UNHCR podržava poslednje mere koje je Vlada Srbije preduzela u cilju suzbijanja krijumčarenja migrantima, navela je u izjavi za RSE predstavnica ove organizacije Mirjana Milenkovski.
Prema njenim rečima, ni nakon odluke vlasti u Beogradu da formira posebne vojno-policijske jedince za suzbijanje ilegalnih migracija, nema osnova za sumnju da će Srbija promeniti pozitivan odnos prema migrantima kog se drži od početka izbegličke krize.
Milenkovski napominje da svaka država ima pravo da štiti svoje granice na način koji smatra najprihvatljivijim, te podseća da u Srbiji važi Zakon o azilu iz 2008. godine, koji omogućava azilantski pristup svim licima koji ga zatraže. Zakonski okvir i iskustvo odnosa prema izbeglima i migrantima koji je demonstriran u poslednjih godinu dana, umanjuje strah od mogućih kontraindikacija poslednjih mera:
“Kada su ljudima koji beže od progona zatvorene granice, oni najlakše pribegavaju krijumčarima, koji su uvek dobro organizovni. Izbeglice tako dodatno otežavaju svoj i inače veoma težak položaj”, kaže Milenkovski.
Pri tome iz odluke Vlade Srbije, nastavlja naša sagovornica, jasno se vidi da će oni koji budu tražili azil imati pristup azilnim procedurama. Taj pricnip dobar je osnov za garanciju da ratne izbelice neće trpeti zbog pooštrenih pravila kontrole prolaza:
“Za ljude koji beže i traže pristup na teritoriji neke države se ne zna da li su izbeglice ili ekonomski migranti dok ne prođu adekvatne azilne procedure. Onog trenutka kada je prođu, na njih se primenjuje jedan set pravila, procedura koji određuju način postupanja sa njima. Ako su ekonomski migranti i u Srbiji i svim drugim zemljama se prema tim ljudima postupa u skladu sa nacionalnim zakonima tih država.”
Nebojša Stefanović
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović saopštio je da je u protekle dve godine u ovoj državi uhapšeno više od 1.500 ljudi zbog krijumčarenja migranata. Gostujući na RTS-u on formiranje policijskih i vojnih timova pravda potrebom suzbijanja takvog trenda, pri čemu prava ekonomskih migranata takođe, bez obzira na primene novih mera, ne bi trebalo da budu ugrožena:
“Došli smo do situacije da se sada radi o zemljama koje nisu ni na koji način ugrožene. U najvećem procentu, preko 80 odsto, govorimo o Avganistancima, Pakistancima… Imate situaciju da je Evropska unija poslala jasan signal da ti ljudi u Evropi neće dobijati azil. Mi našu državnu granicu želimo da zaštitimo kako nam se ne bi dogodilo da se za kratko vreme veliki broj ubaci u zemlju, pa da posle iz nje ne mogu da izađu.”
Kako je saopštila Vlada Srbije policijske i vojne snage kontrolisaće granicu sa Bugarskom i Makedonijom. U vojno-policijskim timovima, kako je najavljeno, biće prisutni i prevodioci i socijalni radnici.
Da li ove mere mogu učiniti nebitnom nestručnost vojnih lica za regulisanje izbegličko–migrantskih okolnosti, pita se direktor Centra za pružanje i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović:
“Vojnik nema potrebna znanja, ni mogućnost da nekog uhapsi, niti da koristi nikakvu silu osim oružane. Tako da ne vidim mogućnost da vojska u ovom smislu može efektivno da se upotrebi, sem u borbi protiv krijumčara i trgovaca ljudima. Treba biti oprezan jer mi u ovom trenutku ne znamo kakav će režim biti primenjen. Kako će eventualna kontrola da se sprovodi na terenu, ko ima koja ovlašćenja. To ništa još ne znamo.”
Izbeglice u Subotici
Podsetimo, još neke zemlje evrope uključivali su vojne snage u regulisanje izbegličkog i migrantskog pitanja, ali permanentno prisustvo vojske na granici realizovala je samo Mađarska nakon što je podigla žičanu ogradu prema Srbiji.