Svi su izgledi da će “razuđena” spoljna politika Srbije morati da odluči kojom trakom će da vozi i da onda iz nje ne skreće.
Ako je Evropska unija cilj koji je Srbija sama sebi postavila, onda ne može do u nedogled zbunjivati Brisel.
A ni Moskvu, odakle u poslednje vreme brutalno rastu pritisci na Beograd koji se ne zaustavljaju, makar političkog bontona radi, ni u zahuktaloj srpskoj predizbornoj kampanji.
Aleksandar Vučić će, svi su izgledi, bude li ponovo premijer, morati brže nego što se nadao da se opredeli između Angele Merkel i Vladimira Putina.
Manje od mesec dana pred izbore potpredsedniku vlade i šefu diplomatije Ivici Dačiću u Moskvi je Dmitrij Rogozin saopštio da Rusija ne odustaje od namere da njeni ljudi u Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu dobiju diplomatski imunitet i da sporazum o tome treba ubrzati.
Šta je odgovorio potpredsedniku ruske vlade, Dačić srpskoj javnosti nije saopštio, ali je zato, zajedno sa ruskim šefom diplomatije Sergejom Lavrovom, ustvrdio da su besmislene optužbe Zapada da osoblje ruskog centra u Nišu ima veze sa špijunažom jer taj centar sprovodi samo aktivnosti u humanitarnim krizama.
“Špijuni se ne šalju na neprijateljske teritorije, a Srbi vole Rusiju čak i više od pojedinih Rusa”, stavio je do znanja Dačić.
Ali, s obzirom na to da odlučivanje nije u Dačićevim rukama, pitanje je šta će učiniti Vučić.
Izvori Vlade Srbije, uz uslov anonimnosti, dnevniku “Danas” su rekli da Vučić ruskom osoblju u Humanitarnom centru u Nišu neće dati diplomatski imunitet. Neće, dakle, kako su formulisali, “odustati od stava da potpisivanje sporazuma sa Rusko-srpskim humanitarnim centrom u Nišu, kojim bi se tom centru dao sličan diplomatski satus koji uživa NATO u Srbiji, ne bi bilo dobro za javni interes i evropsku budućnost Srbije”. Ti izvori su istakli da će Vučić “odoleti pritiscima koji dolaze od strane Rusije za potpisivanje tog sporazuma, podsetivši da im odoleva već tri godine, otkako je centar u Nišu počeo da radi.
Radić: Šibicarska politika
Ako Vučić Rusima u Nišu neće da omogući diplomatski status, zašto onda Dačić usred izborne kampanje ide u Rusiju?
Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da srpska vlast vodi “šibicarsku politiku” i obmanjuje svoje građane. Ona vodi zemlju ka približavanju Evropskoj uniji i NATO, ali je, s obzirom na prodor talasa rusofilije u Srbiji, upravo približavanje izbora razlog da se Dačić prikazuje kao miljenik Moskve slikajući se tamo, i da predsednik Tomislav Nikolić izjavljuje kako pred Rusijom ne može da ima tajni. Sad je, kaže on, račun stigao na naplatu.
“A ako želite da stvarate sliku da Moskva stoji iza vas, onda imate i neugodno pitanje a šta se to dešava oko sporazuma koji definiše status ruskog osoblja u Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu.”
Neugodno pitanje je blaga reč, iz Rusije stiže neuvijeni izliv nezadovoljstva.
Bes Moskve prema Beogradu dostigao je tačku ključanja nakon što je Skupština Srbije 12. februara ratifikovala sporazum sa NATO kojim se osoblju tog vojnog saveza daje diplomatski imunitet.
Pripadnicima NATO na teritoriji Srbije uz diplomatski status, daje se oslobađanje od poreza, dažbina, krivičnog gonjenja i omogućava im se pristup u lokalne vojne objekte i njihovo korišćenje.
Sporazum je, međutim, samo završetak čitavog ugovornog procesa sa NATO, koji je počeo još 2007. godine, u mandatu premijera Vojislava Koštunice, u okviru programa za saradnju sa Severnoatlantskom alijansom Partnerstvo za mir.
Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da Zapad postepeno uvlači Srbiju u NATO, ali i upozorila Beograd da se pridržava politike neutralnosti. Odmah posle toga je ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Čepurin za rusku agenciju “Sputnjik” rekao da je potpisivanjem sporazuma Srbija narušila proklamovanu politiku neutralnosti i pretvorila je u “prazne reči”.
Moskva je, kako je nedavno podsetio nedeljnik “Vreme”, savršeno dobro znala o kakvom sporazumu je reč, kao i to da su iste takve, tipske, ugovore sa NATO potpisale i druge članice Partnerstva za mir, poput Kazahstana i Belorusije, koje su Rusiji mnogo bliže inostranstvo nego Srbija. Zašto je onda Srbiji udarila takve packe?
E, pa izgleda da se odgovor se krije u tome što se sporazumom sa Rusijom o otvaranju Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu Srbija obavezala da ruskom osoblju tog centra dodeli isti diplomatski imunitet kakav imaju i pripadnici NATO-a. Taj dokument je trebalo da bude potpisan u oktobru 2014. godine, tokom posete ruskog predsednika Vladimira Putina Srbiji, koji je u tu svrhu doveo i svog ministra za vanredne situacije Vladimira Pučkova.
Svedoči Aleksandar Radić:
“Dan pred posetu ruskog predsednika Vladimira Putina Srbiji sredinom oktobra 2014. godine naši mediji su od strane vlasti obavešteni da će sa ruskim ministarstvom za vanredne situacije biti potpisan sporazum koji definiše status osoblja u Centru u Nišu, ali na dan kad je taj dokument trebalo da se potpiše, od strane naših vlasti saopšteno je da postoje neki problemi koji treba da se usaglase. Od tada je prošlo mnogo vremena, ali se i dalje usaglašavaju ti sitni detalji. Tu mislim da je pala senka na odnos prema Moskvi jer se pokazalo da,, prikriveno od javnog mnenja Srbije, postoji razlog zašto je izostalo potpisivanje dokumenta koji je prethodno Vlada Srbije prihvatila da potpiše.”
Upitan zašto Srbija nije potpisala taj sporazum, Radić kaže:
“Mislim da bi korene trebalo da tražimo u potencijalnom pritisku Zapada”.
Naš sagovornik veruje da je stvoren medijski mit da se Centar u Nišu ne bavi pre svega humanitarnim radom nego da u njemu ima obaveštajnog prisustva ili pripreme za kasnije vojno prisustvo.
Merkel, humanitarni centar i obaveštajne službe
Takvog mišljenja, međutim, nije nemačka kancelarka. Prema pisanju nemačkog nedeljnika “Spiegel” u novembru prošle godine, upravo je gospođa Angela Merkel Vučića telefonom pozvala i naložila mu da sporazum sa Rusima ne potpisuje. Nemački nedeljnik u tekstu o širenju ruskog uticaja na Balkanu, piše da Rusi u Nišu pod maskom humanitarnih razloga zapravo nameravaju da prave svoje obaveštajno uporište.
I drugi nemački mediji podsećaju da se ovaj telefonski poziv Vučiću dogodio upravo u vreme famoznog govora Angele Merkel u Australiji o konfliktu između Zapada i Rusije, pri čemu, kako je upozorila, nije reč samo o Ukrajini, nego i o Moldaviji, Gruziji, Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana, koje Rusija želi da destabilizuje i veže za sebe.
Da nije reč samo o centru za vanredne situacije, smatra i Andrej Šarij, direktor Ruskog servisa Radija Slobodna Evropa.
“Verujem da osim regularne saradnje u toj oblasti, postoji još jedan cilj koji Rusija preko Humanitarnog centra u Nišu hoće da postigne. Mislim da se radi o obaveštajnom elementu zato što je Srbija oslonac ruske politike na Balkanu, možda poslednja država koja još u takvoj dimenziji sarađuje sa Rusijom. Upravo zbog toga je za Rusiju veoma značajno da u Srbiji ima svoje ljude koji će kontrolisati zbivanja u širem regionu Balkana i Jadrana”, kaže Šarij i dodaje da je osim čisto obaveštajnih ciljeva, Rusija vodi informacioni rat protiv NATO i EU. Dakle, ona u Srbiji vidi bazu za širenje svoje “meke moći”, različitih operacija uticaja na javno mnenje, pa joj je Srbija i u tom pogledu važna, tim pre što je ostala poslednji saveznik Rusije na Balkanu.
Konačno, ne budi li sumnju i sam zahtev Moskve da se ruskim pripadnicima niškog centra za pomoć u vanrednim situacijama da diplomatski status? Šta će ruskim vatrogascima ili roniocima, pilotima helikoptera itd. diplomatski imunitet?
Igor Novaković, saradnik Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC Fund, Serbia), kaže da se to pitanje logički postavlja jer ukoliko se to traži, onda verovatno rusko osoblje ima i neke druge zadatke osim onih koji su u portfoliju niškog centra. On dodaje da se insistiranje Moskve na diplomatskom statusu za svoje osoblje tog centra može posmatrati i kroz sledeću formulu:
“Penetraciju zapadnog uticaja u Ukrajini Rusija vidi kao ugrožavanje svog geopolitičkog prostora, odnosno, onog što ona vidi kao svoje ‘blisko inostranstvo’. Stoga, od 2014. godine naovamo, ona pokušava na svaki mogući način da izvrši destabilizaciju ragiona gde Zapad ima povećani uticaj kako bi odvratila Zapad od dalje involviranosti u tom ‘ruskom’ geopolitičkom prostoru. U tom smislu, bilo koja vrsta destabilizacije Srbije na njenom putu ka Evropskoj uniji je korisna. Nezvanično se zna da bi u zapadnim krugovima davanje bilo kakvog diplomatskog statusa zaposlenima u tom humanitarnom centru na Zapadu bilo vrlo negativno protumačeno i u tom pogledu ja mislim da Rusija samo koristi priliku da izvrši što veći pritisak na Srbiju kako bi dobila koncesije u nekim drugim oblastima”, smatra Novaković.
Da Rusija i formalnim i neformalnim kanalima ima veliki uticaj na Srbiju, podseća Igor Novaković, svedoči i činjenica da su budući premijer Aleksandar Vučić i tadašnji predsednik Vlade Ivica Dačić, neposredno posle završetka izbora pre dve godine bili u poseti Rusiji, koja je verovatno imala upliv na sastav buduće vlade i nekih političkih prioriteta.
Na pitanje kuda će se budući premijer Srbije uputiti posle aprilskih izbora – odgovor se neće dugo čekati. Vreme se prilično zgusnulo, mnogo brže teče – i Briselu i Moskvi. I Beogradu.
