Kada je bivši levičar i praksisovac Svetozar Stojanović, koji je tokom devedesetih bio savetnik predsednika SR Jugoslavije Dobrice Ćosića, prihvatio da bude moderator na međunarodnoj filozofskoj konferenciji u Zadru, pojedini učesnici ovog skupa iz Hrvatske nisu skrivali nezadovoljstvo. Uz isticanje da je Ćosić bio glavni ideolog velike Srbije i zagovornik agresije na Hrvatsku, usledili su brojni protesti zbog Stojanovićevog dolaska. Neki od pozvanih su pretili da u tom slučaju neće doći u Zadar, ali je prvi konkretan korak načinio saradnik Instituta za filozofiju iz Zagreba Davor Pećnjak:
„Nisam mogao biti zajedno na skupu sa Svetozarom Stojanovićem koji je bio savjetnik predsednika tadašnje republike Jugoslavije Dobrice Ćosića – ona je tada vodila agresivan rat protiv Republike Hrvatske i BiH.“
Sam Stojanović koji je upravo zbog svog kritičkog nastupa na Korčuli početkom sedamdesetih protiv Josipa Broza, bio izbačen sa beogradskog univerziteta, bio je nemalo zatečen reakcijama svojih kolega iz Hrvatske:
„Moram da kažem da me je vrlo neprijatno iznenadila reakcija dela hrvatske štampe i javnog mnjenja zato što je reč o sastanku međunarodnog filozofskog instituta koji se godinama održava, uvek u drugoj zemlji. Ovog puta je domaćin bio univerzitet u Zadru, znači u Hrvatskoj, ali ona je bila samo domaćin, ne i onaj koji pravi listu učesnika. Prema tome mene nije trebao neko da poziva, a drugi razlog je bio sadržina tog napada jer sam ja tu optužen za svašta. Neverovatno, stvar je počela od toga da sam neki arhitekta rata u BiH i Hrvatskoj. Ja u ratu nikad nisam učestvovao, ni posredno ni neposredno. Optužuje me čovek koji je sam kaže da je bio ratnik – ako hoće da se raspravlja sa nekim neka nađe na srpskoj strani nekog ratnika. Sledeće što je govorio je da sam podržavao režim Slobodana Miloševića – opšte poznato je da sam bio protivnik tog režima, od početka do kraja.“
U odbranu Svetozara Stojanovića ustalo je Srpsko filozofsko društvo, čiji je predsednik Rade Kalik uputio oštar protest zbog onoga što je doživeo kao diskvalifikaciju njihovog uglednog člana:
„Čini mi se da je ovo više etnička netrpeljivost nego bilo kakav argument koji bi se mogao pridodati profesoru Stojanoviću - da se kaže da nije tolerantan, da nije liberalan, da nije demokrata itd.“
U podzemnim slojevima ovog slučaja kriju se mnoge kontraverze, ali je najintrigantije to što se za Stojanovićev dolazak zalagao, između ostalih, hrvatski filozof Jure Zovko, koga u Hrvatskoj pamte po sklonosti ka crnim uniformama i pozdravima sa ispruženom desnom rukom. Na osnovu toga profesor Filozofskog fakulteta iz Zagreba Lino Veljak izvlači zaključak, da desnica na južnoslovenskom kulturnom prostoru već uspostavlja novo bratstvo, što neće ostati bez posledica na srpsko-hrvatske odnose:
„Mnogo je bolja suradnja između radikalnih nacionalista svih strana nego između mainstream političara građanske opcije. Ima jako mnogo ljudi u okviru građanskih političkih orijentacija koji isuviše mnogo vode računa o tomu što će govoriti i što će misliti o njima radikalni desničari, odnosno ona glasna i mala manjina koja, tobože, predstavlja nacionalne interese odgovarajućih naroda. Zbog toga su određeni političari centra, demokratske orijentacije, građanske orijentacije vrlo često ne skloni povlačenju isuviše radikalnih poteza na planu prevladavanja prošlosti i onoga što je prošlost opterećivalo.“
„Nisam mogao biti zajedno na skupu sa Svetozarom Stojanovićem koji je bio savjetnik predsednika tadašnje republike Jugoslavije Dobrice Ćosića – ona je tada vodila agresivan rat protiv Republike Hrvatske i BiH.“
Sam Stojanović koji je upravo zbog svog kritičkog nastupa na Korčuli početkom sedamdesetih protiv Josipa Broza, bio izbačen sa beogradskog univerziteta, bio je nemalo zatečen reakcijama svojih kolega iz Hrvatske:
„Moram da kažem da me je vrlo neprijatno iznenadila reakcija dela hrvatske štampe i javnog mnjenja zato što je reč o sastanku međunarodnog filozofskog instituta koji se godinama održava, uvek u drugoj zemlji. Ovog puta je domaćin bio univerzitet u Zadru, znači u Hrvatskoj, ali ona je bila samo domaćin, ne i onaj koji pravi listu učesnika. Prema tome mene nije trebao neko da poziva, a drugi razlog je bio sadržina tog napada jer sam ja tu optužen za svašta. Neverovatno, stvar je počela od toga da sam neki arhitekta rata u BiH i Hrvatskoj. Ja u ratu nikad nisam učestvovao, ni posredno ni neposredno. Optužuje me čovek koji je sam kaže da je bio ratnik – ako hoće da se raspravlja sa nekim neka nađe na srpskoj strani nekog ratnika. Sledeće što je govorio je da sam podržavao režim Slobodana Miloševića – opšte poznato je da sam bio protivnik tog režima, od početka do kraja.“
U odbranu Svetozara Stojanovića ustalo je Srpsko filozofsko društvo, čiji je predsednik Rade Kalik uputio oštar protest zbog onoga što je doživeo kao diskvalifikaciju njihovog uglednog člana:
„Čini mi se da je ovo više etnička netrpeljivost nego bilo kakav argument koji bi se mogao pridodati profesoru Stojanoviću - da se kaže da nije tolerantan, da nije liberalan, da nije demokrata itd.“
U podzemnim slojevima ovog slučaja kriju se mnoge kontraverze, ali je najintrigantije to što se za Stojanovićev dolazak zalagao, između ostalih, hrvatski filozof Jure Zovko, koga u Hrvatskoj pamte po sklonosti ka crnim uniformama i pozdravima sa ispruženom desnom rukom. Na osnovu toga profesor Filozofskog fakulteta iz Zagreba Lino Veljak izvlači zaključak, da desnica na južnoslovenskom kulturnom prostoru već uspostavlja novo bratstvo, što neće ostati bez posledica na srpsko-hrvatske odnose:
„Mnogo je bolja suradnja između radikalnih nacionalista svih strana nego između mainstream političara građanske opcije. Ima jako mnogo ljudi u okviru građanskih političkih orijentacija koji isuviše mnogo vode računa o tomu što će govoriti i što će misliti o njima radikalni desničari, odnosno ona glasna i mala manjina koja, tobože, predstavlja nacionalne interese odgovarajućih naroda. Zbog toga su određeni političari centra, demokratske orijentacije, građanske orijentacije vrlo često ne skloni povlačenju isuviše radikalnih poteza na planu prevladavanja prošlosti i onoga što je prošlost opterećivalo.“
