Srbija je ove nedelje ozbiljno opomenuta zato što nije primenila odredbe regionalnog ugovora potpisanog u okviru Energetske zajednice 2006. godine. Još početkom ove godine Beograd je upozoren da će se to odraziti na njen evropski put. O čemu se zapravo radi i zašto Srbija nije ispunila svoje obaveze čija je suština da se smanji energetska zavisnost od samo jednog dobavljača, u ovom slučaju Rusije?
Ministarski savet članica Energetske zajednice ustanovio je da je Srbija prekršila propise u oblasti gasa, pošto nisu razdvojene delatnosti u preduzećima Srbijagas i Jugorosgas, uz pretnju da to može značajno uticati na proces pristupanja Evropskoj uniji.
Naime, prema evropskim propisima, odnosno regionalnom ugovoru Srbija kao i druge države regiona, imala je obavezu da još 2007. godine jasno razdvoji ovlašćenja za prozvodnju i prenos gasa. Time se u Srbiji bave dva preduzeća državni Srbijagas i Jugorosgas koji je 50 odsto vlasništvo ruskog Gasproma.
Jugorosgas u jesen 2013. osnovao je svoju ćerku-kompaniju za transport gasa, ali u Energetskoj zajednici ocenjuju da to nije dovoljno da se obezbedi nezavisno odlučivanje unutar kompanije - a to sprečava konkurenciju na tržištu gasa. Hoće li Srbija ispuniti tu obavezu?
"Radimo na tome sa EU pa gledamo šta ćemo da napravimo", odgovorio je premijer Aleksandar Vučić na pitanje novinara RSE.
RSE: Da li je realna opasnost da evropske integracije Srbije budu ugrožene, ako Srbija ne bude ispunila taj zahtev?
Vučić: Ne mislim da je to realno. Ali, znamo šta nam je strateški cilj, to je članstvo u EU, ali takođe nećemo da ugrozimo opstanak Srbije ni na koji način, ni po koju cenu. Niti ćemo da uvodimo sankcije Ruskoj Federaciji, niti ćemo, na bilo koji dugi način, neprijateljski da se ponašamo.
Članice Energetske zajednice jugoistočne Evrope su Albanija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Ukrajina i Srbija, Kosovo i naravno, EU.
Kroz Energetsku zajednicu region treba da se uskladi sa propisima EU u oblasti energetike i pripremi za integraciju u evropsko energetsko tržište.
Jedan od strateških ciljeva Energetske zajednice je, s obzirom na geografski položaj njenih članica, spona između tržišta energije Evropske unije kao potrošača i kaspijskih, severnoafričkih i bliskoistočnih rezervi gasa.
Sijka Pištolova urednica sajta Balkan Observer kaže da je suština sprečavanje monopola na energetskom, dakle i tržištu gasa. Srbija, kada je gas u pitanju, isključivo zavisi od Rusije i to od gasovoda preko Mađarske.
"Osnovni cilj, kada je EU u pitanju, da se napravi divesifikacija, da vi kao kupac imate pravo da birate od koga ćete da kupujete, preko koga ćete prenositi a ne da jedan partner bude istovremeno i prodavac i transporter. U pitanju je monopol. Zamislite da ste vi domaćica i da morate ceo život da kupujete jabuke samo sa jedne tezge. Da li biste na to pristali? Ne!", navodi Pištolova.
Srbijagas, domaća firma koja se bavi proizvodnjom i distribucijom gasa zavisna je od starijeg brata, objašnjava urednik u Novom magazinu Mijat Lakićević zašto Srbija ne ispunjava svoje ugovorne obaveze.
"Verovatno bi se kod nas to uradilo pre da nije ugovora o Južnom toku, jer mi tu zavisimo od Rusije. I ako Rusija to nama ne želi da dozvoli, mi se tu čak nešto mnogo i ne pitamo, dakle ako Rusija ne želi to da uradi, onda ni Srbijagas tu ne može ništa, pošto je on, da tako kažem, mlađi brat", tvrdi Lakićević.
Sijka Pištolova, međutim, smatra da odgovornost za neke strateške poteze leži na domaćoj firmi.
"Mene Srbijagas čudi kao firma, naprimer, zašto se nije povezala sa Rumunijom, za to treba gasovod od 100 km, što je u energetici mali trošak? Zašto se ranije nije povezala sa Bugarskom? Bugarska će dobijati i grčki gas a preko Turske i azerbejdžanski gas, a mi zavisimo samo od Rusije", konstatuje Pištolova.
Južni tok, ruski gasovod koji treba da preko Bugarske i Srbije uđe u Evropu, kamen je spoticanja. EU je zaustavila u Bugarskoj gradnju gasovoda. Taj spor tek treba da se reši.
"Za sada ta stvar nije definitivno zavšena, tim pre što neke zemlje EU imaju veliki interes da Južni tok ipak proradi, jer njima gas fali. Ja mislim da će se oko toga još pregovori odvijati i moguće je da dodje do sporazuma", ističe Mijat Lakićević.
Premijer Aleksandar Vučić je mišljenja da sudbina Južnog toka zavisi od dogovora Rusije i EU.
"Razgovaramo i razgovaraćemo i dalje sa EU o Južnom toku. Ja ne krijem, Južni tok je za Srbiju dobar ugovor, vrlo dobar ugovor. Ja sam to rekao i juče sa zvaničnicima EU sa kojima sam razgovarao. Koliko čujem, predsednik Putin će 16. oktobra da ide u Milano, u Otaliju, tako da očekujem da i tamo razgovore nastavi", rekao je Vučić.
Evropska komisija smatra da svi ugovori koje je Moskva potpisala sa zemljama u Evropskoj uniji i Srbijom o Južnom toku delom krše propise Unije. Bugarske je morala da obustavi izgradnju gasovoda jer je ocenjeno da je prilikom odluke da se poslovi izgradnje dodele jednoj ruskoj kompaniji, prekršen propis o transparentnim javnim nabavkama i obaveznom tenderu za izvođače radova. Srbija, rečeno je, može da nastavi gradnju jer nije članica EU, ali mora da poštuje propise Energetske zajednice.
