Potpisivanjem komercijalnog ugovora o izgradnji deonice “Južnog toka” kroz Srbiju između ruskog državnog giganta “Gazproma” i “Srbijagasa”, stvoren je privid da u vezi sa ovim gasovodom više ništa nije sporno, ali iz Evropske energetske zajednice poručuju da i dalje ostaje suštinski problem u međudržavnom sporazumu između Rusije i Srbije o gradnji ovog gasnog koridora.
Uprkos tome što je premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao da je Srbija ugovorom dobila najbolje uslove za gradnju “Južnog toka” kroz Srbiju, vrednog više od dve milijarde evra, teško da će ovaj gasovod postati realnost ukoliko se međudržavni sporazum sa Rusijom o gradnji deonice tog gasovoda kroz Srbiju, potpisan još 2008. godine, ne dovede u sklad sa normama evropske energetske politike. To za Radio Slobodna Evropa kaže Dirk Buschle, zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice.
“Međudržavni ugovor o 'Južnom toku' između Srbije i Rusije krši odredbe Trećeg energetskog paketa EU. To su odredbe poput onemogućavanja pristupa treće strane gasovodu, postavljanje infrastrukture od strane samih kompanija uz zaobilaženje nezavisnog regulatornog tela, neprilagođavanje vlasničke strukture evropskim zakonima koji onemogućavaju da vlasnik gasa bude i vlasnik infrastrukture i tome slično”, podseća Buschle.
Srbija je kao članica Evropske energetske zajednice usvojila Treći energetski paket i mora od 2015. u potpunosti da ga primenjuje, što dovodi u pitanje planiranu izgradnju gasovoda “Južni tok”. Ovo upozorenje, podsetimo, stiglo je pre mesec dana iz Evropske komisije. Komisija je, naime, odavno ukazala na to da je projekat “Južni tok”, kojim se planira dopremanje ruskog gasa kroz Srbiju i šest zemalja članica EU, u neskladu sa Trećim energetskim paketom. EU je zbog toga početkom juna naložila Bugarskoj da suspenduje radove na izgradnji tog gasovoda, što je ta zemlja ubrzo i učinila.
Iako Srbija nije članica EU, svejedno je dužna da se pridržava pravila Evropske energetske zajednice kojoj je već pristupila. U tom kontekstu Dirk Buschle upozorava:
„Zakonska regulativa koja postoji kako u Srbiji tako i u Evropskoj uniji i Evropskoj energetskoj zajednici u potpunoj je suprotnosti sa odredbama međudržavnog sporazuma između Rusije i Srbije o „Južnom toku“i ta kontradikcija stvara nesigurnost. Mi možemo pozvati na ponovne pregovore o promeni tih problematičnih odredbi, ali sve dok ova nesigurnost ne bude otklonjena, biće veoma teško da projekt „Južni tok“ ugleda svetlo dana”.
Na česte primedbe da je Evropska komisija neke druge gasovode izuzela iz dejstva svojih energetskih normi, a da u odnosu na “Južni tok” zahteva njihovo striktno poštovanje, Dirk Buschle odgovara da je problem u tome što prilikom sklapanja međudržavnih ugovora sa Rusijom o gradnji gasovoda “Južni tok” nije ni bilo traženo izuzeće od pravila, već je to izuzeće kroz međudržavne sporazume unilateralno postavljeno kao pravilo, što sada predstavlja veoma frustrirajući faktor.
Upitan da prokomentariše nedavni sporazum o “Južnom toku” između austrijskog OMV i ruskog “Gazproma”, Buschle odgovara da je to sporazum koji su potpisale kompanije i da nije u nadležnosti Energetske zajednice, a o tome da li je ili nije u saglasnosti sa evropskim zakonodavstvom odlučuje Evropska komisija.
Srbija bez izbora EU ili "Južni tok”
Da stvari budu sasvim jasne pomogao je Freek Janmat, šef sektora za evropske integracije Delegacije EU u Srbiji. On je, naime, rekao da za Srbiju ne postoji izbor Evropska unija ili gasovod “Južni tok”. Na nedavnom skupu pod nazivom “Južni tok: posao veka ili parnica veka”, u organizaciji Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji, on je rekao da Srbiji treba i jedno i drugo, ali da mora da poštuje propise EU:
“EU pozdravlja ‘Južni tok’. To je velika investicija za Srbiju. On znači da će biti otvorena mnoga radna mesta, ali njegova izgradnja mora da prati propise EU, a neke odredbe energetskog sporazuma nisu u skladu sa propisima EU", istakao je Janmat.
I Vladimir Medović, docent na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment Univerziteta u Novom Sadu i saradnik Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji, za Radio Slobodna Evropa kaže da problemi međudržavnog sporazuma između Rusije i Srbije o gasovodu “Južni tok”zbog odredbi u njemu koje krše evropske energetske norme ostaju i dalje uprkos potpisivanju komercijalnog ugovora o njegovoj gradnji.
“Ti problemi nisu otklonjeni, tako da je rizik ostao i dalje. Ja očekujem da će to pitanje biti otvoreno u okviru poglavlja koje se odnosi na energetiku, u kontekstu pristupnih pregovora između Srbije i Evropske unije”.
Upitan kako se može početi gradnja deonice “Južnog toka” kroz Srbiju ako iz Bugarske ne dođu cevi do Srbije, a Sofija je na nalog Evropske komisije radove na delu svoje trase zaustavila, Medović kaže da je to pitanje ostalo otvoreno.
“Mi nismo čuli odgovor Premijera na to pitanje. Vi možete postaviti cevi, ruska strana može preuzeti rizik, ali to je skopčano sa mnogim drugim problemima, među kojima je i problem eksproprijacije. Ljudima će se oduzimati delovi njihovih parcela kroz koje će biti polagane cevi, a na kraju se može dogoditi da te cevi ne vode nikuda, da nemaju svoj priključak u Bugarskoj. Dakle, jeste da će ruskoj strani pripasti deo ekonomskog rizika u vezi sa ovim poslom, ali vama ostaju ogromne parcele sa cevima sa kojima vi, u slučaju da ovaj posao propadne, da propadnu pregovori između Evropske komisije i Rusije, ne znate šta ćete raditi”, kaže Medović.
Ukoliko ne revidira međudržavni gasni sporazum sa Rusijom, Srbija, upozorava on, može biti suočena sa ozbiljnom opasnošću usporavanja procesa evrointegracije:
“Evropski komesar za energetiku Guenther Oettinger je jasno rekao da su proces pregovaranja Srbije o članstvu Srbije sa Evropskom unijom i pitanje 'Južnog toka' dva blisko povezana pitanja”, podseća Medović.
On, ipak, veruje da će “Gazprom” i Rusija na kraju dana prilagoditi svoju poziciju evropskim propisima:
“U ovom trenutku ‘Gazprom’ je uklješten jer je u sporu sa Evropskom komisijom po dva pitanja. Evropska komisija vodi postupak protiv tog giganta zbog zloupotrebe dominantnog položaja, a s druge strane, blokirana je izgradnja ‘Južnog toka’. Tu je još jedna otežavajuća okolnost: sama poslovna klima u Rusiji zbog sankcija Evropske unije nije tako povoljna po ‘Gazprom’. Ja, dakle, očekujem znak razumevanja ‘Gazproma’ za propise Evropske unije, odnosno, verujem da će ruski državni gigant biti prinuđen da prihvati i Drugi i Treći energetski paket EU. Tu pre svega očekujem da će Italija i Austrija, kao stare članice evropskog kluba, a Italija je već najavila da bi mogla biti medijator, uspeti da ubede Rusiju da preispita svoju dosadašnju poziciju, odustane od ovih spornih odredbi iz međudržavnih ugovora i prilagodi svoje poslovanje evropskim propisima”, kaže Vladimir Medović.
