Prvi vicepremijer Vlade Srbije Aleksandar Vučić kazao je na sednici Vlade da “Srbiji u Briselu nisu dali ni jedan odsto šanse da prihvati papir koji je ponuđen, jer niko osim srpske strane nije pokazao spremnost za bilo kakav ustupak”. Da je Vučić tako istupio na sednici zatvorenoj za javnost, potvrđeno je našem Radiju. Vučić je dalje naveo kako “niko osim Srbije nije pokazao spremnost da napravi bilo kakav ustupak ili kompromis, što nama nije pružilo apsolutno nikakvu šansu da ponuđeno i prihvatimo”. I pored toga on obećava da će zemlja, uprkos svemu nastaviti evropski put.
"Ostalo nam je jedanaest dana pakla, i za Vladu i za Srbiju, ali postoje stvari koje ne možemo da prihvatimo, ali i stvari koje ne smemo da odbijemo", precizirao je Vučić.
Vučić ipak iznosi nadu da će konačni dogovor biti postignut, ali je zaista osnovano i pitati kako nastaviti proces, ukoliko Srbija ne pristane na sporazum. Citat koji sledi to pitanje čini aktuelnijim od svakog drugog:
„Želim da znate da nam nisu dali ni jedan posto šanse da papir prihvatimo“, to su bile Vučićeve reči koje je izneo na sednici Vlade, a što nam je i potvrđeno po njenom održavanju. Usledilo je i šturo sapštenje Pres službe u kom se navodi da je interes Vlade da postigne rešenje koje će osigurati „dostojanstvo i preosperitet za sve građane“, rekao je Vučić.
Nešto ranije, u Skupštini Srbije je ponovljen poziv premijeru Ivici Dačiću da stanje stvari u pregovaračkom procesu iznese pred Odborom za Kosovo i Metohiju.
„Ušlo se u prelomnu fazu dijaloga i pregovaračkog procesa“, uveren je predsednik tog Odbora Milovan Drecun:
„Sve će se prelomiti na tome kako će izgledati ta Zajednica srpskih opština. Ako ona ne dobije barem značajni deo izvršnih ovlašćenja, mislim da tu nema prostora za dogovor“, ocenjuje Drecun.
Ipak i sam Drecun (koji dolazi iz partije vladajućih naprednjaka) podvlači da se natrag ne može ići, te da tekući proces „može samo da se razvija sa manjim ili većim zastajkivanjima“.
Zastajkivanje, ako ćemo tako nazvati rasplet do kog se u sredu uveče došlo u Briselu, mogao bi značiti i da pregovori zaista krahiraju zbog insisitranja Srbije na rešenjima, koje pak druga strana shvata kao pokušaj stvaranja nove Republike Srpske na tlu Kosova, kako se izrazio i sam kosovski premijer Hašim Tači.
Izlaz u Ahtisarijevom planu
Spremnost ili ne da se od nečeg odustane čini pozicije dve strane i dalje sasvim dovoljno udaljenim. Njihovo približavanje moglo bi se tražiti, ponovo, kroz Ahtisarijev plan. Smatra to i spoljno-politički analitičar Vatroslav Vekarić:
„Pretpostavljam da će se u najvećoj meri rešenja tražiti u aneksu Ahtisarijevog plana koji se odnosi na decentralizaciju. To bi moglo omogućiti da u srpskim opštinama u većini budu policijaci srpske nacionalnosti. Šta će biti sa pravosuđem je nejasno...“, ocenjuje Vekarić.
I nepoznato jer sadržina papira koje cirkulišu između učesnika pregovora u javnost dopire samo u osnovnim crtama, dok su neke verzije koje su se pojavile u medijima nahnadno demantovane. Zapravo, od samog početka procesa rasprava u Srbiji i nije odmakla previše daleko od principielnog zalaganja za ili protiv pregovora.
U tome je još i najjasniju poziciju zauzeo premijerov SPS, što iznosi poslanik te partije sa Kosovo Dejan Radenković:
„Ne mogu da shvatim mozak onog koji se raduje da pregovori propadnu. To bi nas vratilo godinama unazad“, kaže Radenković.
Ova vrsta stava mogao bi biti i garancija da Srbija neće odustati od evrointegracijskih procesa, ali u manjku preciznih saznanja o razlozima spoticanja pregovora, rasprava i u samoj Skupštini spuštena je na nivo nagađanja o Dačićevom i Tačijevom putu jednim avionom iz Brisela na sednicu Saveta bezbednosti u Njujork ili, pak, iznošenje površnih utisaka koje su njih dvojica u društvu Eštonove ostavili na konferenciji za novinare nakon maratonskih pregovora.
Tako poslanik Ivan Bauer ne krije impersiju koju je na njega ostavio Dačić:
„I pored vrlo ozbiljnih političkih poruka uspeo je da bude i duhovit i, usudio bih se da kažem, čak i šarmantan“, kaže Bauer.
A vezano za same pregovore ovaj poslanik vladajućih socijaldemokrata ministra Rasima Ljajića, još navodi:
„Ukoliko Priština ne popusti ni malo, onda to više nije kompromis. Onda je to pritisak na Srbiju. Ili je to ucenjivanje Srbije sa čime smo se, na žalost, u poslednjih dvadeset godina prilično puta susreli.“
No, očekivano, niko ne ide toliko daleko koliko Demokratska stranka Srbije. Odustajanje od pregovora je ono što se traži u partiji Vojislava Koštunice, a takav korak je neophodan, kako iznosi bivši ministar za Kosovo Slobodan Samardžić, zato što je po njemu Srbija svoju pregovaračku poziciju spustila „do samoga dna“:
„Jedini način da se iz ovoga izađe jeste da se sve prekine. Da se zapravo započne jedna druga faza pregovora, ukoliko je druga strana raspoložena. U njima bi se razgovaralo o onome što je zapravo suštinski važno i za Srbe na Kosovu i za Srbiju. A to je status Kosova“, navodi Samardžić.
Samo odustajanje od dijaloga značio bi i zaustavljanje evrointegracijskih procesa, a posledice blokade tih procesa teško je i pretpostaviti, pogotovu ako se u obzir uzme da je Srbija od 2008. do 2012. godine ispunila čak 88 odsto evrointegracijskog programa.
To je iznela vicepremijerka Suzana Grubješić, koja je istovremeno odbila da daje bilo kakve izjave o kosovskoj tematici, uprkos činjenici na koju je na sednici skupštinskog Odbora za evrointegracije ukazao poslanik liberala Ivan Andrić:
„Vladina strategija za približavanje Evropskoj uniji u najvećoj meri se oslanja na pregovore oko Kosova. Što je verovatno i politička realnost.“
Ona realnost po kojoj se meri svaki naredni korak na evro putu pa i eventualno skoro dobijanje datuma za početak pregovora, na šta ukazuje posalnica demokrata Milica Delević. Podseća još da to važi od 2011. godine kada je Evropska komisija napredak u dijalogu i održivu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine definisala kao ključni prioritet:
„Mislim da je u ovom trenutku najvažnije gledati šta može da se uradi da bi izveštaji koje Evropska komisija podnosi sredinom aprila. To je bitnije nego razmišljati koliko smo blizu, a koliko daleko“, zaključuje Milica Delević.
"Ostalo nam je jedanaest dana pakla, i za Vladu i za Srbiju, ali postoje stvari koje ne možemo da prihvatimo, ali i stvari koje ne smemo da odbijemo", precizirao je Vučić.
Vučić ipak iznosi nadu da će konačni dogovor biti postignut, ali je zaista osnovano i pitati kako nastaviti proces, ukoliko Srbija ne pristane na sporazum. Citat koji sledi to pitanje čini aktuelnijim od svakog drugog:
„Želim da znate da nam nisu dali ni jedan posto šanse da papir prihvatimo“, to su bile Vučićeve reči koje je izneo na sednici Vlade, a što nam je i potvrđeno po njenom održavanju. Usledilo je i šturo sapštenje Pres službe u kom se navodi da je interes Vlade da postigne rešenje koje će osigurati „dostojanstvo i preosperitet za sve građane“, rekao je Vučić.
Nešto ranije, u Skupštini Srbije je ponovljen poziv premijeru Ivici Dačiću da stanje stvari u pregovaračkom procesu iznese pred Odborom za Kosovo i Metohiju.
„Ušlo se u prelomnu fazu dijaloga i pregovaračkog procesa“, uveren je predsednik tog Odbora Milovan Drecun:
„Sve će se prelomiti na tome kako će izgledati ta Zajednica srpskih opština. Ako ona ne dobije barem značajni deo izvršnih ovlašćenja, mislim da tu nema prostora za dogovor“, ocenjuje Drecun.
Ipak i sam Drecun (koji dolazi iz partije vladajućih naprednjaka) podvlači da se natrag ne može ići, te da tekući proces „može samo da se razvija sa manjim ili većim zastajkivanjima“.
Zastajkivanje, ako ćemo tako nazvati rasplet do kog se u sredu uveče došlo u Briselu, mogao bi značiti i da pregovori zaista krahiraju zbog insisitranja Srbije na rešenjima, koje pak druga strana shvata kao pokušaj stvaranja nove Republike Srpske na tlu Kosova, kako se izrazio i sam kosovski premijer Hašim Tači.
Izlaz u Ahtisarijevom planu
Spremnost ili ne da se od nečeg odustane čini pozicije dve strane i dalje sasvim dovoljno udaljenim. Njihovo približavanje moglo bi se tražiti, ponovo, kroz Ahtisarijev plan. Smatra to i spoljno-politički analitičar Vatroslav Vekarić:
„Pretpostavljam da će se u najvećoj meri rešenja tražiti u aneksu Ahtisarijevog plana koji se odnosi na decentralizaciju. To bi moglo omogućiti da u srpskim opštinama u većini budu policijaci srpske nacionalnosti. Šta će biti sa pravosuđem je nejasno...“, ocenjuje Vekarić.
I nepoznato jer sadržina papira koje cirkulišu između učesnika pregovora u javnost dopire samo u osnovnim crtama, dok su neke verzije koje su se pojavile u medijima nahnadno demantovane. Zapravo, od samog početka procesa rasprava u Srbiji i nije odmakla previše daleko od principielnog zalaganja za ili protiv pregovora.
U tome je još i najjasniju poziciju zauzeo premijerov SPS, što iznosi poslanik te partije sa Kosovo Dejan Radenković:
„Ne mogu da shvatim mozak onog koji se raduje da pregovori propadnu. To bi nas vratilo godinama unazad“, kaže Radenković.
Ova vrsta stava mogao bi biti i garancija da Srbija neće odustati od evrointegracijskih procesa, ali u manjku preciznih saznanja o razlozima spoticanja pregovora, rasprava i u samoj Skupštini spuštena je na nivo nagađanja o Dačićevom i Tačijevom putu jednim avionom iz Brisela na sednicu Saveta bezbednosti u Njujork ili, pak, iznošenje površnih utisaka koje su njih dvojica u društvu Eštonove ostavili na konferenciji za novinare nakon maratonskih pregovora.
Tako poslanik Ivan Bauer ne krije impersiju koju je na njega ostavio Dačić:
„I pored vrlo ozbiljnih političkih poruka uspeo je da bude i duhovit i, usudio bih se da kažem, čak i šarmantan“, kaže Bauer.
A vezano za same pregovore ovaj poslanik vladajućih socijaldemokrata ministra Rasima Ljajića, još navodi:
„Ukoliko Priština ne popusti ni malo, onda to više nije kompromis. Onda je to pritisak na Srbiju. Ili je to ucenjivanje Srbije sa čime smo se, na žalost, u poslednjih dvadeset godina prilično puta susreli.“
No, očekivano, niko ne ide toliko daleko koliko Demokratska stranka Srbije. Odustajanje od pregovora je ono što se traži u partiji Vojislava Koštunice, a takav korak je neophodan, kako iznosi bivši ministar za Kosovo Slobodan Samardžić, zato što je po njemu Srbija svoju pregovaračku poziciju spustila „do samoga dna“:
„Jedini način da se iz ovoga izađe jeste da se sve prekine. Da se zapravo započne jedna druga faza pregovora, ukoliko je druga strana raspoložena. U njima bi se razgovaralo o onome što je zapravo suštinski važno i za Srbe na Kosovu i za Srbiju. A to je status Kosova“, navodi Samardžić.
Samo odustajanje od dijaloga značio bi i zaustavljanje evrointegracijskih procesa, a posledice blokade tih procesa teško je i pretpostaviti, pogotovu ako se u obzir uzme da je Srbija od 2008. do 2012. godine ispunila čak 88 odsto evrointegracijskog programa.
To je iznela vicepremijerka Suzana Grubješić, koja je istovremeno odbila da daje bilo kakve izjave o kosovskoj tematici, uprkos činjenici na koju je na sednici skupštinskog Odbora za evrointegracije ukazao poslanik liberala Ivan Andrić:
„Vladina strategija za približavanje Evropskoj uniji u najvećoj meri se oslanja na pregovore oko Kosova. Što je verovatno i politička realnost.“
Ona realnost po kojoj se meri svaki naredni korak na evro putu pa i eventualno skoro dobijanje datuma za početak pregovora, na šta ukazuje posalnica demokrata Milica Delević. Podseća još da to važi od 2011. godine kada je Evropska komisija napredak u dijalogu i održivu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine definisala kao ključni prioritet:
„Mislim da je u ovom trenutku najvažnije gledati šta može da se uradi da bi izveštaji koje Evropska komisija podnosi sredinom aprila. To je bitnije nego razmišljati koliko smo blizu, a koliko daleko“, zaključuje Milica Delević.
