Za Sporzum koji je parafiran 7. novembra prošle godine u Briselu, a potpisan 29. aprila ove godine u Luksemburgu, glasalo je 140 poslanika vladajuće većine i Liberalno demokratske partije, dok je 28 poslanika Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije glasalo protiv. Poslanici Srpske radikalne stranke i grupe nazvane “Napred Srbijo”, na čijem je čelu od juče Tomislav Nikolić, prisustvovali su sednici ali nisu glasali. Ne skrivajući zadovoljstvo zbog konačno obavljenog posla, te usvajanja dokumenta koji je najozbiljniji korak Srbije na putu ka EU, novinarima se nakon glasanja obratila predsednica Parlamenta Slavica Đukić Dejanović:
“Koristim ovu priliku da građanima Srbije čestitam i da nam poželim da ovaj zakonodavni momenat bude samo prva karika u lancu čitavog niza događaja koji će to obebzediti i u praksi.”
Zahvaljujući konačnoj ratifikaciji Sporazuma, najbolje vesti stižu za praviredu koja se može nadati, između ostalog, ukidanju carinskih i količinskih ograničenja na uvoz industrijskih proizvoda poreklom iz Srbije u Evropsku uniju, kao i obratno. Takođe, EU i Srbija će, u periodu od najviše šest godina postepeno uspostaviti bilateralnu zonu slobodne trgovine. Uz to, vrlo bitno za građane Srbije u dijaspori, zabranjuje se svaka njihova diskriminacija, vezana za poslove koje obavljaju, njihovo sticanje i otpuštanje, a zasnovana na tome što ne dolaze iz neke od država EU.
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić je odluku opisao kao istorijsku, ali je izrazio i žaljenje što u Skupštni nije postignut potpuni konsenzus:
“Žao mi je što nismo uspeli da ostvarimo naciolnalni konsenzus oko ulaska u Evropsku uniju. Ali isto tako primećujem da Srpska radikalna stranka i novi poslanički klub Tomislava Nikolića nisu glasali protiv Sporazuma.”
Međutim, može se reći da je usiljena saglasnost ipak ostvarena. Naime, Sporazum je usvojen, ali sa amandman Tomislava Nikolića, koji je on svojvremeno postavljao kao uslov da Radikali glasaju za SSP. Kada je Vojislav Šešelj iz Haga naložio da to ipak ne čine, Nikolić je podneo ostavku, ali je amandman ipak ostao. Odnosi se na član 135. Sporazuma, koji predviđa da se dokument ne primenjuje na Kosovu, koje je pod međunarodnom upravom. Nikolić je predlagao da se upravo ova formulacija shvati kao potvrda teritorijalne celovitosti Srbije.
Ipak, to što je Skupština stala iza njegovog amandmana (pri čemu mu ni sam nije dao glas – poštujući tako odluku Predsedništva stranke čiji je još uvek poslanik), po Nikoliću nije znak spremnosti na dublju saradnju sa proevropskim vladajućim blokom:
što budemo radili u političkom životu je sa ciljem da mi pobedimo pa da oni budu opozicija nama. Ali usvajanjem mog amandmana oni su Zakon o ratifikaciji potpuno prilagodili željama Srpske radikalne stranke i željama Vojislava Šešelja. Sukob koji je potom izbio između Šešelja i mene je posledica želje da je budem odstranjen iz Stranke, a ne želje da ne bude usvojen Sporazum.”
Na drugoj strani, u do juče Nikolićevoj SRS sada imaju problem i sa članom 2 u kome se insistira na regionalnoj saradnji i dobrosusedskim odnosima. Potpredsednica Parlamenta, Radikalka Nataša Jovanović to dovodi u vezu sa kosovskim pitanjem:
“Mi to ne možemo nikada da prihvatimo. I mislim da ne govorim samo o biračkom telu koje pripada SRS-u, nego da govorim o ljudima koji tek sada stastavaju da glasaju, oni koje nazivaju novom srpskom omladinom. Pre svega ti mladi ljudi koji ne pristaju da se na takav način neko poigrava sa našom sudbinom da nam otima teritoriju.”
Radikali pak nisu imali nikakvu dilemu po pitanju energetskog sporazuma sa Rusijom. Uprkos svim nedoumicama, za taj Sporazum je glasala skoro cela vlast i cela opozicija. Za je bilo 214 poslanika, izuzev četiri poslanika vladajuće Lige socijaldemokrata Vojvodine koji od juče i protestuju tvrdeći da je ruski aranžman nepovoljan. Ministar Mlađan Dinkić je izjavio da je Srbija spremna da pređe u drugu fazu – potpisivanje ugovora koji prizlaze iz Sporazuma:
“U tom smislu ja sam danas uputio i odgovarajuća pisma onim predstavnicima partnera u Rusiji za koje procenjujemo da će imati ključnu ulogu u daljim pregovorima.”
Konačno, Srbija je rešila pitanje dva dokumenta, koji iako su toliko i kritikovani i hvaljeni, svakako određuju pravac u kom će zemlja dalje ići.
