Više stotina izbeglica sa Bliskog istoka, posle kratkotrajnog zatišja, već danima se okuplja u parku kod beogradske autobuske stanice gde od humanitaraca preuzimaju pomoć u osnovnim potrepštinama. Većina njih u Srbiji je i dalje zaglavljena, s obzirom na to da im je od zatvaranja takozvane 'balkanske rute' onemogućen put ka državama Evropske unije.
Kako su nam neki od njih i sami priznali, imali su posla sa krijumčarima - koji su prema poslednjim podacima Europola uključeni u prebacivanje čak 90 odsto izbeglica koje su kročile na tlo EU.
Sendvič i čaj. Obrok je na koji desetine ljudi čeka u redu dok humanitarci pored njih ređaju kutije sa odećom i obućom čija će podela uslediti nakon hrane. Jedan od izbeglica iz reda pokazuje na svoje iscepane pantalone. Ubrzo dobija uveravanja da će njegov problem biti rešen.
Uz njega je Karim, Avganistanac u svojim dvadesetim, koji nam kaže da je u Srbiju pristigao iz Bugarske. U jednom od prihvatnih kampova proveo je poslednja tri dana.
"Pokušavam da dobijem informacije od nekoga ko je prešao granicu. Koliko znam, u poslednjih osam dana dozvoljen je prelaz za tridesetak ljudi. Čekam vesti, možda će jednog dana reći da svi smemo da pređemo. U Srbiji sam kratko, ne znam ništa o krijumčarima. U Bugarskoj i Turskoj ih je bilo, a cena je zavisila od čoveka do čoveka. Osamsto, hiljadu ili hiljadu i po evra. Zavisi od rute, da li se ide iz Avganistana u Srbiju, Austriju ili Tursku. Tražim put jer nema šanse da se vratim. Ovde smo i pokušavamo da pređemo mađarsku granicu“, objašnjava Karim, diplomac Fakulteta političkih nauka u Kabulu.
Izbegličke priče: Kako nastaviti do EU?
On još nije čuo za krijumčare ili stupio u kontakt sa njima u Srbiji. Njihov broj se povećava, imajući u vidu da ih je sve više iz redova "bivših“ izbeglica. Javna je tajna da je deo prognanih sa Bliskog istoka kojima je odobren azil u Srbiji počeo da se bavi tim nelegalnim, unosnim poslom. Pojedini na taj način pokušavaju da zarade novac za eventualni nastavak putovanja ka državama članicama EU.
U krugu oko autobuske stanice među izbeglicama se pročulo jedno ime – izvesni Sultan, kome se, međutim, u toku prepodneva izgubio trag.
Pakistanac koji nam se predstavio kao Hasan jedna je od njegovih potencijalnih mušterija. U Srbiju je ušao potpuno ilegalno pošto mu je, kako tvrdi, tokom puta kroz Bugarsku tamošnja policija uzela sve što je imao.
"Neko mi je dao broj telefona jednog krijumčarama koji me može prebaciti u Mađarsku. Tako da ćemo ilegalno preći granicu. On će preseći žičanu ogradu, naznačiti da nam da krenemo i mi ćemo preći. Ne poznajemo ga lično, on je među ostalim ljudima. Nakon sečenja žice oni se vraćaju nazad i nastavljaju da se bave svojim poslom“, priča Hasan.
Ovaj Pakistanac opisao je mehanizam krijumčarenja koji već neko vreme funkcioniše na granicama država koje su podigle žičane ograde, objašnjava za naš program Branislava Đonin, volonterka punkta "InfoPark“, u koji iscrpljene i glade izbeglice svraćaju po informacije i pomoć.
"Zapravo u mnogim trenucima ti krijumčari su njihova poslednja slamka za koju se hvataju. Naravno posao policije je da istraži sve to i proba da raskrinka tu grupu. Mi smo policiju informisali i oni su reagovali u nekim situacijama kada su kolege alarmirale. Čak su uspele i da oslobode jednu grupu u ljudi koja je bila zarobljenau stanu. Ali, kao što sam rekla, oni se stalno smenjuju. I čak kad jedni, tako da kažem, 'padnu' odmah dođu novi koji ih zamene“, objašnjava Branislava Đonin.
Prema zvaničnim podacima, policija u Srbiji je do sada privela 187 osumnjičenih osoba za pokušaj krijumčarenja više od 1.300 ljudi. Procenjuje se da je ovaj nelegalni biznis u istočnoj Evropi krijumčarima obezbedio profit od oko pet milijardi dolara.
