Dok Srbiju potresa afera ostvarivanja lažnih invalidskih penzija, dobijenih podmićivanjem lekara koji su izdavali lažna lekarska uverenja, neophodna za ostvarivanje invalidskih prava, mnoge osobe sa invaliditetom i dalje se suočavaju sa brojnim problemima u oblasti socijalne zaštite, obrazovanja, zapošljavanja, kao i sa raznim oblicima diskriminacije.
Srbija još uvek nema tačnu evidenciju o broju osoba sa invaliditetom, ali se procenjuje da ih ima više od 500.000. Donošenjem novih zakona stvoren je ambijent za znatno poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom, ali još uvek postoje brojni problemi u njihovoj primeni, pa u svakodnevnom životu nema očekivanog napretka, kaže Dragiša Drobnjak, sekretar Saveza slepih Srbije.
Prema njegovim navodima, ekonomska kriza i nepoštovanje propisa dodatno ugrožavaju položaj osoba sa invaliditetom.
„Tu je u prvom redu reč o materijalnoj situaciji, a isto tako ni u sferi obrazovanja nisu povučeni potezi koji bi omogućili da osobe sa invaliditetom stiču obrazovanje u skladu sa današnjim potrebama. I na planu zapošljavanja takođe nema mnogo promena koje bi donele bolji život za osobe sa invaliditetom,“ rekao je Drobnjak.
Gordana Rajkov, predsednica Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom i narodna poslanica u Skupštini Srbije, kaže da je u protekle dve godine Parlament usvojio nekoliko ključnih zakona koji obezbeđuju pravni okvir za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, ali da njihova primena neopravdano dugo kasni.
„Razlika između zakona i života uvek postoji i dok se zakoni primene u praksi, prođe neko vreme. Najsvežiji je Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji u zapošljavanju koji je usvojen u maju 2009. godine. Njegova odrednica, koja propisuje obavezu poslodavaca da zaposli osobe sa invaliditetom, je stupila na snagu godinu dana posle usvajanja Zakona,“ kaže Rajkov.
Vladimir Pešić, pomoćnik ministra za rad i socijalnu politiku za Sektror zaštite osoba sa invaliditetom, smatra da novi zakoni predstavljaju veliki iskorak ka unapređenju položaja jedne od najugroženijih kategorija stanovništva u Srbiji.
„Imamo set zakona koji u mnogome poboljšavaju život osoba sa invaliditetom. To je pre svega Zakon o zapošljavanju i profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom i zakoni koji unapređuju pristupačnost, kao što je Zakon o planiranju i izgradnji i Zakoni o sprečavanju diskriminacije,“ navodi Pešić.
Novi zakoni počeli da daju rezultate
Međutim, Lepojka Čarević Mitanovski, aktivistkinja beogradske organizacije Iz Kruga, kaže da uprkos novousvojenim zakonima u Srbiji i dalje postoje brojni oblici diskriminacije osoba sa invaliditetom.
Beograd, osoba sa invalititetom pokušava da uđe u autobus gradskog saobraćaja, Foto: Vesna Anđić„Diskriminacija jeste kada ne možete da uđete u bioskop, kada ne možete da odete u dom zdravlja. Diskrimisani ste na osnovu invaliditeta, a to vređa i ponižava. Govori vam da niste sposobni i niste samostalni za neki radni život,“ ocenjuje ona.
Diskriminacija, po Pešiću, više nije tako izražen problem kao ranijih godina, jer su novi zakoni već počeli da daju konkretne rezultate:
„Nema mnogo tužbi koje se tiču ova dva zakona, ali ono što smo primetili u praksi je da ovi zakoni deluju preventivno. Samo postojanje ovih zakona u mnogome sprečava neke oblike diskriminacije,“ kaže Pešić.
Jedna od novina koju je doneo Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, i koja bi trebalo da doprinese njihovom efikasnijem radnom angažovanju, je i nov način procene radne sposobnosti.
Nevenka Lazarević, savetnica za rad sa osobama sa invaliditetom iz kragujevačke filijale Nacionalne službe zapošljavanja, kaže da zakonska obaveza njihovog zapošljavanja i procena radne sposobnosti, omogućava da se osobe sa invaliditetom efikasnije i kvalitetnije radno angažuju.
„Od 2003. godine su kategorije invalidnosti ukinute. Kada poslodavac traži određeno lice sa invaliditetom, imamo mogućnosti da na osnovu rešenja vidimo za koje radno mesto je raspoloživo takvo lice. U ovom momentu, zahvaljujući proceni i primeni novog zakona, već imamo oko 60 zahteva,“ rekla je Lazarević.
Prema evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja, na procenu radne sposobnosti već čeka 2.000 osoba sa invaliditetom, a očekuje se da će se do kraja ove godine za procenu prijaviti više od 10.000 potencijalnih kandidata za posao. Od početka ove godine, kroz brojne programe Nacionalne službe za zapošljavanje, posao je dobilo više od 3.000 osoba sa invaliditetom, ali s obzirom na njihovu brojnost, to je još uvek zanemarljiv rezultat.
*****
Svi prilozi iz Teme sedmice o položaju invalida u regiji:
Položaj osoba sa invaliditetom neznatno poboljšan
Pojedine institucije i dalje krše prava invalida
Kriza i nepoštovanje propisa ugrožavaju prava invalida
Osobe sa invaliditetom ostavljene na marginama društva
Još uvijek nema senzibiliteta prema invalidima
Srbija još uvek nema tačnu evidenciju o broju osoba sa invaliditetom, ali se procenjuje da ih ima više od 500.000. Donošenjem novih zakona stvoren je ambijent za znatno poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom, ali još uvek postoje brojni problemi u njihovoj primeni, pa u svakodnevnom životu nema očekivanog napretka, kaže Dragiša Drobnjak, sekretar Saveza slepih Srbije.
Prema njegovim navodima, ekonomska kriza i nepoštovanje propisa dodatno ugrožavaju položaj osoba sa invaliditetom.
„Tu je u prvom redu reč o materijalnoj situaciji, a isto tako ni u sferi obrazovanja nisu povučeni potezi koji bi omogućili da osobe sa invaliditetom stiču obrazovanje u skladu sa današnjim potrebama. I na planu zapošljavanja takođe nema mnogo promena koje bi donele bolji život za osobe sa invaliditetom,“ rekao je Drobnjak.
Gordana Rajkov, predsednica Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom i narodna poslanica u Skupštini Srbije, kaže da je u protekle dve godine Parlament usvojio nekoliko ključnih zakona koji obezbeđuju pravni okvir za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, ali da njihova primena neopravdano dugo kasni.
„Razlika između zakona i života uvek postoji i dok se zakoni primene u praksi, prođe neko vreme. Najsvežiji je Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji u zapošljavanju koji je usvojen u maju 2009. godine. Njegova odrednica, koja propisuje obavezu poslodavaca da zaposli osobe sa invaliditetom, je stupila na snagu godinu dana posle usvajanja Zakona,“ kaže Rajkov.
Vladimir Pešić, pomoćnik ministra za rad i socijalnu politiku za Sektror zaštite osoba sa invaliditetom, smatra da novi zakoni predstavljaju veliki iskorak ka unapređenju položaja jedne od najugroženijih kategorija stanovništva u Srbiji.
„Imamo set zakona koji u mnogome poboljšavaju život osoba sa invaliditetom. To je pre svega Zakon o zapošljavanju i profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom i zakoni koji unapređuju pristupačnost, kao što je Zakon o planiranju i izgradnji i Zakoni o sprečavanju diskriminacije,“ navodi Pešić.
Novi zakoni počeli da daju rezultate
Međutim, Lepojka Čarević Mitanovski, aktivistkinja beogradske organizacije Iz Kruga, kaže da uprkos novousvojenim zakonima u Srbiji i dalje postoje brojni oblici diskriminacije osoba sa invaliditetom.
Diskriminacija, po Pešiću, više nije tako izražen problem kao ranijih godina, jer su novi zakoni već počeli da daju konkretne rezultate:
„Nema mnogo tužbi koje se tiču ova dva zakona, ali ono što smo primetili u praksi je da ovi zakoni deluju preventivno. Samo postojanje ovih zakona u mnogome sprečava neke oblike diskriminacije,“ kaže Pešić.
Jedna od novina koju je doneo Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, i koja bi trebalo da doprinese njihovom efikasnijem radnom angažovanju, je i nov način procene radne sposobnosti.
Nevenka Lazarević, savetnica za rad sa osobama sa invaliditetom iz kragujevačke filijale Nacionalne službe zapošljavanja, kaže da zakonska obaveza njihovog zapošljavanja i procena radne sposobnosti, omogućava da se osobe sa invaliditetom efikasnije i kvalitetnije radno angažuju.
„Od 2003. godine su kategorije invalidnosti ukinute. Kada poslodavac traži određeno lice sa invaliditetom, imamo mogućnosti da na osnovu rešenja vidimo za koje radno mesto je raspoloživo takvo lice. U ovom momentu, zahvaljujući proceni i primeni novog zakona, već imamo oko 60 zahteva,“ rekla je Lazarević.
Prema evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja, na procenu radne sposobnosti već čeka 2.000 osoba sa invaliditetom, a očekuje se da će se do kraja ove godine za procenu prijaviti više od 10.000 potencijalnih kandidata za posao. Od početka ove godine, kroz brojne programe Nacionalne službe za zapošljavanje, posao je dobilo više od 3.000 osoba sa invaliditetom, ali s obzirom na njihovu brojnost, to je još uvek zanemarljiv rezultat.
*****
Svi prilozi iz Teme sedmice o položaju invalida u regiji:
Položaj osoba sa invaliditetom neznatno poboljšan
Pojedine institucije i dalje krše prava invalida
Kriza i nepoštovanje propisa ugrožavaju prava invalida
Osobe sa invaliditetom ostavljene na marginama društva
Još uvijek nema senzibiliteta prema invalidima