Direktor Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa.
EULEX misija svakodnevna je tema odlazeće administracije američkog predsednika Buša. Pre nego što se američki izaslanik Danijel Frid vratio sa Balkana, iz Brisela ka Vašingtonu poleteo je avion sa visokim predstavnikom Evropske unije Havijarom Solanom. U SAD on će o EULEX-u najpre razgovarati sa državnom sekretarkom Kondolizom Rajs, a potom će u Njujorku sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Ban Ki Munom razmotriti dogovor o novoj kosovskoj misiji koji je ovaj sklopio sa Beogradom. Solanina misija ima za cilj raspoređivanje EULEX-a već u decembru. Osim sa nepristajanjem kosovske vlasti na srpske uslove, preko okeana je otputovao i sa novom hladnom porukom iz Beograda.
U Beogradu zadovoljno trljaju ruke. Po prvi put od proglašenja nezavisnosti Kosova dogovore sa Briselom ne koči Beograd, nego Priština. Stoga i srpski zvaničnici kao retko kada novinare redovno upućuju da sve odgovore vezane za dileme o EULEX-u, potraže kod Hašima Tačija.
Patrijarh Pavle ostaće na čelu Srpske pravoslavne crkve uprkos molbi kojom je nedavno zatražio povlačenje, a mitropolitu Amfilohiju (koji obavlja patrijarhove dužnosti) nadležnosti nisu proširene. Radiju Slobodna Evropa to je potvrđeno tokom drugog dana Sabora SPC.
Posle pobede Baraka Obame, vlasti u Beogradu očekuju bolje odnose sa SAD. Iako smatraju da će rezultat američkih izbora osetiti i građani Srbije, analitičari se slažu da promena u Vašingtonu neće uticati na politiku te zemlje prema zapadnom Balkanu.
Tužilaštvo Albanije odbilo je saradnju sa srpskim Tužilaštvom za ratne zločine u istraživanju sumnji vezanih za navodnu trgovinu organima Srba kidnapovanih sa Kosova tokom i posle rata 1999. godine. Takve sumnje u svojoj knjizi "Gospođa tužiteljka" obelodanila je bivša šefica Haškog tužilaštva Karla del Ponte. Nadležni u Srbiji ipak nastavljaju istragu, a bivši premijer Albanije Pandeli Majko u razgovoru za naš program kaže da u vreme kada je bio na čelu Vlade nije imao bilo kakva saznanja da se organizovana trgovina organima sprovodi na severu zemlje, u senci dramatičnih zbivanja na Kosovu.
Višegodišnja uvezanost kriminala i politike osnovni su razlog zbog kog i danas u regionu dominira utisak da je organizovani kriminal koherentiji, stabilniji i povezaniji, nego što su to policija ili uopšte drugi instrumenti sistema. Sve je manje izvesno da su države Balkana sposobne da, bez pomoći spolja, reše problem koji usporava i njihovo približavanje EU.
Situacija u BiH, trinaest godina posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, je poražavajuća, ocenjuju i u Beogradu. Svi se slažu da je za takvo stanje najodgovornija međunarodna zajednica, a ne isključuju ni odgovornost država regiona, ali se pri tome razlikuju u objašnjenju kome se šta može pripisati u krivicu. Svakako, možda po prvi put, ocenama Pedija Ešdauna i Ričarda Holbruka u Srbiji niko se ne protivi.
Oko 2.000 studenata Univerziteta u Beogradu, drugi put u dve nedelje, blokiralo je saobraćaj u centru glavnog grada Srbije. Prošle sedmice to su učinili ispred Skupštine Srbije, a danas u Nemanjinoj ulici ispred Vlade Srbije. Za razliku od nekih ranijih godina kada su studentski protesti uglavnom bili politički inspirisani, ovog puta razlog koji akademce izvodi na ulice je socijalne prirode, kažu oni, i traže da studiranje na državnim fakultetima – manje košta.
Srbija prihvata dolazak EULEX misije na Kosovo ali pod posebnim uslovima, izjavio je predsednik Republike Boris Tadić i time potcrtao stav srpske administracije. Ipak, ima i drugačijih stavova i onih koji smatraju da se odbijanjem ili postavljanjem uslova EULEX-u bez potrebe dodatno komplikuje kosovsko pitanje.
Slavni košarkaš Vlade Divac potvrdio je da je prihvatio poziv potpredsednika Vlade Srbije i šefa policije Ivice Dačića da bude njegov savetnik za dijasporu, sport i humanitarni rad. Istovremeno, poznati advokat, čest branilac haških optuženika, prihvatio je Dačićev poziv i od 8. oktobra je njegov savetnik za pravna pitanja. U srpskoj javnosti vlada prilično interesovanje za savetnike tamošnjih političara, međutim to nije toliko slučaj zbog njihovih profesionalnih kvaliteta, koliko zbog toga što u političke kabinete sve češće ulaze poznate ličnosti – od advokata i novinara, preko glumaca, a nisu zaobiđeni ni muzičari.
Bez značajnijeg odjeka prolazi u javnosti u Srbiji inicijativa Mustafe Cerića da se 11. jul proglasi danom žalosti u Evropi. Komentari poslanika u Skupštini Srbije kreću se od poziva da se pronađe prikladan način za podsećanje na sve žrtve bosanskog rata, pa do negiranja srebreničke istine. Sudeći po anketama u Beogradu upravo na toj liniji se kreće i raspoloženje javnosti. Očigledno je da srpsko društvo i srpska politička elita nisu sazreli do mere da priznaju odgovornost za genocid počinjen u Srebrenici, a time i demonstriraju spremnost da javno pokažu solidarnost sa žrtvama, što bi mogla biti svrha dana žalosti.
"Antifašistička kampanja" pozvala je građane Srbije da se u subotu okupe u centru Beograda i to samo sat vremena pre mitinga koji su na istom mestu zakazali pripadnici ektremnih desničarskih organizacija "Krv i čast" i "Nacionalni stroj".
U odbrani svog teritorijalnog integriteta, kako se redovno može čuti od srpskih zvaničnika, Beograd je pokrenuo međunarodne inicijative sa ciljem obaranja u februaru proglašene i od oko 50 država priznate nezavisnosti Kosova. Srpski predsednik Boris Tadić juče je savetovao naciju da ne očekuje previše jer u ovom trenutku nije izvesno da li će inicijativa da kosovski slučaj preispita Međunarodni sud pravde uspeti.
Kultna glumica iz Srbije Sonja Savić, poznata i u bivšoj Jugoslaviji, preminula je u utorak. Uzroci smrti nisu poznati, osim što se zna da u kobnom trenutku nije bila sama, ali da je po dolasku Hitna pomoć mogla samo da konstatuje smrt. O Sonji Savić razgovarali smo sa dvojicom reditelja sa kojima je napravila svoje najznačajnije filmske role.
Nakon što je crnogorska policija u nedelju sprečila meštane sela kod Nikšića da blokiraju put sveštenicima i vernicima Crnogorske pravoslavne crkve, oglasio se mitropolit crnogorski Amfilohije, optužujući policiju za „neprofesionalno i drsko ponašanje“.
Emir Kusturica odrekao se statusa počasnog građanina Užica. Ovaj slavni filmski reditelj učinio je to nakon što se našao na udaru svojih komšija koji su se usprotivili inicijativi da se proširi površina koja pripada parku "Mokra Gora", a koje je Kusturici predato na upravljanje. Međutim, protest lokalnih meštana pretvorio se u upućivanje šovinističkih uvreda Kusturici, a povodom njegovog muslimanskog porekla, iako je on 2005. godine promenio veru, prešao u pravoslavlje i uzeo ime Nemanja.
Vlada Srbije istrajaće u nameri da na međunarodnom nivou obori kosovsku nezavisnost, a taj pokušaj neće uticati na vladinu proevropsku politiku. Istovremeno, Beograd se nada da će UN zatražiti mišljenje od Međunarodnog suda pravde o legalnosti kosovske nezavisnosti.
Istoriju Bitefa možemo nazvati istorijom savremenog teatra, jedna je od poruka koja se šalje sa Internet sajta Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala, čije je otvaranje zakazano za ponedeljak, 15. septembar. Festival osnovan 1967. godine, ove godine po 42. put, okupiće najprestižnije pozorišne umetnike dopunjavajući tako imidž festivala na kome od osnivanja do danas skoro da nije bilo značajnog umetnika koji se na Bitefovim daskama nije oprobao. Bitef je fenomen koji je opstao i onda kada je u Srbiji sve stajalo.
U izvještaju Svjetske banke o tome kako je poslovati u 181. zemlji svijeta, petu godinu za redom Istočna Evropa i Centralna Azija su najposlovnije svjetske regije. Međutim, mnogi zamjeraju ovom izvještaju jednostranost, te to što se najviše usmjerio jednom apsektu - procesu dobijanja dozvole za pokretanje posla. Kako su rangirane zemlje regije?
Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji sa EU imao je nezabeležene efekte na političku scenu u Srbiji. Potpisan uoči izbora, po mnogima, doprineo je padu prošle i formiranju nove, proevropske Vlade, pratilo ga je više od četiri meseca burnih rasprava, da bi se na kraju upravo ovom dokumentu moglo zahvaliti na dubokoj podeli u najjačoj opozicionoj stranci - Radikalima Vojislava Šešelja. Posle svega Sporazum je u Skupštini Srbije izglasan za ne više od pet minuta.
Učitajte više sadržaja...
