku.
“Dobre vesti za Srbiju. Isto tako i za Evropsku energetsku zajednicu. Diverzifikacija snabdevanja je u potpunosti u skladu sa stanovištem Energetske zajednice u kojoj je Srbija jedna od najvažnijih članica. To u potpunosti podržavamo i to na veoma konkretan način, tako što podržavamo infrastrukturu neophodnu za diversifikaciju, neophodne tržišne reforme, reforme velikih firmi kao što je ‘Srbijagas’. Verujemo da će diversifikacija i raspoloživost gasa iz novih izvora umnogome povećati šanse za razvoj konkurentnog i efikasnog energetskog sektora u Srbiji”.
RSE: Da li je promena stava srpskog premijera rezultat kritika kojima je Beograd bio izložen iz vaše kancelarije, odnosno zvaničnika iz Brisela, odnosno SAD-a?
Bušle: Naša primarna briga, a to govorim samo u ime naše organizacije, je da regulative dozvoljavaju da sve opcije budu iskorišćene. A to je da izvori gasa dođu do Srbije jer verujemo da je konkurentost najbolji način da se obezbedi ponuda. Srbija trenutno zavisi samo od jednog izvora gasa i imati nov, altrenativni izvor je racionalan postupak u smislu sigurnosti snabdevanja. Ali i u smislu konkurentnosti i pritiska na postojeći izvor snabdevanja. To je trend u čitavoj Evropi, a zasniva se na izbegavanju situacija u kojima zavisite isključivo od jedne strane. Voleo bih da je i srpski premijer sada na ovom stanovištu.
Na pitanje da li premijer Vučić na ovaj način kaže zbogom i ideji o "Turskom toku", Bušle odgovara:
“Ruski tok kroz Tursku je koncept koji umnogome odražava projekat ‘Južnog toka’ koji je propao. Srbija je privržena evropskim pravilima, a taj projekat nije bio u skladu sa njima. Srbija pripada evropskom tržištu. Sada se vode razgovori o alternativama i novim gasovodima kroz region. Za sada ne vidim jasnu razliku u odnosu na propali projekat ‘Južnog toka’ i ne vidim ekonomski momenat. Pored pitanja da li gasovod, tojest njegova nova trasa iz Rusije ka Evropi, može biti izgrađena u skladu sa našim propisima, postavlja se i pitanje isplativosti. Sve to još nije rešeno, tako da su ti projekti daleko od realizacije i konkretnog razmatranja, U takvoj situaciji, pametno je razmotriti alternative. To ne znači u potpunosti odbaciti neku opciju, ali je mnogo bolje razmatrati izvodljive opcije nego učestvovati u nekakvim geopolitičkim spekulacijama.”
Američka agencija Asošijeted pres, kojoj je Aleksandar Vučić dao intervju tokom posete Tirani, javila je da je srpski premijer naveo da je “Srbija po pitanju energetske bezbednosti spremna da koristi gas iz više izvora” što je, kako je rekao, "veoma važno za naše američke prijatelje, takođe". Prema rečima premijera Srbije, reč je o gasovodu koji će sprovesti gas iz Azerbejdžana u Evropu.
Kako navodi AP, SAD već izvesno vreme rade na tome da podstaknu balkanske zemlje da se okrenu alternativnim izvorima gasa, pre nego da se nadaju izgradnji gasovoda koji bi preko Turske doveo ruski gas na Balkan.
Vuletić: Nerealna priča
Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, kaže za RSE da su izjave o snabdevanju gasom iz Azerbejdžana samo politička priča, i sa skepsom odgovara na pitanje da li se u energetskom smislu Srbija okreće Americi.
„To jednostavno nije realno. Vučić može da se okreće gde god hoće, ali u Americi gasa nema. Azerbejdžan nema dovoljne količine gasa kako bi mogao da nadomesti sve ono što je bilo u planu da dođe iz Rusije. Količina iz azerbejdžanskog gasnog polja Šah Deniz je već angažovana u gasovodu TAP koji pravi Britiš petrol i koji preko Grčke ide za južnu Italiju. I tu je kraj priče. Da biste mogli da se snabdevate morate da imate nekoga da vam ponudi gas. U ovom trenutku ne postoji nijedna druga opcija osim ruskog gasa“, kaže Vuletić.
On smatra da alternativa za Srbiju ne postoji:
„Ako bi se odrekli ruskog gasa, to niko ne bi mogao da nam zameni. Mi godišnje iz Rusije uvozimo 2,2 milijarde kubnih metara gasa. Za hiljadu kubika plaća se 450 dolara, pa je lako izračunati koliko to košta. Od 1978. mi uvozimo gas iz Rusije. Ako Amerikanci mogu da daju neki gas Vučiću, onda je on dao odličnu izjavu. Ali ja objektivno govorim, kao inženjer koji se bavi energetikom. Planovi se prave u odnosu na nešto što je moguće, ali ovo nije. Nema Amerika gasa za nas, nema Azerbejdžan gasa za Srbiju“.
Po tumačenju AP-a, podrška Vučića gasovodu pod pokroviteljstvom SAD predstavlja veliki politički zaokret Srbije, koja je tradicionalni saveznik Rusije. "Zapad optužuje Rusiju da gas koristi kao sredstvo političkog uticaja na zemlje koje su, poput Srbije, potpuno energetski zavisne od ruskog gasa", piše AP.
To bi značilo da, posle 40 godina energetske vernosti Rusiji, Srbija pravi veliki zaokret i okreće se Americi. Do sada se oslanjala isključivo na količine tog energenta iz Rusije, trebalo da je da bude i deo projekta „Južni tok“ koji je propao, ali i novog ruskog gasovoda koji bi preko Turske, Grčke, Makedonije i Srbije išao dalje u Evropu.
O energetskoj alternativi za Srbiju Aleksandar Vučić je u februaru u Nemačkoj razgovarao sa američkim potpredsednikom Džozefom Bajdenom, koji mu je ponudio opcije umesto Južnog toka, a moguće je da će to biti jedna od tema i tokom predstojeće posete srpskog premijera Americi 1. juna.
Mediji su pisali da su na marginama konferencije u Minhenu predložene dve mogućnosti: da Srbija gas dobije iz SAD ili iz Azerbejdžana, kako bi u narednim godinama smanjila energetsku zavisnot od Rusije.
Jedna je da Srbija dobija gas iz SAD koji bi stizao preko Hrvatske i Mađarske, a uslov za to je izgradnja terminala na ostrvu Krk, gde bi Amerika specijalnim brodovima dopremala gas koji bi išao u Mađarsku odakle bi Srbija mogla da ga preuzme. Druga opcija o kojoj je štampa pisala, je dobijanje gasa iz Azerbejdžana za tri do četiri godine. Aleksandar Vučić se tada u Minhenu sastao i sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim.
