U Srbiju i dalje svakodnevno ulazi oko stotinak migranata sa bliskog istoka, a tokom ove godine oko 2.700 ljudi izrazilo je nameru da zatraži azil u našoj zemlji.
Međutim, čak i kada uđu u proceduru za dobijanje azila i budu smešteni u neki od centara za azilante, oni ubrzo nastavljaju put prema Zapadnoj Evropi pa ih, prema podacima humanitarnih organizacija, u Srbiji trenutno boravi tek nešto više od dve stotine.
Mirjana Milenkovski iz UNHCR-a za Srbiju kaže za Radio Slobodna Evropa da je u aprilu ponovo uočen povećan broj migranata koji stižu u Beograd, kao i onih koji su izrazili nameru da zatraže azil u našoj zemlji.
„Primetili smo povećan broj ljudi koji se nalaze u parkovima u Beogradu i koji i inače dolaze do glavnog grada, što nije bio slučaj prošle zime i početkom ove godine. Broj ljudi koji su izrazili nameru da traže azil u Srbiji je samo u maju 180, a u 2016.godini, ih je preko 2.700“, kaže Milenkovsi.
Prema navodima Ivana Miškovića, portparola Komesarijata za izbeglice i migracije i pored toga Srbija nije nihovo primarno odredište već samo tranzitna zemlje koju nastoje da što pre napuste. On za naš program kaže da ih je početkom marta u Srbiji bilo oko 2.000, ali da se taj broj u međuvremenu drastično smanjio.
„U međuvremenu je većina migranata napustila Republiku Srbiju što je još jedan dokaz da njima Srbija nije finalna destinacija, već samo tranzitna zemlja. Prema tome, oni su svoj put nastavili dalje, a znamo i da granice nisu hermetički zatvorene pa sa te strane nije nemoguće napustiti zemlju“, navodi Mišković.
Valjda zbog toga, po rečima naše sagovornice iz UNHCR-a, u pet centara za azilante trenutno boravi samo 240 migranata, jer i pored dobrih uslova za smeštaj i pomoći humanitarnih organizacija, oni ne žele duže da borave u njima i pronalaze način za nastavak putovanja.
„Najveći broj izbeglica - tražilaca azila, smešten je u Krnjači - 209. U ostala četiri centra Banji Koviljači, Bogovađi, Sjenici i Tutinu, takođe postoji izvestan broj njih, tako da je ukupan broj ljudi koji su smeštni u centre za azil 241“, precizira Milenkovski.
Prema Miškovićevim rečima, u Srbiji praktično više nema „zaglavljenih izbeglica“ kao ni onih koji ovde borave ilegalno, a činjenica je da se migranti u Srbiji, za razliku od ranijeg perioda, zadržavaju veoma kratko i da „čak i kada uđu u proceduru za dobijanje azila i budu smešteni u neki od centara za azilante, brzo nestavljaju put prema krajnjem odredištu“.
„Oni samo čekaju prvu priliku da napuste Srbiju. Ovde ili čekaju da im se priključi neko od članova porodice koji su se igubili tokom puta, ili čekaju da im legne neki novac. U svakom slučaju, praksa je pokazala da čak i migranti koji dočekaju kraj azilne procedure i nude im dodeljen neki vid zaštite, napuštaju Republiku Srbiju“, kaže naš sagovornik iz Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije.
Milenkovski ističe da, nakon zatvaranja takozvane „Balkanske izbegličke rute“, sve više ljudi svoj hod po mukama nastavlja ilegalnim putevima i da je ponovo uspostavljen pravac prema severu zemlje i Mađarskoj.
„Takođe uočavamo da je povećan i broj ljudi koji dolaze ilegalnim putevima i da ponovo graviraju prema Mađarskoj gde, jedan deo njih, ako pređu granicu, ima pristup azilnoj proceduri u toj zemlji, odmah iza granice“, kaže Milenkovski.
Ilegalni pravci kretanja i nova strategija izbeglica na putu ka Zapadnoj Evropi skoro su potpuno ispraznili Prihvatni centar u Preševu na krajnjem jugu Srbije gde je sada smešteno samo 65 migranata.
Ovde je prošlog leta i jeseni vladala neopisiva gužva, a Crveni krst je tada dnevno delio po nekoliko hiljada obroka, a sada samo stotinak.
Među migranitima u Preševu je dosta žena i dece, ali su svi oni dobro zbrinuti, a hrane, odeće i obuće ima dovoljno, kaže Ahnet Haljimi, sekretar Crvenog krsta u tom mestu.
„Mi im delimo hranu, pakete za održavanje higijene, instatnt supe i čajeve, a za nekoliko dana počećemo da im spremamo i kuvanu hranu. Među izbeglicama kojima mi pomažemo ima dosta žena i dece, a mi ćemo pripremati oko stotinak obroka dnevno jer njihov broj stalno varira“, kaže Haljimi.
UNHCR i Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije najavljuju da će nastaviti da pomažu svim ljudima kojima je to potrebno, a njihovi predstavnici i dalje se nalaze na svim lokacijama gde ima izbeglica, gde im dele osnovnu humanitarnu pomoć i pravne savete.
