Web urednik Radija Slobodna Evropa.
Opozicioni lideri zahtevaju povratak Ustava usvojenog tokom „Narandžaste revolucije“, optužuju vladajuću garnituru za nemire i upozoravaju na opasnost od daljeg rasta tenzija
Ukrajinski predsednik vraća se na posao nakon kraćeg bolovanja. Janukovičeva ostavka i novi izbori jedini su put za izlazak iz krize poručuju opozicioni lideri, dok se protesti u zemlji nastavljaju
U okviru istrage korupcije do sada je smenjeno više stotina visokih policijskih zvaničnika, a u Briselu ocenjuju da bi to moglo da spreči pravosudni sistem i policiju u sprovođenju nezavisne istrage
Vojska sa oklopnim vozilima i mornarica stacionirana na Crnom moru pripremaju se za pružanje podrške snagama od 30.000 policajaca koji će obezbeđivati ovu sportsku manifestaciju od 7. do 23. februara
Predsednik Instituta za održive zajednice, američke neprofitne organizacije koja u različitim delovima sveta podržava projekte jačanja lokalnih zajednica, Džordž Hamilton, izjavio je u razgovoru za Radio Free Europe da su ljudi na Balkanu umorni od konflikata i frustrirani sporim ekonomskim razvojem,
„Ja ću biti pisac”, rekla je u detinjstvu svojoj majci Tea Obreht, mlada spisateljica rođena u Beogradu koja je uzdrmala književnu scenu romanom Tigrova žena. Preplitanje balkanske istorije i lokalnih mitova doneli su ovoj književnici uglednu britansku nagradu „Orindž“
Dva, od tri aviona JAT-a, kojima će biti evakuisana prva grupa građana Srbije iz Libije sletela su u Tripoli. Ministar policije Ivica Dačić, koji je ispratio avione za Tripoli očekuje da će danas biti evakuisano oko 500 građana Srbije: “Nastavićemo da pratimo situaciju jer je tri aviona nisu dovoljna za evakuaciju svih građana”, rekao je Dačić
Prepreka književnoj saradnji u regionu nije ekonomska već politička, smatraju srpski i hrvatski pisci
Javne ličnosti ocenjuju da nakon pobede na predsedničkim izborima, lider Demokratske stranke Boris Tadić mora da nađe drugi politički put, izvan koalicije sa Demokratskom strankom Srbije.
Članovi "trojke" Kontakt grupe rekli su u ponedeljak u Beogradu da će izveštaj koji će predstaviti 10. decembra u UN sadržati predloge Beograda i Prištine iznete tokom pregovora i da će sa time okončati njihov mandat.
Pregovori oko statusa Kosova, po svemu što se minulih dana moglo čuti, ušli su u završnu fazu, ali je za sada teško naslutiti kakav bi njihov krajnji ishod mogao da bude. Brojni analitičari, pa čak i međunarodna posrednička trojka, u izjavama su ostavljali mogućnost za najrazličitija rešenja, pod uslovom da se albanska i srpska strana dogovore. S druge strane, sva dosadašnja iskustva pokazuju da dve strane nisu bile ni blizu bilo kakvog dogovora, pa se kao logično postavlja pitanje kako bi uopšte mogli da izgledaju razgovori Beograda i Prištine, imajući u vidu da međunarodna zajednica za oktobar i novembar najavljuje intenzivnije pregovore dve strane.
Nakon višegodišnjeg suzdržavanja od otvorenog izjašnjavanja o političkim pitanjima, Srpska akademija nauka i umetnosti direktno je podržala politiku državnih organa Srbije u rešavanju statusa Kosova. U svom obraćanju javnosti SANU je istakla jasnu nameru da rezultatima svog naučnog rada državnim organima «obezbedi argumente i činjenice za odbranu integriteta zemlje», o čemu razgovaramo sa akademikom Kostom Mihajlovićem.
U Zadru je u toku međunarodna filozofska konferencija po nazivom "Identiet: politički, socio-ekonomski, religijski i osobni", koju organizuje Međunarodni institut za filozofiju iz Pariza. Na konferenciji je trebao učestvovati i beogradski filozof Svetozar Stojanović, ali umesto u Zadru, on je u svom stanu u Beogradu.
Od kada je postalo očigledno da će Haški tribunal uskoro prestati sa radom, sudbina arhive ovog suda, vidno je zaintrigirala države bivše Jugoslavije. Reč je milionima štampanih stranica, satima tonskih zapisa, fotografijama i video snimcima, koji su prikupljeni tokom višegodišnjeg radu suda. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija već je formirao posebnu komisiju za nasleđe koje će se baviti rešavanjem ovog pitanja, ali je pojedine zvaničnike Bosne i Hercegovine najviše uznemirila mogućnost da arhiv Haškog tribunala bude prebačen u Beograd. Naime, Srbija i Hrvatska već su indirektnim kanalima počele da lobiraju kako bi došli u posed tog materijala koji je od neprocenjivog značaja ne samo sa dalje procese pred lokalnim sudovima, već i za tumačenje onoga što se zbivalo tokom devedesetih.
Oduzimanje osmomesečne bebe od majke tokom brakorazvodne parnice, zbog sumnje da je pripadnik Jehovinih svedoka, aktueliziralo je pitanje položaja malih verskih zajednica u Srbiji.
Milorad Ulemek Legija, osuđen za ubistvo srbijanskog premijera Zorana Đinđića, izdao je novu knjigu. Za razliku od njegovih prethodnih dela, koja su se izborila za centralna mesta u pojedinim knjižarskim izlozima, njegov poslednji roman «Kraj» može se jedino naći u privatnoj beogradskoj knjižari «Aleksandrija». Prodaja Ulemekovih dela u državnim knjižarama svojevremeno je izazvala oštre reakcije dela javnosti, nakon čega je njegov roman «Gvozdeni rov» povučen iz prodajne mreže izdavačke kuće «Prosveta».
Nakon što su pucnji prangija sa okolnih brda označili početak najveće smotre izvornog narodnog stvaralaštva u Srbiji, potpredsednik Skupštine Srbije Miloljub Albijanić podigao je zastavu dragačevskog sabora na jarbol uz zvuke saborske himne "Sa Ovčara i Kablara".
Od kada je krajem devedesetih počeo da se bavi kosovskom krizom, finski diplomata Marti Ahtisari (Martti Ahtisaari) nije nikada uživao naklonost u Srbiji. No, podozrenje sa kojim se na njega gledalo kada je naterao Miloševića da prihvati Kumanovski sporazum, bilo je krajnje benigno u odnosu na sve one kritike, optužbe i uvrede koje su ga dočekale kada se prihvatio posla specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija za određivanje budućeg statusa Kosova. „Srbomrzac“, „Sorošev poverenik“ i „agent OVK“, bio je samo deo vokabulara koji je pratio njegovu posredničku misiju.
Dok i dalje tinjaju beskonačni sukobi oko toga da li je Josip Broz bio nešto najbolje ili najgore što je zadesilo narode bivše Jugoslavije, njegovo ime doživljava poslednjih dana nesvakidašnju transformaciju. Doživotni predsednik i nosilac svih najznačajnih funkcija i počasti u zemlji, koga su tek nakon smrti sačekale ozbiljne kritike, postaje sve više neka vrsta brenda, robne marke za čitav niz proizvoda široke potrošnje. Ne samo da još odavno uspešno posluju kafane, kafići i bircuzi koji nose Brozovo ime, nego se u poslednje vreme sve više prodaju vina, cigarete, posuđe, odeća, pa čak i izvorska voda sa Titovim potpisom.
Dok haški optuženik Zdravko Tolimir odbrojava prve dane u pritvorskoj jedinici Shevingena, u Srbiji i Bosni se ne smiruju strasti koje je izazvalo njegovo hapšenje. Ne samo da državni zvaničnici u Srbiji i dalje opovrgavaju ono što su Radiju Slobodna Evropa otkrili neki od onih koji su u samom vrhu vlasti – da je Tolimir lišen slobode u Srbiji, a da je nakon toga iscenirano njegovo hapšenje u pograničnom delu bosanskog entiteta Republici Srpskoj, nego se na to kršenje zakona oglušuju i pravosudni organi.
Učitajte više sadržaja...
