Osim što je mitropolit Amfilohije u otvorenom pismu šefu crnogorske policije zatražio zaštitu “za narod i crkvu Božiju”, njegov bliski saradnik protojerej Velibor Džomić kazao nam je da će Crkva i dalje širiti samo poruke mira. Drugačije ona ne može zaštiti svoju pastvu, naveo je naš sagovornik. Protojerej Džomić navodi da poslednji događaji imaju jaku političku pozadinu te da će se posledice tek sagledavati:
„Ne sme se gubiti iz vida da Ministarstvo unutrašnjih poslova vodi pripadnik partije Ranka Krivokapića koja je u poslednjim mesecima u ozbiljnim razmimoilaženjima sa svojim partnerom i da je moguće da to već ima uticaja na predizbornu kampanju koja se polako zahuktava s obzirom da su izbori najavljeni za sledeću godinu. U svakom slučaju morate imati na umu da je ovo najveće hapšenje građana nakon Informbiroa i Golog otoka. Da podsetim samo da su nakon demonstracija kada su, kako su rekli, jurišali na Vladu 1997. godine, uhapsili 40 ljudi. A da je sada uhapšeno 65. Znači, najveće hapšenje od Golog Otoka u Crnoj Gori se dogodilo u nedelju u Dragovoljićima. Hapsili su babe od 75 godina. Tako da verovatno to ima neku svoju konotaciju. I političku. Neko je priredio provokaciju.“
Naši pokušaji da dobijemo komentar iz Ministarstva vera Srbije nisu urodili plodom. Nismo uspeli da dopremo ni do ministra vera Bogoljuba Šijakovića koji je rođen u Nikšiću, a predavao je i antičku filozofiju na tamošnjem Filozofskom fakultetu. Analitičar i poznavalac prilika u Srpskoj pravoslavnoj crkvi Živica Tucić ocenio je da se može očekivati da će država Srbija i dalje ostati izvan spora koji se događa u Crnoj Gori, te da na poslednji i slične incidente neće reagovati:
„Ne može da reaguje. Oni su građani Crne Gore. Država može da tvrdi da su oni Zakon o saobraćaju ili tako nešto povredili. Ako želite nekoga u nečemu da sprečite uvek možete naći izgovor. Nije ovo pitanje među državnih odnosa. To je ipak unutrašnji crnogorski problem. Srpska crkva može da reaguje odavde, ali samo Crkva. Ali ne vidim izgleda da se u to država uključi, čak ni potrebe.“
U Crkvi još navode da spor koji je okončan privođenje 65 meštana sela Dragovoljić i Župa Nikšićka nije imao samo versku pozadinu. Protojerej Velibor Džomić naime navodi kako je „pokušaj anatemisanog i prokletstvu predatog raspopa Miraša Dedejića“:
„Doživeo sam kao veliku provokaciju narodu Božijem, posebno u kontekstu činjenice koja se zna. A to je da se meštani tih sela mesecima bore da zaštite svoj biološki prostor od uništavanja eksplozivnih naprava na prostoru tih sela. To je planirano u izvođenju Ministarstva odbrane Crne Gore. Dakle, pored biološkog i fizičkog zagađenja koje je pretilo meštanima, očigledno je najavljeno i jedno duhovno zagađenje.“
Nezavisno od ovakvih ocena, analitičar Živica Tucić napominje da je spor između Srpske pravoslavne i kanonski nepriznate Crnogorske crkve, često politički motivistan, a pre svega je imovinske prirode:
„Crna Gora će sigurno morati da respektuje i Mitropoliju koja sada postoji. Njoj ne može niko oduzeti njenu imovinu. Ako nastane neka nova crkva neka radi, nega gradi, šta god hoće. Tu su se umešale prejake emocije. Nema tu rešenja. Ako je crnogorskoj državi stalo da napravi jednu crkvu neka je pravi. Ali tu nema prelaska iz legalne u nju, tu nema nikakvog kontakta sa svetom. U Ukrajini na primer imate dva raskola, svaki od njih ima stotine parohija, koje imaju milione vernika, pa im svetsko pravoslavlje uopšte neće pružiti ruku. Znate, postoji neko kanonsko pravo, šta se tu može.“
Podsećamo, Vrhovni sud Srbije juna ove godine vrtio je na ponovno odlučivanje Ministarstvu vera odluku o upisu Crnogorske pravoslavne crkve u registar verskih zajednica u Srbiji. Rešenje se još čeka.
