Srbija nije pred izborom „Južni tok ili Evropska unija“, poručili su evropski predstavnici u Beogradu, ali domaći stručnjaci upozoravaju da bi u ovom trenutku bilo nerazumno da nastavi izgradnju tog gasovoda. Šta će biti sa ovim projektom, kakve su posledice krize, i da li će slučaj Austrije u toj priči nešto promeniti – pitanja su na koja još nema jasnog odgovora.
Pet, šest velikih cevi na ledini pored puta Šajkaš-Kovilj jedino je od Južnog toka što je od pre sedam meseci, i prvog svečanog vara za televiziju, u Srbiji do danas izgrađeno. Ovde najavljen kao jedan od najznačajnijih projekata posle hidroelektrane Đerdap1 iz davne 1970. godine i budući temelj razvoja srpske ekonomije danas je, nakon što je Bugarska suspendovala izgradnju, pod znakom pitanja.
„Srbija ovde ima sreću što se nalazi u sendviču između dve države Evropske unije. Gas ne može doleteti preko Bugarske, niti Rusi mogu ispod da prokopaju tunel. Ako države članice otkažu svoje sporazume sa Gazpromom predmet sporazuma između Srbije i Rusije postaje nemoguć. Tada se sporazum gasi. Ali svaka strana snosi svoje troškove, znači da tu nema plaćanja penala", kaže Vladimir Medović, profesor prava Evropske unije, opisujući najcrnji scenario koji bi mogao da se dogodi u pravnom galimatijasu u koji je upalo šest država, među njima i Srbija, koje su sa ruskim Gazpromom potpisale bilateralne ugovore o izgradnji gasovoda.
Brisel je vršio pritisak na Bugarsku i Srbiju da prekinu radove na njihovim trasama Južnog toka, a nade potpisnica da će se ipak doći do kompromisa između Evrope i Rusije pojavile su se ovih dana sa ugovorom između austrijskog OMV-a sa ruskom stranom.
Lukas: Sumnjam da će Južni tok biti izgrađen
Pobeda Vladimira Putina oko potpisivanja sporazuma o izgradnji gasovoda u Austriji više simbolička nego realna, jer je sve zajedno to to ekstremno skup poduhvat, posebno za Rusiju, kaže za RSE urednik “Ekonomista” Edvard Lukas. CEO INTERVJU
Edvard Lukas, urednik časopisa "Ekonomist", rekao je za RSE da ne veruje da će se to pitanje prelamati na Austriji.
„Do sada je najveći pritisak bio na Bugarskoj. Jer ako Bugarska ne gradi gasovod onda nema razloga za brigu oko Austrije. U svakom slučaju, lakše je izaći na kraj sa novim nego sa starim članicama EU", konstatuje Lukas.
Stručnjaci Evropskog pokreta u Srbiji, u analizi pod nazivom „Južni tok: Posao veka ili parnica veka?“, procenili su da je za Srbiju najbolje da regulativu o izgradnji Južnog toka uskladi sa evropskim propisima Energetske zajednice. Takođe, njihov zakjučak je da će eventualno postizanje kompromisnog rešenja Evropske unije sa ruskom stranom zahtevati i izmene bialteralnih srpsko-ruskih ugovora.
Vladimir Medović smatra da „slučaj Austrija“ neće mnogo toga promeniti.
„Moguće je da OMV ima nove informacije o tome kako će se ovaj spor rešavati. Možda uskoro dođe i do približavanja stavova, ako je Rusija spremna da ponudi neki kompromis kako bi se ovo pitanje rešilo. U ovom trenutku, kada je Bugarska suspendovala radove, bilo bi nerazumno da Srbija nastavi sa izgradnjom Južnog toka", ocenjuje Medović.
Test evropske posvećenosti
Ono što Srbiji, kao malom „igraču“ u priči o Južnom toku, jedino ostaje je da čeka i da se eventualno uključi u pregovore Evropske komisije i Rusije o strateški važnom gasovodu. Primena pravila evropske Energetske zajednice, u kojoj je Srbija od 2006. i koja utvrđuje da vlasnik gasovoda i energenta koji se kroz njega isporučuje ne mogu biti isti, biće i predmet pristupnih pregovora o članstvu u Evropskoj uniji.
Frejk Janmat, šef sektora za evropske integracije Delegacije Evropske unije u Srbiji, kaže da su propisi jednostavni i da neće biti problema za one koji ih poštuju.
„Utisak koji je stvoren da Srbija treba da bira između Južnog toka i Evropske unije je rekao bih, veštačka, lažna dilema. Možete da imate obe stvari. Samo je činjenica da bilo koji gasovod u Evropskoj uniji treba da sledi pravila Energetske zajednice. Ako Južni tok bude u skladu sa njima, neće biti problema da se gradi", navodi Janmat.
Incesticija u Južni tok na trasi kroz Srbiju dugoj 423 kilometra vredna je 1,9 milijardi evra, planirano je da u njegovoj izgradnji bude uposleno 100.000 radnika iz srpskih građevinskih kompanija, proizvođača opreme i preduzeća uslužnih delatnosti, a godišnja zarada samo od naplate tranzitne takse trebalo bi da bude 200 miliona evra.
Da taj evropski projekat, koji ovdašnja privreda čeka kao ozeblo sunce, ipak naće propasti smatra Vojislav Vuletić, iz Udruženja za gas Srbije, i kao jedan od glavnih argumenta navodi da u njemu pored ruskog Gazproma sa 50 odsto, učestvuju i italijanska korporacija ENI (20 odsto), francuski EDF (15), i nemački Vinteršal (15).
“Evropa ima velike potrebe za gasom. Evropska komisija neće moći da spreči izgradnju jer su zemlje koje žele da koriste gas iz Južnog toka veoma zainteresovane za to i uopšte ne pominju stvari o kojima Brisel govori. Pravne zavrzlame mogu da se rešavaju kako god, ali Evropi je neophodan gas i ona će morati da ga dovede", naglašava Vuletić.
Prema dosadašnjim najavama, ukoliko bude izgrađen Gazprom će na 25 godina zakupiti kapacitet gasovoda kroz Srbiju što bi trebalo da bude garancija da će potpuno biti u funkciji i da će od njega biti ekonomske koristi. Osim tranzitnih taksi, Srbiji je garantovan i prihod na uloženi kapital u izgradnju od osam odsto.
Odnos prema problemu oko Južnog toka, zaključuje Vladimir Medović, sada je i svojevrstan test evropske posvećenosti srpskih vlasti.
“Ovde, kao što je to sa druge strane slučaj sa ukrajinskom krizom, nema mesta pravnoj akrobatici. Podržavamo teritorijalni integritet Ukrajine ali ne osuđujemo aneksiju Krima… Dakle, ako Srbija posle osam godina članstva u Energetskoj zajednici nije u stanju da dosledno primeni njene propise postavlja se pitanje šta će onda u Evropskoj uniji", kaže Medović.
Izgradnja Južnog toka kroz Srbiju trebalo bi da traje dve godine, a puštanje u rad tog gasovoda prvobitno je bilo planirano 2016. godine.