U roku od mesec dana premijer Srbije Aleksandar Vučić biće na dve, za Srbiju, najznačajnije međunarodne adrese - Berlin i Moskva. Na početku juna sastao se sa kancelarkom Angelom Merkel, a u naredni ponedeljak odlazi u Rusiju gde će ga primiti i premijer Dmitrij Medvedev i predsednik Vladimir Putin. Te dve adrese biće do kraja mandata u fokusu ove Vlade, kažu sagovornici RSE.
U Moskvi, premijera Srbije očekuju dve vruće teme: Ukrajina i Južni tok. Pored saradnje, najavio je Vučić, u Moskvi će biti reči i o zamerkama domaćina, ali i o primedbama gosta. Očekuje se da na moskovskom meniju, ipak, budu u centru pažnje ekonomski odnosi dve zemlje.
Jedna od glavnih tema koje čekaju premijera Vučića u Moskvi, a u svetlu budućeg predsedavanja Srbije OEBS, jeste ukrajinsko vruće pitanje - kaže Dušan Lazić, bivši ambasador Srbije u Kijevu.
"Može se smatrati da će to biti jedna od međunarodnih spornih, kontroverznih tema. A mi ćemo se naći u situaciji da koordiniramo rad OEBS-a i da tražimo takve stavove koji će biti prihvatljivi i za Istok i za Zapad. Kao što praksa pokazuje, to nije ni malo lako ostvariti. Jer, ruska strana će nastojati da, ako je ikako moguće, njeni stavovi dođu što više do izražaja. Naše predsedavanje OEBS-om će biti veliki izazov i za našu politiku i za naše odnose sa pojedinim zemljama, jer upravo koordinacija i povezivanje stavova i interesa neće biti ni najmanje lako", ističe Lazić.
Koliki je politički uticaj Rusije na Srbiju pokazalo se prilikom formiranja ove Vlade. Jedino nezadovoljstvom Moskve stavovima bivše ministarke energetike Zorane Mihajlović koja je imala ozbiljne zamerke na kriterijume gasnog srpsko-ruskog angažmana, može se tumačiti promena na čelu tog Ministarstva, a ima i procena da je za ostanak u Vladi socijaliste Ivice Dačića bio presudan stav Moskve.
Na toj destinaciji, uz Berlin i Moskva, ova Vlada će i ubuduće biti često do kraja svog mandata. Kako zbog rusofilstva bivših radikala, tako i zbog državnog, pre svega ekonomskog pragmatizma, kaže analitičar Boris Varga, dobri poznavalac istočno evropskih prilika.
"Nakon eksplicitnog deklarisanja za evropski put, Beograd ne može toliko da računa na političke veze sa Moskvom, koliko na ekonomske. Međutim, problem je u tome što Srbiji treba ekonomska podrška Rusije koju Moskva nerado daje bez političkih ustupaka. Takvu politiku Rusija vodi više od dve decenije sa svojim partnerima na prostoru bivšeg SSSR-a sa kojima trenutno razvija carinski savez. Znači, razvijajući te duboke ekonomske veze sa Rusijom, mi možemo da računamo na njeno političko prisustvo na Balkanu. Uz to Rusija trenutno radi na evroazijskoj uniji. I sve to u uslovima posrednog učestvovanja u ratu u Ukrajini. Njoj će trebati razne poluge u pregovorima sa Zapadom a to može postati Balkan, odnosno Srbija", smatra Varga.
Jedno od konkretnih pitanja koje će se naći na Vučićevom moskovskom meniju prilikom susreta sa premijerom Medvedevim i predsednikom Putinom je Južni tok. Srbija je i tu u delikatnoj situaciji. Sa jedne strane, ima interesa za ruskim gasnim putem, sa druge strane ima obaveze kao potpisnica evropskog energetskog dogovora, koji podrazumeva vrlo precizna pravila.
"Pre nego što smo potpisivali ugovor o Južnom toku, moram otvoreno da kažem, mi smo morali o tome da vodimo računa. Sa jedne strane da obezbedimo da se to gradi, jer je to naš interes, ali da se gradi polazeći od obaveza koje su sve zemlje u suštini prihvatile pristupanjem evropskoj zajednici. Dobar je stav da to treba da reše EU i Rusija, to je pokušaj da se mi sklonimo malo sa tog terena. Ali, bojim se da mi to nećemo moći da postignemo“, procenjuje Dušan Lazić.
Male su šanse za takvo prebacivanje lopte na tuđi teren.
"Kao članica EU ti si u obavezi da poštuješ njeno zakonodavstvo, a njeno zakonodavstvo - po pitanju gasa - kaže da je zabranjena bilo kakva monopolizacija uslova. To znači da ne možes istovremeno i da proizvodiš gas, kao što to čini Gasprom, i da istovremeno tvoj bude gasovod preko koga će se dopremati gas. To je jasno. Daješ jednoj kompaniji da vrši dve-tri delatnosti i mogućnost da te ucenjuje", kaže Sijka Pištolova, urednica Balkanskog sajta Enerdži Obsevera.
Premijer Vučić je, najavljujući posetu Rusiji, rekao da očekuje otvorene razgovore u kojima će biti reči i o, kako je on formulisao, zamerkama i prigovorima. Konkretnije, Rusi bi mogli zameriti Srbiji neplaćanje duga za gas od 300 miliona evra, a biće reči i o neostvarenom kreditu za železnicu od 800 miliona.
Kad je reč o prigovorima Srbije, premijer Vučić nije ništa konkretnije rekao. Tek, Srbija, koja se smatra odanim ruskim balkanskim prijeteljem, pokazalo se, nalazi se među državama koje plaćaju najvišu cenu gasa. Da li su to prigovori srpske strane koje je pomenuo Vučić - za sada se ne zna.
