Drma li se premijerska fotelja: Kad bi Vučić bio Dačić

Da li naprednjaci atakuju na poziciju predsednika Vlade Srbije? Mada u premijerovoj stranci navode da o smeni Ivice Dačića trenutno nema niti pomena, niko ne gubi iz vida da je popularnost prvog vicepremijera Aleksandra Vučića (kako pokazuju istraživanja javnog mnjenja) bitno iznad ostalih lidera srpske političke scene.

Ali nisu samo spekulacije razlog rasprava o mogućoj smeni na vrhu. Član Predsedništva Vučićevih naprednjak i savetnik predsednika države Marko Đurić jasno je naveo da njegova partija podržava Vučića u nastojanju da zauzme najodgovornije funcije.

Pritisnut aferama koje ga prate, permijer Ivica Dačić zaista i izgleda kao ne previše teška meta, zbog čega bi u iščekivanju rekonstrukcije njegovog kabineta – malo ko bi bio iznenađen ako bi izmene zahvatile i njega samog.

Da li je Marko Đurić ishitreno istupio?

„O tome se nije razgovaralo unutar vladajuće koalicije, a nije ni na stranačkim organima. Mislim da je to samo nepotrebno licitiranje o budućnosti“, kaže šef poslaničkog kluba naprednjaka u Skupštini Srbije Veroljub Arsić.

Osim iz sopstvene partije Đurića opominju i socijalisti, koji uz naprednjake čine stub srpske Vladu.

"Rekonstrukcija Vlade će sigurno biti tema u narednom periodu. Ali, ne verujem da premijer može biti sporan. Ako se rekonstruiše premijer, onda pada Vlada. Onda to nije rekonstrukcija“, navodi ministarka zdravlja i potpredsednica SPS-a Slavica Đukić Dejanović:

Dejanovićeva podseća da je i sam premijer najavio da će se u rekonstrukciju ući nakon briselskih pregovara koje vodi sa kosovskim kolegom Hašimom Tačijem. Zvuči paradoksalno, ali upravo pregovori na vrhu između Beograda i Prištine, na koje se prethodna vlast nije usudila, Dačiću je donelo imidž političara spremnog da se uhvati u koštac sa najtežim problemima.

Ipak, njegov rejting je ispod onog koji je zahvaljujući upuštanju u razračunavanje sa korupcijom ostvario Vučić. Pri tome teška prošlost iz devedesetit ni jednom ni drugom nije se pokazala kao ometajući faktor.

I mada njih dvojica ne istupaju kao rivali, javnost ipak donekle dele rasprave o tome koga bi radije videla na premijerskom mestu. Kada bi mogla da bira Beograđanka Cveta Pavlović bi izabrala:

„Vučića! Mislim da ima poverenje i bolji stav od Dačića. Svi se menjamo, pa i on se dosta promenio. Inače, nisam bila za njega niti sam za njega glasala. Nisam ga ni volela, ali mi je sada promenio mišljenje. Glasala bih za njega.“

Sugrađanin naše sagovornice Petar Mijatović, pak, ne bi ništa menjao:

„Mislim da je za sada ovako ok. Kod Ivice Dačića je dobra neka realnost koju pokušava da profura“, kaže Mijatović.

A ima i onih koje ni jedna od dve ponuđene opcije posebno ne oduševljava.

"Verovao sam u jednog čoveka koji je ubijen. Posle toga baš nisam neki optimista. Nekada se zanesem pa pomislim, ovo je možda stvarno pravi čovek. Ali sledeći dan se već vidi da to nije to“, kaže Slavoljub Nikolić iz Sombora.

Krećemo li se u sferi spekulacija ili je rasprava o mogućem odlasku ne samo nekih ministara, već i samog premijera osnovana? Sudeći po rečima Veroljuba Arsića pominjanje podrške za Vučićevu ambiciju da preuzme vodeće državne poslove, kako je precizirao Marko Đurić, nije najjasnija ni u samoj njegovoj stranci:

„Ne znam šta je gospodin Đurić pričao. Ali ne radi se ni o kakvom razmimoilaženju unutar stranke. Ta tema je bila ranije pokrenuta. Marko Đurić je i dalje član SNS-a, iako radi u kabinetau predsednika. On je možda izneo svoj stav.“

RSE: Đurić kaže „svi podržavamo predsednika naše stranke u nastojanjima da zauzme najodgovornije državne funkcije“. Kako da zapravo shvatimo ovu izjavu?

Arsić: Ta izjava ne znači da mora da bude premijer. I druga funkcija u Vladi je skoro isto tako odgovorna“

Ako ne i više, jer upravo u polju nagađanja ostaje rasprava o tome kolika je moći zaista koncentrisano u rukama Aleksandra Vučića, onog koji trenutno vodi rat sa korupcijom sa pozicije vicepremijera, uz to je ministar odbrane, te koordinator službi bezbednosti. Od ponovnog imenovanja Milorada Veljovića za direktora policije (čemu se navodno opirao sam premijer Dačić, koji obavlja i funkciju šefa policije), nije bespredmetno razmotriti i da li je njegov uticaj i na Ministarstvo unutrašnjih poslova dominantan.

Samo pitanje formalnosti

Sve to nameće zaključak da je Vučić na neki način i stvarni premijer, odnosno da još samo nedostaje da se to stanje stvari i formalizuje. Ipak, kako nam je rekla Slavica Đukić Dejanović u SPS-u nemaju informacije da se bilo šta kreće u takvom pravcu:

„Mi za sada nemamo takvih informacija. Ja zaista na tu temu nemam šta da kažem, ne što neću ili izbegavam odgovor, nego se tim pitanjem nismo bavili. Niko od ljudi iz SNS sa kojima kontaktiram ni ništa ni direktno ni indirektno na te teme nije rekao. A da li svaka partija koja učestvuje u političkom životu želi da ima predsednika države, premijera, to je sasvim jasno. Svaka to želi.“

A da bi to i dogodilo, podvlači analitičar Vladimir Goati, bez obzira na to koliko je zaista ideja o jednostavnoj promeni premijera utemeljena u partiji naprednjaka, takav transfer bilo bi teško izvesti bez izbora:

„To nije isto kao da menjate mesto, ili menjate jednu kartu za drugu. U ustavno pravnom smislu postoji hijerarhija i u Vladi. Vi možete izglasati nepoverenje jednom ministru, pa da se ništa ne dogodi. Međutim, ako izglasate nepoverenje premijeru vlada pada. Priča o tome je onda priča o izborima“, ocenjuje Goati.

RSE Ne mislite li da je moguća opcija u kojoj bi Ivica Dačić pod pritiscima kojima je izložen, a koji u određenom trenutku mogu doći na naplatu mogao da se povuče u korist naprednjaka? Govorim, na primer, o okolnostima afere „Miša Banana“, kojima je doveden u vezu sa saradnikom narko bosa Darka Šarića.

Goati: On bi mogao da podnese ostavku, ali onda ide čitav scenario koji je napisan u Ustavu. Ostavka premijera povlači raspisivanje izbora“

Jedina mogućnost da se izbegne opcija o kojoj govori Goati, po Ustavu je predviđena u članu 132. Tu stoji da premijer može da podnese ostavku posle čega sledi period od 30 dana u kome bi trebalo izabrati novog predsednika Vlade. Konkretno – ukoliko u tom roku naprednjaci i socijalisti ne bi postigli dogovor, na primer o tome da Dačić prepusti mesto Vučiću (ili možda Vučić pronađe novog saveznika u redovima aktuelne opozicije, pri čemu ne treba isključiti ni protivničke demokrate Dragana Đilasa), onda bi predsednik Republike bio obavezan da raspusti Parlament i raspiše izbore.

Ako je na onim u maju prošle godine dileme bila Tadić ili Nikolić, sada bi to dobrim delom bio izbor Vučić ili Dačić, odnosno test za birače koji bi zapravo bili pitani da li su spremni da prvog vicepremijera popunu stepenicu više i obezbede mu mesto u premijerskoj fotelji: