U ovom trenutku nisu ružičasti izgledi za evropske integracije Balkana. Mislim da je proširenje u velikoj meri pod znakom pitanja, izjavio je za RSE Jan Tehau (Techau), analitičar iz Berlina.
“Naravno, proces se nastavlja u tehničkom smislu. Međutim, pitanje je da li ima dovoljno političkog kapitala u EU, odnosno spremnosti da se na kraju prime nove članice.
No, nije samo problem u EU već i u balkanskim zemljama jer nema značanijeg napretka u reformama. To dodatno pojačava zamor od proširenja među članicama evropskog bloka.
Istovremeno, EU bi napravila veliku stratešku grešku ako ne posveti dovoljno pažnje Balkanu”, ocenjuje Tehau, direktor Foruma Ričard Holbruk (Richard Holbrooke) za studije dimplomatije i upravljanja pri Američkoj akademiji u Berlinu.
RSE: EU se suočava sa mnoštvom izazova, naročito nakon Bregzita. Da li postoji opasnost od daljeg cepanja pa čak i raspada evropskog bloka, ili će uspeti da ojača jedinstvo i nastavi neophodne reforme koje bi mu omogućile efikasnije funkcionisanje, kao i da postigne dogovor sa Britanijom?
Tehau: EU se neće raspasti. Svakako će napraviti neki sporazum sa Britanijom, ali će to biti veoma težak poduhvat. Čak ni dogovor o zajedničkom nastupu 27 članica prema Londonu neće biti nimalo lak. Jer razgovor o zajedničkoj platformi za pregovore za Londonom je, istovremeno, i debata o budućnosti EU.
Sva ključna pitanja koja se tiču sudbine evropskog bloka sada su na stolu, odnosno nužno ih je rešiti, uključujući i zajedničke valute evro. Svih 27 članica nastoji da se sada što bolje pozicionira, kako bi mogli da utiču na odluke. Odluka Britanije da napusti EU samo je intenzivirala debatu u budućnosti ovog bloka.
Evro najveći rizik po opstanak EU
RSE: Bregzit je, zapravo, simptom problema sa kojima se suočava i sama EU. Da li se može očekivati da i neke druge članice napuste evropski blok? Svojevremeno se u Danskoj pominjala mogućnost raspisivanja referenduma. Na starom kontinentu jača evroskepticizam. Razne opcije su u igri uključujući i ideaja grupe evropskih intelektualaca o “kontinentalnom partnerstvu”, što bi podrazumevalo Evropu u “dve brzine”. Da li postoji opasnost od novih “bregzita”?
Tehau: Uvek postoji rizik od novih previranja i lomova u EU. Najveći rizik dolazi od evra, odnosno od stanja u evrozoni jer još uvek nije uspostavljen politički model koji bi omogućio održivost zajedničke valute.
RSE: Ne postoji fiskalna unija…
Tehau: Da, nema mehanizma koji bi omogućio transfere novca a da se, pri tome, kontroliše potrošnja. Stoga je nužan kompromis i jedne i druge strane jer je ovakav evro “slon” u glavnoj sobi.
RSE: Ko je spreman da prihvati takvu nagodbu, osim možda Nemačke i još nekoliko zemalja?
Tehau: Ni Nemačka nije previše zainteresovana za transfere, tačnije preterano davanje novca zaduženim članicama.
RSE: Ko će prihvatiti fiskalnu uniju, skoro niko?
Tehau: Sve članice znaju da će ona, pre ili kasnije, biti neophodna, ali niko nije u ovom trenutku preterano oduševljen idejom fiskalne unije, jer ne mogu lako da uvere svoju javnost. Tako u Nemačkoj nisu previše zagrejani za neograničene transfere novca u zajedničku kasu, dok članice na jugu Evrope ne žele da im iko sa strane kontroliše potrošnju, jer to doživljavaju kao gubitak suvereniteta.
RSE: Međutim, kriza traje već osam godina i još se ne nazire rešenje.
Tehau: Do sada smo imali novca da ublažimo krizu. Međutim, kada “monetizujete” problem, on privremeno nestane, ali u osnovi nije rešen. Dakle, sada više nije dovoljno “sipanje” novca bez sistemskog rešenja.
Ponovo će se postaviti pitanje sudbine evra nakon izbora u Nemačkoj 2017. godine.
Kenzijanizam bez reformi
RSE: Tu se prepliću i podele između Nemačke koja se zalaže za rigorozne mere štednje, i ostalih članica koje traže podsticaje za rast.
Tehau: Da, to je podela između mera štednje i kenzijanskog pristupa. Međutim, problem kenzijanizma, koji se zalaže za upumpavanje dodatne količine novca na tržište kako bi se podstakla tražnja i time rast, jeste u tome što često ne uviđa razliku između monetarne i fiskalne politike.
Monentarni pristup, odnosno štampanje novca kojim je zasuto tržište – oproban je u prošlosti. Međutim, na fiskalnoj strani jednačine nije postojala odgovornost u trošenju tog novca. Suština kenzijanizma je da ubrizgate veću količinu novca u ekonomiju, ali da istovremeno započnete njene strukturalne promene.
Međutim, današnje pristalice kenzijanizma žele samo da se tržišta zapljusnu ogromnim svotama štampanih para ali bez dubokih reformi koje su veoma bolne. Zato su dosadašnja rešenja bila neuspešna.
EU već u “nekoliko brzina”
RSE: Imajući u vidu mnoge razlike unutar EU, da li je moguće jačanje njenog jedinstva ili je realistična opcija kao što je Evropa “u dve brzine”?
Tehau: Smatram da već dugo EU funkcioniše po principu “više brzina”. Nisu sve članice u evrozoni ili u šengenskoj zoni. Dakle, pitanje je koliko ovakva situacija može da traje pre nego što dođe do njenog eventualnog raspada. Kada se govori o opciji EU u “dve brzine”, nije ključan Bregzit već ko je u evrozoni a ko izvan.
Članice koje koriste evro suočavaju se sa pitanjima kao što je prihvatanje fiskalne unije. Zemlje koje su izvan evrozone ne opterećuje problem fiskalne unije, ali će biti manji njihov uticaj na ključna politička pitanja unutar evropskog bloka. Ta linija razdvajanja će biti još vidljivija u budućnosti. Stoga će sudbina evra u velikoj meri odrediti i sudbinu cele EU, odnosno da li će opstati ili se raspasti.
Uspešna propaganda Kremlja u Nemačkoj…
RSE: Jedan od izazova za EU je i očuvanje jedinstvene politike prema Rusiji. Za sada su sve članice podržale sankcije Moskvi zbog krize u Ukrajini. Međutim, sve su učestaliji glasovi, pre svega u nemačkoj poslovnoj zajednici, da se ukinu kaznene mere. Koliko još evropski blok može da zadrži usaglašen pristup prema Rusiji?
Tehau: Ne znam koliko će EU još uspeti da očuva jedinstvenu poziciju prema Moskvi. Ne mislim da će moći dugo ukoliko Putin ne bude sa svoje strane podsticao eskalaciju sukoba u Ukrajini ili u Siriji. Ako se produži sadašnje stanje relativnog mira u Ukrajini, onda postoji rizik da EU dugoročno izgubi efikasnu polugu sankcija prema Kremlju, što bi bila velika strateška greška i udar za nju.
RSE: U kojoj meri je Rusija uspešna u vođenju takozvanog “hibridnog rata” u nastojanju da pridobije pojedine članice EU, kao što je Mađarska, ili pojedine političke grupacije, pre svega ultradesničarske partije poput Nacionalnog fronta u Francuskoj Mari Lepen?
Tehau: Zavisi šta podrazumevate pod uspehom. Ako mislite na podele unutar EU, to joj nije još pošlo za rukom. Kao što sam rekao, Evropljani su za sada ujedinjeni u politici sankcija prema Moskvi.
Ako je reč o propagandnom ratu prema EU, naročito prema Nemačkoj koja je ključna meta jer je njena publika veoma prijemčiva zbog svojih istorijskih trauma i iskustava – onda se može reći da je Kremlj veoma uspešan. Naime, u Nemačkoj se vodi žustra debata o politici prema Rusiji i postoji veoma bučna manjina koja nastoji da laži prikaže kao istinu.
…ali Moskva doživljava geostrateški krah
No, ako se razmatra da li je ta propaganda pomogla Rusiji da postane velika sila koja ima pozitivnu agendu – onda je njena politika koju oličava projekat putinizma - veliki promašaj. Rusija je sve izolovanija, izgubila je nekadašnje prijatelje u Berlinu, zatim u Francuskoj zbog akcija u Siriji. Njena ekonomija propada, sada zavisi od Kine za izvoz gasa, gubi poziciju u susedstvu u Centralnoj Aziji gde jača uticaj zvaničnog Pekinga. Istovremeno, agresivni potezi Rusije ojačali su pripravnost NATO-a.
Dakle, u geostrateškom smislu, politika Moskve doživela je totalni krah. Jedini dobitak za Putina je što je sebe pozicionirao kao igrača sa mogućnošću veta, odnosno blokade poteza Zapada na Bliskom istoku. To je značajan uspeh za Rusiju. Međutim, u poređenju sa svim ostalim frontovima gde je izgubila, politika Kremlja se može okvalifikovati kao apsolutni neuspeh.
Interesi u EU jači od solidarnosti
RSE: Da se vratimo situaciji u EU. Princip solidarnosti jeste jedan od stubova na kojima počiva projekat zajedničke Evrope. Međutim, podizanje barijera za izbeglice iz Sirije, zatim uslovljavanje pomoći zaduženoj Grčkoj – na neki način je doveo u pitanje spremnost članica EU da se solidaršu sa onima u nevolji.
Tehau: To je veoma složeno pitanje. Kada je reč o pomoći zaduženim članicama u evrozoni, uprkos primedbama smatram da je pokazana velika solidarnost prema njima.
Što se tiče izbegličke krize, Nemačka koja je prihvatila mnoge nevoljnike, optužuje druge članice EU zbog izostanka solidarnosti. Međutim, treba podsetiti da zvanični Berlin nije pokazao veliku spremnost da u prvom talasu migrantske krize pomogne Italiji koja se suočila sa talasom izbeglica.
Generalno, ideja solidarnosti je postala neka vrsta mantre. U stvarnosti, u EU se pre može govoriti o ravnoteži interesa, što je racionalniji pristup. Princip solidarnosti lepo zvuči i dotiče emocije. No, u realnosti postoji političko tržište na kome se stalno pregovara i postižu sporazumi.
Kriza kapitalizma a ne demokratije
RSE: Istovremeno, u EU se produbljuju nejednakosti zbog čega raste nezadovoljstvo građana, koji smatraju da je na njih pao glavni teret globalne ekonomske krize, što ide u prilog ultradesničarskim i populističkim partijama. Mnogi ocenjuju da se demokratija suočava sa najvećom krizom nakon Drugog svetskog rata.
Tehau: U Evropi ne postoji usaglašeni socijalni model. U nekim zemljama se više toleriše nejednakost, a u drugima manje. Tačnije, neke su sklonije konceptu države blagostanja, druge ne. Svakako je činjenica da je malo ko od običnih ljudi osetio koristi od snažnog ekonomskog rasta u poslednjih 30-tak godina. Građani su nezadovoljni zbog neravnomerne raspodele plodova ovog razvoja. Srednja klasa trpi veliki teret i sužava se kao rezultat poreske i politike plata.
Međutim, od krize demokratije još ozbiljnija je kriza kapitalizma. Ljudi više ne veruju da će im kapitalizam pružiti podjednaku priliku da sticanjem, da će svi imati koristi od ekonomskog rasta.
RSE: Da li je to razlog za blokadu trgovinskog sporazuma između SAD i EU?
Tehau: Da, ovaj sporazum je žrtva, talac ove situacije. Međutim, malo ko razume suštinu pomenutog dokumenta. Oni koji agituju protiv njega koriste pogrešne argumente – i na levici i na desnici.
RSE: Tvrdi se da će multinacionalne kompanije imati veći uticaj nego nacionalne države.
Tehau: Kritika bilo kog trgovinskog sporazuma u poslednje vreme, u suštini je optužba na račun globalizacije koja je – kako mnogi to doživljavaju – stvorila mnogo gubitnika u tom procesu. EU se takođe doživljava kao pobornik globalizacije, pre svega ukidanjem granica i stvaranjem jedinstvenog tržišta na starom kontinentu.
Za obične ljude globalizacija je neka vrsta pretnje, zbog malih plata, konkurencije iz drugih zemalja. Razočarani građani za takvu situaciju okrivljuju mejnstrim partije, trgovinske sporazume, multinacionalne korporacije, strane radnike, migrante.
Kapitalizam će preživeti ovu krizu ali sa velikom cenom po politički sistem u celini.
Proširenje EU nije trenutno prioritet
RSE: U EU postoji zamor od proširenja zbog čega bi preostale balkanske zemlje koje teže članstvu – naročito posle Bregzita - mogle da ostanu izvan evropskog bloka možda čak i dve decenije, a što bi bilo skopčano sa rizikom od novih kriza u ovoj regiji nallik na 1990-e.
Tehau: U ovom trenutku nisu ružičasti izgledi za evropske integracije Balkana. Mislim da je proširenje u velikoj meri pod znakom pitanja, Naravno, proces se nastavlja u tehničkom smislu. Međutim, pitanje je da li ima dovoljno političkog kapitala u EU, odnosno spremnosti da se na kraju prime nove članice.
No, nije samo problem u EU već i u balkanskim zemljama jer nema značanijeg napretka u reformama. To dodatno pojačava zamor od proširenja među članicama evropskog bloka.
Istovremeno, EU bi napravila veliku stratešku grešku ako ne posveti dovoljno pažnje Balkanu.
RSE: S druge strane, ako balkanske zemlje budu primorane da predugo čekaju, splasnuće entuzijazam među njihovim građanima za članstvo u EU. U Srbiji je u vreme dok je Zoran Đinđić bio premijer, više od 70 odsto građana je bilo za tu opciju. Sada je podrška pala na oko 50 procenata.
Balkanske države nisu spremne za EU
Tehau: Naravno, ali ako nacionalne elite nisu iskoristile početni veliki entuzijazam svojih građana za evropske integracije da sprovedu duboke i bolne reforme – onda EU zaista ne može mnogo da pomogne. Naime, čak ni stanovništvo sklono evrointegracijama nije previše oduševljeno strukturalnim reformama neophodnim za članstvo u evropskom klubu a koje pogađaju i njegove interese.
Da ponovim, zbog toga lideri izbegavaju da sprovedu teške i nepopularne promene. Kao posledica, opada i spremnost EU za prijem novih članica. To je začarani krug, odnosno samoispunjavajuće proročanstvo. Sada se nalazimo u toj fazi zamora od proširenja.
RSE: Stiče se utisak da iz je geostrateških razloga – kako bi se pre svega normalizovali odnosi Srbije i Kosova – EU sklona da toleriše nedemokraske poteze tamošnjih vlasti.
Tehau: To je upravo najbolji primer ovog o čemu govorim. EU je uložila veliki diplomatski napor da otvori vrata za Srbiju i Kosovo iako je jasno da obe strane nisu ispunile neke kriterijume kao što je vladavina prava. Predočeno im je da moraju da sprovedu nužne reformne. Naravno, da je to geostrateška igra jer Brisel želi da se balkanske zemlje približe EU a ne Rusiji.
Međutim, i građani i političari tih država takođe treba da tome teže. Ako ne teže, EU ne može da im nametne svoju volju jer nije kolonijalna sila već može da sarađuje samo sa onima koji to žele, koji čine neophodne korake da uđu u evropsku porodicu. U ovom trenutku i Kosovo i Srbija veoma malo čine na tom putu. Međutim, još gora je situacija u BiH i nije jasno u kom pravcu ova zemlja ide.
Facebook Forum