Vest da je "Južni tok" mrtav, kako je šef "Gasproma" Aleksej Miler formulisao odluku Rusije da obustavi taj gasni projekat, u Srbiji je glasno odjeknula. Zajednički zaključak zvaničnika jeste da Srbija gubi veliki projekat i energetsku bezbednost, a stručnjaka da je vreme da se vidi kako će se taj gubitak nadoknaditi i za potragu za novim, evropskim kanalima za gas.
„Svakako da nisam srećan zbog te izjave", prva je reakcija premijera Srbije Aleksandra Vučića. Dodao je još da je Srbija bila lojalna projektu „Južni tok“, da je u njega ulagala sedam godina i da nije doprinela poslednjoj odluci Moskve.
„Sigurno je da mi nismo ni za šta krivi. Mi mislimo da je to bio dobar projekat za Srbiju. Nismo ga se odricali ni pod najgorim mogućim pritiscima. Plaćamo cenu sukoba velikih, ali građani Srbie ne moraju da brinu ni ove zime, a ni sledećih zima. Mi ćemo uspeti da rešimo u najboljem interesu naših građana.“
Uz ocene da je u pitanju „loša vest“, stižu i one da i dalje postoji nada da će naknadnim razgovorima ipak doći do nagodbe između EU i Rusije. Šef diplomatije Ivica Dačić, rekao je u Briselu da bi to za Srbiju bilo veoma važno jer nema alternativni pravac snabdevanja.
„Smatramo i dalje da je to neophodno Evropi, smatramo da je to naravno neophodno i korisno za Srbiju, naročito zato što Srbija nema rešeno pitanje alternativnih pravaca za snabdevanje gasom. Nije dobro što smo došli u jednu takvu situaciju, ali se nadam da je ipak možda moguće u narednom periodu utvrditi činjenično stanje i pokušati da se ipak nađu neki kompromisi.“
Ljubinko Savić, sekretar Udruženja za energetiku Privredene komore Srbije, istovremeno ocenjuje da će odustajanje Rusije od izgradnje "Južnog toka", Srbiji naneti višestruku štetu.
„Veliki su gubici po Srbiju ako tako ostane do kraja. Srbija je svakako računala na investiciju 'Južni tok', pogotovu što nemamo sopstvenih investicija i što bi izgradnju kompletno finansirala ruska strana. Sada, kada dolazi do odstupanja, odnosno od odustajanja od ovog projekta, svi naši planovi će na žalost pasti u vodu. Dugoročno, Srbija gubi jedan stabilan izvor snabdevanja.“
Dok zvaničnici Srbije gaje nade da će se gradnja „Južnog toka“ ipak nastaviti, ekonomski stručnjaci, među kojima i novinar Miša Brkić, smatraju da je vreme da Srbija počne da razmišlja o svojoj energetskoj budućnosti i da potraži alternativne, dodatne izvore energije.
„Da razmišlja evropskom pameću i priključi se svim evropskom nastojanjima da nađe zamenu za ruski gas kroz alternativne izvore snadbevanja i drugačiju vrstu obezbeđenja energenata, dakle iz obnovljivih izvora. U Evropi postoji nekoliko velikih projekata, jedan od njih je i Jadransko-jonski gasovod koji treba da dođe iz Azerbejdžana preko Grčke i Albanije do Hrvatske. Drugi je tečni gas za koji Evropa sprema veliko skladište na Krku. Nije na odmet i o tome da se razmišlja, ali tu su i mnogi drugi obnovljivi izvori energije o kojima Srbija i ne razmišlja jer se uspavala na lovorikama Južnog toka, koga sada nema.“
Osim pitanja „šta dalje“ nakon najavljenog otkazivanja gradnje gasovoda “Južni tok”, postavlja se i ono da li je Rusija prekršila međudržavni sporazum sa Srbijom, po kome je 2008. godine 51 odsto preduzeća NIS prodato ruskom Gaspromnjeftu, s obzirom da je njime bila predviđena i izgradnja „Južnog toka“
Sijka Pistolova, urednica sajta „Energyobserver“, smatra da bi Srbija mogla da ima pravni osnov da sada traži naknadu štete.
„Mislim da Srbija ima pravo na odštetu. To je sigurno. Da li ima i pravo da joj vrate NIS, to ne znam jer ne znam šta piše u sporazumu. Sada treba (tadašnji premijer) Vojislav Koštunica da kaže kako je izdao nacionalne ineterese. Ko je obećao prodaju NIS-a za ’tepsiju ribe’, za nešto što se ne zna ni da li će biti građeno... To je osnovno pitanje jer ovo je čista izdaja nacionalnih interesa.“
Ekonomski novinar Miša Brkić istovremeno ukazuje da od samog starta nije bilo nikakvih garancija da će gasovod uopšte i biti izgrađen
„Mislim da je od starta bilo jasno da taj gasovod neće biti građen i da je bio korišćen samo u geopolitičke svrhe Rusije. To što smo mi progutali mamac to je naš problem. Ako se svi dobro sećamo, kada je potpisivan ugovor o kuporodaji naftne industrije Srbije ruskom Gaspromu, tada je takođe u tom međudržavnom sporazumu bilo reči kako će zauzvrat Rusija graditi gasovod koji će proći preko Evrope. Od toga nema ništa, prodaja NIS-a se dogodila tako kako se dogodila. Dakle na Srbiji je da sada, ako već nije dosad, a nije i tragično je zakasnila, počne da razmišlja o svojoj energetskoj budućnosti.“
O ovom pitanju oglasio se ministar energetike Aleksandar Antić, koji tvrdi da Srbija nema mogućnost da dovede u pitanje preostala dva projekta iz energetskog sporazuma sa Rusijom zbog odustajanja od gasovoda „Južni tok“.
Sporazum je, pored izgradnje deonice gasodova, obuhvatio i prodaju NIS-a i izgradnju podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru.
"Ne postoji direktna, eksplicitna veza, ni bilo kakav ugovorni element kojim mi to možemo da dovedemo u pitanje"
Još jedan problem je, kako ukazuje naša sagovrnica Silja Pistolova i to što:
„Građani ne znaju šta je u tom energetskom sporazumu.“
Na to ukazuje i poverenik za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić, koji je saopštio da zainteresovani detalje o projektu „Južni tok“, treba da potraže od organa vlasti, odnosno od javnog preduzeća. Šabić je istakao i da nije pravno valjan razlog javnog preduzeća "Srbijagas", koji je partner ruskom Gaspromu na deonici „Južnog toka“ kroz Srbiju, da uskrati davanje informacija zbog navodne potrebe za saglasnošću stranog partnera.
