U Beogradu je potvrđeno da je Brisel uputio poziv potpredsedniku Vlade Aleksandru Vučiću da, uz premijera Ivicu Dačića, koji je delegiran da vodi u ime Srbije pregovore sa premijerom Kosova Hašimom Tačijem, i on učestvuje u osmoj rundi dijaloga Beograda i Prištine 2. aprila.
Time Brisel neuvijeno pokazuje da zna gde leži faktički politička moć u današnjoj Srbiji kažu sagovornici RSE, koji analiziraju da li je opasnija ta vaninstitucionalna koncentracija moći od koristi koje može da ima današnja Srbija na čijem je čelu političar spreman da se uhvati u koštac sa najosetljivijim problemima kao što su Kosovo i korupcija.
Na pitanje zašto Brisel traži da u sledećoj rundi dijaloga bude uz premijera i potpredsednik Vlade, ministarka iz redova Dačićevih socijalista Slavica Đukić Dejanović za naš Radio kaže:
„Pretpostavljam da je to zbog toga što je najveća partija u vlasti, personalizovana kroz njenog lidera gospodina Vučića. A i nama odgovara da se medju nama u Vladi podeli odgovornost pred našim građanima.“
„Brisel poziva Vučića očigledno procenjujući da on ima veću moć od Dačića, veću moć odlučivanja i verovatno onda računaju da sa njim mogu lakše da razgovaraju. Ali, to je vrlo neprijatna stvar za srpsku stranu, jer nije baš običaj da se tako određuje sastav pregovaračke delegacije. Već odziv na to će biti neki signal da li Beograd u sledećoj, osmoj rundi nastupa mekše ili tvrđe“, odgovorio je na isto pitanje hroničar domaćih političkih zbivanja Milan Milošević.
Brisel je zainteresovan da preko najmoćnijeg čoveka u Srbiji obezbedi uspešan završetak pregovora sa Prištinom. To je uostalom i benefit za Srbiju, imati političara na vlasti koji ima dovoljno jaku poziciju da može, ako hoće, da preseče i takav Gordijev čvor i takav balast kakvo je danas za Srbiju Kosovo.
"Onima koji posreduju u tom pregovaranju veruju da bi Vučić mogao zbog takvog svog čvrstog položaja, za sada nekompromitovanog ako se izuzme njegova prošlost, da pristane na nešto što Dačić, koji je u novije vreme kompromitovan, možda ne bi mogao da prihvati“, kaže profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić i dodaje odmah da na domaćem terenu ostaje opasan problem.
"Ta koncetracija zaista velike političke moći u rukama jednog čoveka se ne može označiti kao veoma dobar razvoj , bez obzira kakva je ko ličnost. Ako odluke dolaze iz nekontrolisane ili polukontrolisane moći, to onda za državljane jedne države ne može biti dobar znak“, ocenjuje profesorka Rakić Vodinelić.
„U njegovim rukama su koncentrisane brojne nadležnosti, od toga da je ministar za odbranu, do toga da kontorliše tajne službe, do najvažnijeg činioca u, pokazalo se do sada, uspešnoj borbi protiv korupcije.“
Pogubno izmeštanje moći sa insititucija
U njegovoj senci su obe institcije i Vlada i Predsednik Republike, ocenjuje Milan Milošević:
„On je postao ličnost koja se pita gotovo o svemu“, napominje Milošević.
Rakić Vodinelić poredi odnos realne moći između predsednika Republike i potpredsednika Vlade:
„Predsednik Republike se drži, da li on sam ili ga drži Vlada, podalje od pregovora. Njegov pokušaj da kanališe ili ograniči te pregovore (preko Platforme o Kosovu) nije uspeo.“
Vučiću malo ko osporava predanost poslu, većina javnosti je ubeđena da on zaista hoće da uredi Srbiju ogrezlu u korupciji. Sam Vučić to predstavlja kao samožrtvovanje, ne jednom je ponovio jednu nedovoljno objašnjenu tvrdnju da zna kako će završiti, kako završavaju oni koji se zamere moćnim mafijašima.
"Naravno da je važno i vođstvo i tempo koji se diktira sa vrha, ali kad je moć izmeštena na neku naoko sporednu adresu, to obično ne izađe na dobro. Videćemo šta će biti", kaže Milošević.
U novijoj i starijoj istoriji Srbije poznata je sklonost ka autoritarnoj vlasti. U Srbiji se vladari obožavaju, sve dok ne postanu omrznuti.
Rakić Vodinelić poredi Vučićevu političku moć sa onom koju je imao kabinet bivšeg predsednika Borisa Tadića:
„Tu apsolutno nema nikakve razlike. Ima razlike možda u maniru i načinu ali suštinski nema nikakve razlike. Ista koncentracija vlasti koju je sebi obezbedio Tadić, moram reći u nekom mnogo dužem periodu, Vučić je obezbedio u vrlo kratkom vremenskom razdoblju.“
Milošević podseća na nešto raniji, za Srbiju, najpogubniji primer izmeštanja moći sa institucija na ličnosti:
„To je bio slučaj sa Slobodanom Miloševićem. Gde god je on bio, tu je bila moć. Kad je bio predsednik Srbije, tu je bila moć, kad je bio predsednik partije, tu je bila moć, kad je bio predsednik Jugoslavije i tu se premestila moć“, kaže Milošević.
Na pitanje da li tim putem ide Vučić, Milošević odgovara:
„Ne znamo kojim putem ide, ali to je prosto primer za poređenje.“
Time Brisel neuvijeno pokazuje da zna gde leži faktički politička moć u današnjoj Srbiji kažu sagovornici RSE, koji analiziraju da li je opasnija ta vaninstitucionalna koncentracija moći od koristi koje može da ima današnja Srbija na čijem je čelu političar spreman da se uhvati u koštac sa najosetljivijim problemima kao što su Kosovo i korupcija.
Na pitanje zašto Brisel traži da u sledećoj rundi dijaloga bude uz premijera i potpredsednik Vlade, ministarka iz redova Dačićevih socijalista Slavica Đukić Dejanović za naš Radio kaže:
„Pretpostavljam da je to zbog toga što je najveća partija u vlasti, personalizovana kroz njenog lidera gospodina Vučića. A i nama odgovara da se medju nama u Vladi podeli odgovornost pred našim građanima.“
„Brisel poziva Vučića očigledno procenjujući da on ima veću moć od Dačića, veću moć odlučivanja i verovatno onda računaju da sa njim mogu lakše da razgovaraju. Ali, to je vrlo neprijatna stvar za srpsku stranu, jer nije baš običaj da se tako određuje sastav pregovaračke delegacije. Već odziv na to će biti neki signal da li Beograd u sledećoj, osmoj rundi nastupa mekše ili tvrđe“, odgovorio je na isto pitanje hroničar domaćih političkih zbivanja Milan Milošević.
Brisel je zainteresovan da preko najmoćnijeg čoveka u Srbiji obezbedi uspešan završetak pregovora sa Prištinom. To je uostalom i benefit za Srbiju, imati političara na vlasti koji ima dovoljno jaku poziciju da može, ako hoće, da preseče i takav Gordijev čvor i takav balast kakvo je danas za Srbiju Kosovo.
"Onima koji posreduju u tom pregovaranju veruju da bi Vučić mogao zbog takvog svog čvrstog položaja, za sada nekompromitovanog ako se izuzme njegova prošlost, da pristane na nešto što Dačić, koji je u novije vreme kompromitovan, možda ne bi mogao da prihvati“, kaže profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić i dodaje odmah da na domaćem terenu ostaje opasan problem.
"Ta koncetracija zaista velike političke moći u rukama jednog čoveka se ne može označiti kao veoma dobar razvoj , bez obzira kakva je ko ličnost. Ako odluke dolaze iz nekontrolisane ili polukontrolisane moći, to onda za državljane jedne države ne može biti dobar znak“, ocenjuje profesorka Rakić Vodinelić.
Aleksandar Vučić sa Tomislavom Nikolićem, Ketrin Ešton i Ivicom Dačićem u Briselu, 11. mart 2013.
Vučić, kome retko ko od medija zaboravi da istakne da je prvi potpredsednik Vlade, pored te funcije ima i druge poluge u svojim rukama kaže Rakić Vodinelić:„U njegovim rukama su koncentrisane brojne nadležnosti, od toga da je ministar za odbranu, do toga da kontorliše tajne službe, do najvažnijeg činioca u, pokazalo se do sada, uspešnoj borbi protiv korupcije.“
Pogubno izmeštanje moći sa insititucija
U njegovoj senci su obe institcije i Vlada i Predsednik Republike, ocenjuje Milan Milošević:
„On je postao ličnost koja se pita gotovo o svemu“, napominje Milošević.
Rakić Vodinelić poredi odnos realne moći između predsednika Republike i potpredsednika Vlade:
„Predsednik Republike se drži, da li on sam ili ga drži Vlada, podalje od pregovora. Njegov pokušaj da kanališe ili ograniči te pregovore (preko Platforme o Kosovu) nije uspeo.“
Vučiću malo ko osporava predanost poslu, većina javnosti je ubeđena da on zaista hoće da uredi Srbiju ogrezlu u korupciji. Sam Vučić to predstavlja kao samožrtvovanje, ne jednom je ponovio jednu nedovoljno objašnjenu tvrdnju da zna kako će završiti, kako završavaju oni koji se zamere moćnim mafijašima.
"Naravno da je važno i vođstvo i tempo koji se diktira sa vrha, ali kad je moć izmeštena na neku naoko sporednu adresu, to obično ne izađe na dobro. Videćemo šta će biti", kaže Milošević.
U novijoj i starijoj istoriji Srbije poznata je sklonost ka autoritarnoj vlasti. U Srbiji se vladari obožavaju, sve dok ne postanu omrznuti.
Rakić Vodinelić poredi Vučićevu političku moć sa onom koju je imao kabinet bivšeg predsednika Borisa Tadića:
„Tu apsolutno nema nikakve razlike. Ima razlike možda u maniru i načinu ali suštinski nema nikakve razlike. Ista koncentracija vlasti koju je sebi obezbedio Tadić, moram reći u nekom mnogo dužem periodu, Vučić je obezbedio u vrlo kratkom vremenskom razdoblju.“
Milošević podseća na nešto raniji, za Srbiju, najpogubniji primer izmeštanja moći sa institucija na ličnosti:
„To je bio slučaj sa Slobodanom Miloševićem. Gde god je on bio, tu je bila moć. Kad je bio predsednik Srbije, tu je bila moć, kad je bio predsednik partije, tu je bila moć, kad je bio predsednik Jugoslavije i tu se premestila moć“, kaže Milošević.
Na pitanje da li tim putem ide Vučić, Milošević odgovara:
„Ne znamo kojim putem ide, ali to je prosto primer za poređenje.“