Ukrajinski predsednik Viktor Janukovič vraća se na posao nakon kraćeg bolovanja koje je uzeo prošlog četvrtka zbog, kako je objasnio njegov kabinet, respiratornih problema. Opozicija, s druge strane, sumnja da je ukrajinski predsednik odlučio na ovaj korak kako bi iskoristio to vreme i obavio pripreme za uvođenje vanrednog stanja u zemlji.
Sve ovo se dešava u svetlu svakodnevnih protesta koji traju od novembra, nakon što je Janukovič iznenada odustao od dugo očekivanog sporazuma o uspostavljanju dubljih odnosa sa Evropskom unijom.
Tokom vikenda u Kijevu i drugim gradovima širom Ukrajine održane su masovne demonstracije na kojima se zahtevalo da Janukovič podnese ostavku. Istovremeno, vlasti su dopustile istaknutom opozicionom aktivisti Dmitriju Bulatovu da ode na lečenje u inostranstvo zbog povreda koje je, po svemu sudeći, zadobio tokom otmice i mučenja kome je tom prilikom bio podvrgnut.
Informativna agencija Baltic News Service javila je da je Bulatov doputovao u litvansku prestonicu Viljnus gde je hitno smešten u bolnicu. Bulatov je nestao 22. januara da bi bio pronađen nedelju dana kasnije sa teškim povredama, brojnim modricama i odsečenim delom uha. Policija je tražila da Bulatov bude saslušan pod sumnjom da je organizovao masovne nerede, ali ga je tužilaštvo oslobodilo odgovornosti.
Istovremeno se jedan od vodećih opozicionih lidera Vitalij Kličko obratio masi od 50.000 demonstranata koja se okupila na kijevskom Trgu nezavisnosti rečima, da su Janukovičeva ostavka i novi izbori jedini put za izlazak iz krize:
„Naš predlog je da se vratimo na Ustav iz 2004. godine što podrazumeva podelu vlasti između predsednika, parlamenta i Vlade i formiranje novog kabineta, ali su prevremeni predsednički i parlamentarni izbori ključni za rešavanje svih ovih pitanja.“
U iščekivanju konkretnih poteza
Kličko i njegov opozicioni kolega Arsenij Jacenjuk sreli su se i razgovarali sa brojnim zapadnim zvaničnicima tokom Međunarodne konferencija o bezbednosti u Minhenu. Kličko je preneo demonstrantima da je tražio „međunarodno posredovanje u pregovorima sa Janukovičem“.
Jacenjuk je, sa druge strane zamolio zapadne partnere za finansijsku pomoć koja im je neophodna:
„Svet ne stoji samo i posmatra nas, oni su odlučili da na pomognu. U dovoljnoj meri. Nisu nam potrebne nove reči, Ukrajinci očekuju konkretne poteze koji su nam već obećani“.
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton najavila je da Evropska unija i SAD rade na pripremi finansijskog paketa za Ukrajinu koji neće biti mali. Govoreći za „Wall Street Journal“ ona je rekla da će ta pomoć biti namenjena kao podrška Ukrajincima tokom tranzicionog perioda kako bi privremena vlada mogla da započne ekonomske reforme uoči predsedničkih izbora koji bi trebalo da se održe 2015. godine.
Inače, predsednik Januković nedavno je prihvatio ostavku premijera Mikole Azarova, ali još uvek nije imenovan njegov naslednik. S druge strane, ukrajinski parlament trebalo bi da otpočne raspravu o reformama Ustava kako bi se neka od ovlašćenja predsednika prenela na premijera ove zemlje.
Sve ovo se dešava u svetlu svakodnevnih protesta koji traju od novembra, nakon što je Janukovič iznenada odustao od dugo očekivanog sporazuma o uspostavljanju dubljih odnosa sa Evropskom unijom.
Tokom vikenda u Kijevu i drugim gradovima širom Ukrajine održane su masovne demonstracije na kojima se zahtevalo da Janukovič podnese ostavku. Istovremeno, vlasti su dopustile istaknutom opozicionom aktivisti Dmitriju Bulatovu da ode na lečenje u inostranstvo zbog povreda koje je, po svemu sudeći, zadobio tokom otmice i mučenja kome je tom prilikom bio podvrgnut.
Informativna agencija Baltic News Service javila je da je Bulatov doputovao u litvansku prestonicu Viljnus gde je hitno smešten u bolnicu. Bulatov je nestao 22. januara da bi bio pronađen nedelju dana kasnije sa teškim povredama, brojnim modricama i odsečenim delom uha. Policija je tražila da Bulatov bude saslušan pod sumnjom da je organizovao masovne nerede, ali ga je tužilaštvo oslobodilo odgovornosti.
Istovremeno se jedan od vodećih opozicionih lidera Vitalij Kličko obratio masi od 50.000 demonstranata koja se okupila na kijevskom Trgu nezavisnosti rečima, da su Janukovičeva ostavka i novi izbori jedini put za izlazak iz krize:
„Naš predlog je da se vratimo na Ustav iz 2004. godine što podrazumeva podelu vlasti između predsednika, parlamenta i Vlade i formiranje novog kabineta, ali su prevremeni predsednički i parlamentarni izbori ključni za rešavanje svih ovih pitanja.“
U iščekivanju konkretnih poteza
Kličko i njegov opozicioni kolega Arsenij Jacenjuk sreli su se i razgovarali sa brojnim zapadnim zvaničnicima tokom Međunarodne konferencija o bezbednosti u Minhenu. Kličko je preneo demonstrantima da je tražio „međunarodno posredovanje u pregovorima sa Janukovičem“.
Jacenjuk je, sa druge strane zamolio zapadne partnere za finansijsku pomoć koja im je neophodna:
„Svet ne stoji samo i posmatra nas, oni su odlučili da na pomognu. U dovoljnoj meri. Nisu nam potrebne nove reči, Ukrajinci očekuju konkretne poteze koji su nam već obećani“.
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton najavila je da Evropska unija i SAD rade na pripremi finansijskog paketa za Ukrajinu koji neće biti mali. Govoreći za „Wall Street Journal“ ona je rekla da će ta pomoć biti namenjena kao podrška Ukrajincima tokom tranzicionog perioda kako bi privremena vlada mogla da započne ekonomske reforme uoči predsedničkih izbora koji bi trebalo da se održe 2015. godine.
Inače, predsednik Januković nedavno je prihvatio ostavku premijera Mikole Azarova, ali još uvek nije imenovan njegov naslednik. S druge strane, ukrajinski parlament trebalo bi da otpočne raspravu o reformama Ustava kako bi se neka od ovlašćenja predsednika prenela na premijera ove zemlje.
